UMRETI KAO POBEDNIK

Bila je to jeziva zabava. Stajao sam u ćosku, u podrumu, grlio svoje piće i sa gađenjem gledao u ljude oko sebe. Bila je subota-Jersey Night.

Dok sam pušio ispred kluba prišao mi zalizani tip u dzinsu i zatražio da mu prodam cigaretu. Uvek sam poklanjao cigarete ali ovaj tip je izgledao toliko banalno da sam odlučio da mu prodam za dolar.On je zapalio je cigaretu, povukao dim, nakrivio glavu i značajno me upitao, gledajući nekako nagnuto ispod svoje šiške: “Gde je večeras žurka?”.

Pogledao sam ga sa prezirom, promrljao nešto nadrkano i vratio se u podrum. Isped ulaza je pravdoljubivi, feminizirani tip suzavcem u spreju poprskao debelog izbacivača koji ga je 15 minuta zajebavao na vratima kluba ne dozvoljavajući mu da uđe. Do malopre moćan, valjao se na kolenima dok je feminizirani pobedonosno bežao niz ulicu, vrckajući nekako. Sišao sam dole završio piće, pokušao da ugledam bilo koga sa kim bih razgovarao, konstatovao da niko ne odgovara postavljenim standardima, razmišljao malo o razuđenosti zadovoljstva i količini novca koju dajem za zabavu na kojoj se ne zabavljam.

Dostojanstveno sam se povukao i krenuo kući. Ispred su izbacivača umivali mlekom. Izgledao je patetično dok se valjao po zemlji tako veliki, slep, crn i zalepljen belim.

Bio je to moj 7. dan u New York-u.

Veliki dan.

Dan kad sam odlučio da se vozim Subway-om.

Prvih sedam dana ignorisao sam veličinu grada i uživao da posmatram sebe kako se kao u filmu vozim žutim taksijem. Prvih dva dana sam voleo televizore u taksiju. Kada sam video kako ih svi moji NY prijatelji gase i mrze onda sam i ja počeo da ih kao ne volim. Nakon prvih sedam dana potrošio sam nedopustivo mnogo novca i morao sam da zaboravim na svoju glavu izbačenu kroz prozor taksija. Bankrot je bio blizu.

Stanica metroa bila je skoro prazna. Gledao sam u neku devojku pokušavajući da oteram misao da je ona zapravo muškarac. Torba koju je nosila je prevagnula. I minđuše.

Imala je obrijanu glavu, široku belu košulju i kožne pantalone. Gledao sam je i romantizovao. Izgledala je kao Miss Afrike.

Ušli smo u polu prazan vagon i seli jedno preko puta drugog.

Voz je krenuo, ona je pritiskala nešto na svom I Pod-u i s vremena na vreme pogledala ka meni. Ja sam čačkao kameru i povremeno gledao ka njoj. Onda smo sve manje čačkali gedzete i sve više gledali jedno u drugo.

Počeli smo da se osmehujemo. Ona je nešto rekla ali je nisam čuo od buke i brzine. Pitala da li je ok da predje kod mene, složio sam se, sela je pored i počeli smo da pričamo.

Ne sećam se razgovora, znam samo da sam odmah izvadio kameru. Tačnije, kamera je vadila mene. Dok sam snimao naš prvi razgovor i razmišljao kako kul izgledamo ona me je poljubila.

Gledao sam taj snimak kasnije. Dobro kadrirano imajući u vidu da smo u vozu u pokretu i da jednom rukom snimam simulirajući distancu. Lice na snimku mi je blentavo i zbunjeno. Izgledalo sam zabezeknuto nakon njenog poljubca a skoro sam siguran da se iznutra nisam tako osećao. Bio sam raskrečen u refleksiji.

Spavali smo u istom kraju, negde oko 100 ulice. Ona je predložila da popijemo piće u baru koji radi cele noći. Izašli smo iz Subway-a i hodali neko vreme po ulici. Nisam prestajao da je snimam jer nisam želeo da prepustim sećanje na tu noć mozgu. Dovukli smo se do bara, seli za šank i naručili piće. Gledao sam u njenu obrijanu glavu i crnu hrapavu kožu. Imala je razmak između prednjih zuba, velike usne, spektakularno telo i zajeban stav.

Zaljubio sam se. Ne toliko u nju koliko u sebe pored nje.

Završili smo piće i dovatavali se malo po mračnim ulicama. Ona je spavala kod bivšeg muža a ja kod prijateljice sa kojom sam delio krevet. Dogovorili smo se da nađemo sutra.

Čekao sam je nervozno sledećeg dana na dogovorenom mestu.

Nije bilo alkoholnog samopuzdanja i razmišljao sam da li će se pojaviti i ako se pojavi da li će izgledati onako kako sam je se sećao. Onda sam je u slow motion-u ugledao kako graciozno silazi niz ulicu u kockastoj kratkoj haljini.

Moja nova devojka.

Bila je moje godište, rođena je i odrasla u Bronksu. Sa sestrom je kupila Kondo u New Jersey-ju ali je mrzela i taj stan i Jersey. Trenirala je boks, radila je kao menadzer u nekom poznatom italijanskom restoranu i hodala po ulicama dzungle kao amazonka.

Ona je vodila, ja sam pratio i plaćao logistiku. Primetio sam da se ljudi okreću za nama na ulici.

“Konačno”, pomislio sam. “Eh, da me sade vide sve moje bivše devojke. I sve one devojke koje nisu bile moje. Sve te beogradske devojke. Tako kul i umerene. Tako sexy i tako nedojebano proračunate”

Poželeo sam da je samo na dva dana prebacim u Beograd. Želeo sam da posmatram lica ljudi koji je vide. Pobegao sam na taj put u Ameriku jurcajući za nekom drugom refleksijom sebe a kada sam je pronašao poželeo sam da sve to sagledam iz konteksta iz kojeg sam pobegao.

Hodali smo satima po gradu i pričali. Bilo je nekako romantično. Svratili smo do restorana u kojem je radila. Pili smo besplatno ali sam platio hranu. Upozorila me je da ne želi da niko od kolega zna bilo šta o njenom privatnom životu. Bio sam njen Istočno-evropski prijatelj i bio sam kul sa tim.

Želeo sam da je upoznam sa nekim i uveče smo otišli kod bračnog para, matorih umetnika koji su već 30 godina živeli na uglu 12 ulice i 2 Avenije. On je bio ruski emigrant dok je ona rođena i odrasla u Bruklinu. On je motao hašiš, sipao vino i glasano ispaljivao neke rečenice koje su zvučale otprilike ovako:

“Heoin in front of d Ce Ka in Belgrejd, vaz rili bed”

“If ju tajp maj nejm in gugl ju vil get 50 000 rezalts”

“Dzo Ramon. Hi vaz veri gud fend of majn”

Njegova žena bila je nežna, umiljata i blaga. Provela je veći deo večeri razgovarajući telefonom sa svojom dementnom 90-godišnjom majkom.

Oboje su bili kao neki dadaisti. Matori je pričao o Barouzu i poeziji Vaska Pope. Kod njih me je poslala beogradska hipi veza tj 50godišnja devojka koja je 80te provela u NY. Kada sam ih upitao, par večeri ranije, kako se poznaju sa njom odgovorili su mi:

“Bili smo ljubavnici.”

“Ko je bio ljubavnik sa kim?”, upitao sam malo zbunjeno.

“Svi smo bili ljubavnici” odgovorili su uz osemh.

Setio sam se toga kada me je umiljata ženica šapatom ove večeri upitala:

“Gde si je našao, ona je predivna”


Par trenutaka kasnije ostao sam u sobi sam sa njenim mužem i on je sa istom vrstom interesovanja postavio slično pitanje.

Ispričao sam im Subway priču i oboje su mi potvrdili da se takve stvari ne dešavaju često. Osećao sam se još ponosnije i posebnije.

Čitavu naduvanu euforiju kvarila mi je prisilna vizualizacija svingerskog odnosa između nas četvoro. Doveo sam svoju novu crnu devojku kod svojih NY roditeljskih figura i nekako nisam želeo da tata jebe moje crnu princezu, mada mi je pomalo prijala pomisao na seks sa gospođom.

Kada smo popili vino koje smo doneli odlučili smo da je vreme za pokret. Pozvala me je da prespavam u njenom stanu u Jersey-ju. Pristao sam iako sam bio dosta isprepadan. Nisam mogao izneveriti samog sebe iako sam u jednom trenutku poželeo da pobegnem uz povik: “Hajde da ostanemo samo prijatelji !”

Bio sam još nervozniji od čitave te vožnje od 30km koja je trebalo da se završi sexom. Nisam mogao da raspetljam anksiozne niti koje su se mešali sa paranojicom. Dovukli smo se do stana nakon sat ipo vremena i tri presedanja. Ona i sestra živele su u ogromnoj gajbi. Sestru sam video jednom kada je provirila u naš deo stana. Bila je ogromna, debela crnkinja i izgledala je nekako opskurno u kratkoj, roze majci i helankama.

Moja nova devojka imala je patuljastog histeričnog psa koji je sve vreme veselo poskakivao oko nas dok smo, kao pravi par, nameštali posteljinu.

Taj pas mi je unosio jezu jer je imao najveću pseću kitu koju sam ikada video.

Lajao je nekim promuklim glasom, skakutao po meni i preteći mlatarao organom.

Horor.

Ne znam da li sam ikada verovao da ću spavati sa crnkinjom, i to ćelavom, i ne znam kako sam tačno pokupio fetiš za crnkinjama. Kako je veče odmicalo sve sam se manje verovao u bilo kakav fetiš. A i u svoju muškost.

Gledao sam je od pozadi kako skida haljinu a potom i minđuše. Zabezeknuo sam se kada sam video njena velika ramena i mišiće na leđima. Otpozadi je izgledala kao tip.

Crni, mišićavi tip koji se sprema da me kara.

Nekako sam pokušavao da se priberem i povratim svoju muškost. Legla je u krevet i mi smo nekako mehanički krenuli da se dovatavamo. Čvrsto sam se držao za njene grudi, u nekoj polu erekciji sam ušao u nju u svršio nakon 4 minuta. Izjeden krivicom, pod teretom zanemoćalog penisa zarobljenog kondomom upitao sam je šta mogu da uradim za nju. Uhvatila me je za glavu, privukla između nogu i zapovednički rekla:

“Blow me !”

Proveo sam najmanje 25 minuta između njenih nogu. Osećao sam se kao da me siluje i sveti za sve moje fantazije i nedojebane noći. Nije za mene bilo ničega seksi u toj sceni i imao sam puno vremena da razmišljam o situaciji u kojoj se nalazim. O crnoj pički ispred mog lica, kao i o životu uopšte. Taman kada sam pomislio da se neslavna epizoda nikada neće završiti, njena ruka je počela sve jače da me pritiska. Usledilo je par stomačnih trzaja i ona je svršila. Konačno.

Nežno me je poljubila i izvinula pojašnjavajući da joj obično ne treba toliko

“U redu je”, rekao sam držeči se za vilicu koja je krckala.

Sa njenim orgazmom nestala je i nervoza koju sam osećao. Dvadeset minuta kasnije tucali smo se kako dolikuje ljudima naših godina.

Gledao sam u to njeno crno dupe ispred sebe a potom nekako trenutak sagledao celu tu scenu sa plafona. Zapamtio sam tu sliku i odložio je u folder za onaj poslednji fleš pred smrt. Biće to paklena stotinka.

Kao u final cut-u zaustaviću tu sliku i umreti sa osmehom.

Umreću kao pobednik.