O slici Jelene Jelače

Iz podruma


Cena koju će ova slika postići na nekoj aukciji u budućnosti, tiče se svih ljudi koji su na slici uhvaćeni.
Kolika god da bude, ta plaćena cena ipak neće biti dovoljna da pokrije rashod u piću koji su ljudi sa slike napravili klubu.
Istovremeno, ta cena biće beznačajna spram iskustva plivanja po svetlećem podijumu u sedam ujutru.
U Bassment-u.

U određenim vremenskim intervalima dogodi se, sasvim neočekivano, nesrećnom Beogradu kratak period Dobrog Zezanja koji se onda sa pozajmljenom nostalgijom budućih generacija razvlači još par decenija. Priče, iz perioda Dobrog Zezanja, uvek nalikuju jedne drugima a uloge koje se u tim pričama igraju uvek su iste dok se samo akteri menjaju.
U periodima odsustva Dobrog Zezanja, te priče se izobličuju u romantične epove, neverovatne i samim učesnicima događaja iz mitologizovane prošlosti.

Zima u Bassment/u 2003/2004 bila je jedan od tih spontanih, intenzivnih i zamagljenih Dešavanja Zezanja.
Usisao je taj podrum u sebe razne tranzicione mutantne, umetnike, navijače, kriminalce, seksualne manjine i većine, vucibatine, estradnu i poštenu inteligenciju zajedno sa kognitivnim proleterijatom. Podrum ih je sve dobro promešao i izbacio napolje dve godine kasnije da se nije znalo ko je oštećen a ko prosvećen.
I ko je koga tucao.
Bilo je svega u tom podrumu a najviše besplatnog. To besplatno je onda stvaralo nešto što najviše liči na ljubav. Bilo je to deljenje. Deljenje je stvaralo osećaj zajedništva i sve je to tako ušuškano trajalo neko vreme.

Lutaju od tad ta razmažena deca Bessment-a sa nerpocenjivim iskustvom koje se pretvorilo u stav: Dobro Zezanje ne košta
Deca Bassmenta ne razlikuju se po tome od ekipe koja je igrala i statirala u Kosi ’68. od ekipe koja je bila na prvom koncertu “Limunovog drveta” u SKC-u ili od proto- rejvera na popdnevnim matineima u Rex-u. Svi oni nose preslikače dosta starije boemske poetike. I svaka od tih generacija i ekipa ima svoje slike.

Jelena Jelača je ostavila jednu takvu.
Tu je pred vama, sa svim tim ljudima pomalo zatečenim paljenjem svetla u sred zabave. Grupisani i usamljeni. Zagrcnuti i zagirani na podijumu.
U refleksiji.
Ima nekih koji nedostaju na toj slici, u toaletu su verovatno, kao i onih koji prave nepotrebnu gužvu. Tako je to sa žurkama, ko je bio bio je, ko je otišao, skoro da se i ne primećuje.
Dalje.

Izložba Jelene Jelače "Dnevnik kretanja"