среда, 01. септембар 2010.

Pravila ponašanja u klubu





Bliži se sezona otvaranja klubova i neki novi mladi po prvi put počeće da izlaze, sa čvrstim i iskrenim uverenjem da su emocije koje osećaju jedinstvene kao i da su stvari koje im se događaju toliko specifične, da ih niko pre njih nije doživeo niti mogao da oseti u tom intezitetu.
To je uostalom prirodan proces kroz koji svaka generacija prolazi bojeći svoj život nekim njima autentičnim filterima, pokušavajući da ukine i ospori sve što se pre njih događalo, najčešće nesvesni da su socijalne uloge uvek iste a da se na toj sceni menjaju samo protagonisti.
Ovaj tekst posvećujem njima ali i ostalima koji smatraju da u klubu i noćnom životu nema pravila niti potrebe za posebnom vrstom pristojnosti i obazrivosti.
Krenimo redom.


Ulaz

Prva prepreka pri ulasku u klub je ulaz i obezbeđenje.
U poslednjoj deceniji rasprostranjeno je nepisano “pravilo spiska” u kome izmedju 200 i 1000 naših sugrađana smatra da nikada ne bi trebalo da plaćaju kartu. Ovakav odnos prema ulasku indirektno se preko vlasnika prostora odražava na DJ-eve i bendove jer manje novca od ulaza direktno znači još bednije honorare za izvođače. Postoje ljudi koji su zadužili scenu na neki način ili koji jednostavno nemaju novac. U prvu kategoriju ne ulazi više od 50 (ako ih ima i toliko) a što se druge kategorije tiče trebalo bi ili da nađu neki posao ili da zajebu klabing. Napominjem da većina publike, ali i izvođača, bori u Srbiji danas sa elementarnom egzistencijom ali postojeći model ponašanja ne ide u korist ni jednoj strani.

U najiritantniju kategoriju publike spadaju oni koji imaju roditeljski novac ili koji pristojno zaradjuju a koji iz razloga tipično beogradskog, malograđanskog prestiža jednostavno žele da budu na spisku. Paradoksalno, ti ljudi će uvek naći način da uđu u klub i time dodatno uticati na urušavanje scene. Slika koja se godinama ponavlja na ulasku u klubove je da je red za ljude koji su na spisku uvek neuporedivo veći od reda ljudi koji plaćaju karte. Ta situacija je potpuno apsurdna i verovatno najautentičnija karakteristika beogradskog klabinga.
Sve predhodno napisano odnosi se na događaje i projekte organizovane od strane ljudi kojima novac nije primarni motiv rada. Ovakve organizacije su malobrojne i primera radi među njih spadaju: Brod 20/44, KC Grad, klub Wash, Disco Not Disco, Svetlana Industries. Dis-Patch i klub Tube ponekad.

U slučaju sponzorskih žurki i predstavnika tzv disko mafije koji su produkcijom masovnih rejvova i propagiranjem jednog dziberskog kulturnog modela naneli neprocenjivu štetu sceni, sve predhodno napisano ne važi. Ukoliko se i desi da nekada zabodu dobar buking, ove klubove i dogadjaje trebalo bi maksimalno eksplatisati i nanosti im štetu na sve moguće načine. Falsifikovati akreditacije, smarati akaunte i Pi Arove, provaljivanje u šank i rajder liste. Ukratko, otimanje i bezobrazluk.

Suština odnosa prema plaćanju karata ogleda se u činjenici da ako već živimo ovaj sumorni kapitalizam trebalo bi da se na elementarno pristojan način odnosimo prema tržištu usluga koji nam je ponuđeno. To znači, podržati entuzijazam i ljubav a kažnjavati tranzicione mutante i njihovu “batica filozofiju”
Smatram i da je ekonomski prihvatljiva cena karte koju svako može da plati 200-300 dinara. Ukoliko je buking skuplji, u ovim uslovima ne bi ga trebalo ni raditi.


Reč, dve o obezbeđenju.

Obezbeđenje je sačinjeno od ljudi koji dolaze iz jednog drugog sveta koji je svetlosnim godinama udaljen od publike koja klubove posećuje. To su uglavnom policajci koji tako zaradjuju dodatni novac (oni su najpristojniji), ljubiteljji borilačkih veština ili najgori mogući šljam i ološ odrastao na ulicama među kriminalcima. Od poslednje kategorije obezbeđenja gori je samo lumpen-proleterijat koji dolazi iz ruralnih krajeva i koji se odlikuje nedostatkom vratova i nesposobnošću da artikulišu misli usled blokade govornog aparata. Sa njima nema razgovara i pregovora i možete ih prepoznati kako vam kao roboti ponavljaju rečenice bez samoglasnika.
Ukoliko ne postoji neka pristojna osoba dodeljena obezbedjenju njihov fond reči svodi se na komande: “Karte je toliko”, “Sačekaj tu”, “Garderoba je obavezna”, “Ne možeš da uđeš, zatvaramo”, “Ugasi cigaru”, “Izvolite devojke” itd.
Uvek ali uvek imajte u vidu da vas obezbedjenje, zbog svog socijlanog background-a, posmatra kao nižu vrstu, padavičare, narkomane, pedere ili ukratko: nesportiste. Imajte ovo u vidu pre nego što nadmeno pokušate da im objasnite da nije u redu što je pustio te ljude pre vas i koliko ste vi zapravo važni i posebni. Za njih ste svi isti i jednako aninimni.

Ono što dodatno otežava vaš položaj je da pojedine grupe obezbedjenja, praktično naplaćuju reket vlasnicima kroz rad na vratima, štiteći ih navodno od drugih kriminalnih grupa, naoružanih navijača i njihovih ortaka. Vremenom se stvari mogu oteti kontroli pa obezbedjenje u mnogo većoj meri upravlja radnim vremenom kluba. Tu su nemoćni i ljudi koji ih plaćaju a kamoli publika.

Ukoliko ne poznajete obezbeđenje najkorisniji mogući savet je strpljenje i slušanje onoga što vam komanduju. Ukoliko dovoljno puta budete dolazili na neko mesto obezbedjenje će vas zapamtiti a ponekad čak pokazati i malo ljudskosti kroz ta namrštena i nadrkana lica. Koristan savet za publiku sa nedostatkom novca a viškom ljubavi prema zabavi je stari trik. Nonšalantno izgovorite svoje ili neko rasprostranjeno ime (tipa Marko, Ana) i dok obezbeđenje pregleda po spisku vi ili vidite ime koje odgovara onome koje ste rekli ili ugledate neko drugo ime pa zatim kažete: “A možda su me stavili pod imenom...”
Ukoliko ste do kluba došli pripiti ova operacija biće piece of cake.


Garderoba

Ukoliko ste savladali prepreku ulaza i obezbedjenja zabava može da počne. Pre zabave treba rešiti garderobu. U većini klubova nećete ni imati mogućnost izbora, odmah sa vrata obezbeđenje će vam strogo narediti da se skinete. Ukoliko se nalazite u klubu u kome je garderoba košta isto koliko i pića- ko vas jebe, kad izlazite na dziberska mesta.

U svakom slučaju garderoba je, osim kad su u pitanju veliki dogadjaji, dosta praktična stvar i može vas lišiti agonije ukradenih, izgubljenih ili oštećenih stvari. Bili ste tako uvereni da iza tog zvučnika možete da uštekate svoje stvari a onda ujutru shvatite da je na tu ideju došlo još sto ljudi i da mesto izgleda kao djubrište po kojem prebira horda iskrivljenih ljudi a baš vaša jakna vuče se u bari piva.
Pored svega toga, ukoliko ne ostavite garderobu izgledaćete kao potpuni kreten-amater među ostalim ljudima. Ali to je već pitanje stila.


Šank

Loša vest je da je piće skupo i da izlazak dosta košta. Dobra vest je da ćete nakon nekoliko godina izlaženja i plaćanja doći u situaciju da pijete uglavnom besplatno ili da vas piće manje košta. Ovo važi u slučaju da ste muškarac ili loša riba.
Ukoliko ste zgodna, siromašna studentkinja dovoljno je da stojite pord šanka i neki galantni tip će već pokušati da vas šarimira pićem. Ukoliko imate sreće naletećete na zanimljivog i pristojnog tipa sa kojim ćete na kraju moći da se pojebete ili ostvarite srećnu monogamnu vezu.
Mnogo izvesnije ipak da će u pitanju biti potpuni idiot koji će smatrati da može da vam useli u život ili da očekuje u najmanju ruku vatanje po podijumu zbog jednog ili dva pića kojim vas je častio. Ova škola se plaća, najčešče opet veoma tipičnom frustracijom beogradskih devojaka od bilo kakve vrste komunikacije i interakcije sa nepoznatima. Ukoliko ste devojka od nešto čvršćeg materijala bez problema ćete plivati kroz more dzibera uživajući u besplatnom piću.
Ukoliko ne pripadate nekim od navedenih grupacija najbolja metoda dugogodišnjeg preživljavanja je deljenje. Kada imate novac i piće delite ga sa drugima, kada ga nemate tražite od ljudi koji imaju ili prosto apstinirajte.
Još jedna mogućnost za notorne alkoholočare ili praktične osobe je nošenje pljoske sa sopstvenim pićem
Gotovo svaki klub ima osobu koja je zadužena da određenom broju ljudi u klubi obezbedi besplatno piće. To su uglavnom ljudi koji izgledaju specifično i koji svojim stavom i ponašanjem doprinose atmosferi u klubu. Ko pleše pije, ko ne pleše ne pije. Jednostavno.
To u Beogradu opet jako brzo može mutirati u svojevrsnu prostituciju i razmaženost sličnu onoj sa spiskovima za ulaz. Tu nema praktičnog saveta i opet se sve svodi na pitanje pristojnosti, umerenosti i stila.
.
Droge

Ovde nema praktičnog saveta. Postupaj u skladu sa sopstvenom intuicijom i procenom. Imaj u vidu da sve što u duhovnom smislu dobiješ moraš da vratiš, najčešće po skupljoj ceni. Amfetamini te dižu u nebesa empatije i brzine a potom te savim izvesno vode u depresiju i paranoju koja će te povesti na nezaboravno putovanje po sopstvenom hladnom i usamljenom dnu. To će se desiti ukoliko imaš sreće i svesti, ukoliko nemaš jednostavno ćeš se spontano pretvoriti u ruinu i spostvenu karikaturu. Noć često ume da zavede i povede i provod deluje kao beskonačan. Medjutim, kad se jednom upale svetla i prođe čil, vraćaš se u svoj život. Kakav god taj život bio izgledaće za nijansu sjebanije. No, šta te ne ubije, ojača te. I to je super, osim ako te ubije. A to nikad ne znaš.


Podijum

Ples
Najvažnije mesto u klubu koje često može izgledati sablasno dosadno, bilo usled jezive muzike ili opet tipično beogradskog fazona stegnutosti i nesposobnosti za zabavljanje.
Za potrebe ovog teksta fokusiraću se na situaciju u kojoj su ispunjeni preduslovi dobre žurke: pristojna ekipa, dobra muzika i deinhibiranost.

To što si pijan, drogiran ili razvaljen ne daje ti za pravo da se ponašaš kao da je ceo svet i klub tvoj. Nadji sebi neko mesto na podijumu i trudi se da ti pokreti budu svedeni i da njima ne ugrožavaš i ne iritiraš deset ljudi oko sebe. Ovo naručito važi u slučaju gužve u klubu. Ako je potrebno, pleši samo glavom. Ako te je pesma pogodila probaj da to artikulišeš suptilnije od skakanja, guranja drugih ljudi, prosipanja pića i gašenja cigareta po telima oko tebe. Ukoliko svojim postojanjem nehajno ugroziš fizički inegritet saborca na podijumu, budi toliko uljudan(a) da se izviniš.


Muvanje
Ukoliko si muškarac i vidiš grupu devojku koje dobro izgledaju pre nego što naglo pojačanog samopouzdanja kreneš da im se svetiš za sve svoje nedojebane noći probaj da na trenutak zastaneš i razmisliš da li ona zaista želi da joj svojim kukovima i kitom u erekciji mašeš ispred struka. Razmisli, ako je ikako moguće, kako ćeš sutra kada se probudiš izgledati samom sebi.
Prema devojkama se ponašaj onako kako očekuješ da se ponašaju i prema tvojoj devojci u klubu. Ne pipaj ako je ne poznaješ. Ovo može da te poštedi batina ali što je još važnije nećeš izgledati kao napaljeni i neartikulisani orangutan za kojeg je očigledno da ništa nije jebao mesecima unazad.
To ne znači da treba da stojiš u ćoku i mučiš svoju muku. Flertuj, pleši igraj se ali uvek imaj u vidu da između nepoznatih ljudi postoji nevidljiva granica pristojnosti i poštovanja telesnog integriteta. Ako vam je suđeno pojebaćete se već pre ili kasnije ali to zaista ne mora da bude onog trenutka kada te tvoja kita ubedjuje da je vreme. Ako si posebno pravdoljubiv i vidiš orangutana u akciji samo stani svojim telom ispred devojke i stoj nepomično kao stena. Devojke to poštuju.

Aksesoari
Ako neko ima jebeni šešir ili naočare a ti si baš u tom trenutku veseo(la) i opušten(a) i baš bi da probaš taj šešir ili naočare i onda tako bahato kreneš da ljudima skidaš te aksesoare probaj da shvatiš da su do pre sto godina za to ljudi ubijali. Ukoliko ti je teško da to zamisliš onda razmisli kako bi izgledalo kada svi ljudi po klubu jedni drugima skidali delove garderobe. Zamisli kako bi izgledalo kada bi ti neka pijana budala u napadu veselosti krenula da skida pantalone, cipele i tu kariranu košulju koju baš voliš. I onda ispred tebe počela da isprobava sve te stvari, apsolutno ne shvatajući zašto imaš potrebu da je udaviš golim rukama. Ako želiš da izgledaš drugačije uloži malo energije i kreativnosti pa dodji u klub sa svim što ti je neophodno da bi se dobro i posebno osećao.

Razgovor
Ako si u klubu sreo(la) kolegu sa posla, fakulteta ili prijatelja kojeg dugo nisi video(la) pre nego što logoreično počneš da prospiša sadržaj svoje pijane/drogirane glave po njima imaj u vidu da je noć, da si u klubu i da je kolega takođe u nekom svom bekstvu od realnosti i posebnom stanju. Nema tog uspešnog poslovnog dogovora koji je napravljen posle dva ujutru, bez obzira što ti se u tom trenutku čini da vas povezuju neke više sile i da delite neko razumevanje koje prevazilazi okvire života. Na žalost to su samo supstance u tebi i već sutra vraćaš se u svoj život sa svim njegovim dnevnim elementima. Ljudi se u noći kriju od sebe i od drugih i ako već nisi svestan(a) toga probaj da uložiš napor da to razumeš i ispoštuješ.
Klub je u suštini mesto u kome svako traži parče nekog smisla i zabave i tvoja potraga nije ništa manje vredna ni bitna od osobe koju pokušavaš da udaviš svojim deinhibiranim i blurovanim opažajima.
Razgovaraj osmesima, pokretima i očima. Razgovaraj plesom i licem. Pusti reči. Njih ionako ima previše.


VIP

ViP-ogradjeni porstor sličan prostoru za stoku (tor) je mesto gde prekaljeni, iskusni i od zabave umorni nalaze predah i sećaju se vremena u kojima su žurke, muzika i droge bile bolje. Ukoliko ne spadaš među takve ljude, bez obzira na privlačnost koju osećaš prema toj samoproklamovanoj eliti oštećenih jetri, nemaš tamo šta da tražiš.
Ti ljudi su vampiri koji čekaju da isisaju tvoju mladu krv jer sebi ravne ljude odavno nisu sreli. Iako deluju zainteresovano i govore ti stvari koje zvuče iskusno i tebi nedostižno retko kad su dobronamerni. Njihovi vršnjacu su emigrirali, povukli se, osnovali porodice i sreću našli na nekom drugom mestu, daleko od znojavog podijuma. Retki su među njima neoštećeni i cinizmom nepterećeni. To je na žalost prokletsvo Beograda. Nakon izvesnog vremena upoznaš sve ljude i umesto avanture i istraživanja, zabava se pretvara u izvesnost, predvidljivost i prezir prema drugim ljudima. Taj prezir refleksija je ličnog nezadovoljstva.

VIP je kao i klabing specifična vrsta neuroze i sećam se da sam jednom bio na žurci na kojoj organizatori iz nekog razloga nisu postavili ogradjeni prostor. Grupa od oko 200 ljudi, koje uvek možeš da sretenš u klubu, stajala je intuitivno i zbunjeno u formaciji izolovanog krda.


Zaključak

Noć je sindikalna i često puna ljubavi i razumevanja.
Dan je problem. Svo iskustvo noći i drugačijih odnosa među ljudima nestaje u susretu sa danom i dnevnim obavezama.
Na nesreću živimo u parodiji od zemlje i u jednom teško popravljivom dziberskom okruženju. Razjebani, osiromašeni i usamljeni.
Ekonomija i dizberi utiču na dan. Dan utiče na noć.
Pitanje odnosa prema noći svodi se na pitanje odgovornosti prema sebi i dragim ljudima koji vas okružuju tokom dana.
U celoj priči sa Beogradom, bilo da se radi o klabingu, poslu, umetnosti ili dnevnim medjuljudskim odnosima nedostaju neke važne i davno izgubljene vrednosti.
Empatija, iskrenost i najvažnije od svega SOLIDARNOST