Kicošarenje

Ja, Hipster.

2010-12-04T05:07:00.000-08:00

Ispovest

Da hipsteri postoje, kao i da sam ja hipster prvi put sam shvatio kada sam otišao u New York. Do tada sam verovao da sam veoma individualan. Moja ideja da bitničkim stazama odem od San Francisca, preko pustinje do NY poklopila se sa sveopštom histerijom vezanom za bitni pokret 50tih. Bila je gužva, Na Putu. Hiljade ljudi došli su na istu ideju.

Na moju nesreću, oblik plastičnih naočara koje sam iskopao u Šmizli nešto ranije te godine i koje u Beogradu niko do tada nije nosio (osim Zuleta) Ray Ban je počeo masovno da prodaje. Pored toga, svuda na ulici mogao je da se kupi fake model za 5$. Stil je postao poruka. Poruka je postala industrija. Na ulicama NY bilo je bar milion ljudi koji su izgledali kao ja i ja kao oni. Pritisak je bio veliki. Već tada su mi prijatelji hipsteri pokazali video “Hipsters Olympics” kojim se ismevaju drugi hipsteri koji žive Vilijemsburgu. Haj lajt je bila disciplina u kojoj se takmičari slikaju za profil sliku na maj spejsu. Bilo je to u ono davno vreme 2008. dok fejsbuk još nije bio tako popularan.

http://www.youtube.com/watch?v=G6n29hn71Vk&feature=related

Beograd

Po povratku, Beograd je izgledao sivo, prljavo i malo, kao i obično. Prve karirane košulje pojavile su se tek nakon šest meseci a onda je usledila i prateća moda. Beogradu je trebalo dve godine zakašnjenja da formira hipstersku subkulturu i nešto više da izazove reakciju na nju. To, pre svega, govori nešto o Beogradu.

Beograd je pored izolovanosti i arhaičnosti karakterističan i po malom broju ljudi u odnosu na druge velike, svetske metropole. Beograd je provincijalna sredina koja umesto scena uglavnom ima zakržljale fetuse scena. To najviše muči pre svega tzv. Beograđane.

Beograd ima i tendenciju da odriče vrednost onima koji nisu iz Beograda. U Kraljevu, u kome sam odrastao postoji grupa ljudi koji sebe nazivaju “Čaršijaneri”. To su ljudi koji žive u prečniku od 300 m u centru grada. Svi ostali su seljaci. Beograd ima krug dvojke i “stare beograđane”. NY ima “born in the city”, Parzu ima “parižane”, pa onda ide stara aristokratija i tako redom do engleske kraljice. Na kraju te hijararhije je bog. Tačka.

Sa druge strane dominanatan, mejnstrim stilski izraz u Beogradu je bezličnost ili uniformisanost u modele patika i trenerki iz 90tih. Kako se ti modeli ne prodaju nigde drugo mogu da zamislim iznenađena lica menadzera za prodaju u sedištu Najk koproracije koji posmatraju izveštaje o porudzbinama i prodaji modela starih 15-20 godina u nekoj zemlji na rubu Evrope.

U odnosu na tako formiranu većinu tzv. hipsteri često se mešaju sa “pederima”, “padavičarima” i drugim imenima za različito koje se ovde NIKADA nije tolerisalo.

http://www.youtube.com/watch?v=cjeQkU9_fNc&feature=player_embedded

Još jedna bitna razlika u odnosu na hipstersku industriju i kulturu u svetu je što ljudi koji ovde izgledaju kao hipsteri uglavnom ozbiljno bave nekim vidovima umetničkog izražavanja tj nešto u životu i rade. Tu naravno postoje i izuzeci ali u ovom gradu ima toliko malo ljudi koji se usuđuju da štrče da je broj onih koji su različiti samo po formi zanemarljiv.

Dakle, kombinacija boja i rada u sivom i jednoličnom svetu beogradskih cinika dovodi do etiketiranja i ismevanja. To opet govori pre svega nešto o Beogradu.

Hipsterski šljam

Pre nekoliko dana, sa samo dve ipo godine zakašnjenja u odnosu na slične post-ironične projekte u svetu, grupa ljudi sa viškom slobodnog vremena odlučila je da pokrene grupu “Beogradski hipsterski šljam”. Za tu potrebu frendovali su stotinak ljudi na fejsbuku, prikupljali njihove fotografije a zatim ušuškani u anonimnost počeli da ih ismevaju i vređaju. Ruku na srce ima tu nekih duhovitih komentara ali je humor koji preovladava uglavnom banalan i neumesan. Red podsmeha, red: “jebao bih je” komentara.

Analiza sadržaja

Dominatna emocije u komentarima i postovima su mržnja i agresija sa povremenim pozivima na nasilje.

U inicijalnom opisu grupu, koji je u međuvremenu izmenjen, pisalo je:

“ovom aplikacijom želimo da upoznamo obične ljude sa ovom novom i sve dominantnijom subkulturom i da im skrenemo pažnju i pomognemo u lakšem detektovanju mete”

Ova cyber pojava opet nije ništa novo i ima utemeljenje u bogatoj istoriji nasilja kod nas. Pripadnici Zenitizma i rani dadaisti proganjani su i prebijani. Prve bitnike i hipike nazivali su u Beogradu “Tarzanima” i “Četnicima” i jurili ih sa makazam da ih šišaju”. Za pankere 80tih su bili zaduženi pitomci Vojne akademije i tako redom do današnjih dana i huligana koji pale grad kad ne mogu pedere.

U osnovi te agresije i mržnje nije samo netrpeljivost prema različitostima već pre svega usamljenost i ogorčenost.

U eseju “Izbavljenje po Gebelsu”, Mario Kopić piše

“Goebbels postaje nacista – iz očaja. U nesretnim je ljubavnim aferama, traži ''veliku ljubav'' koja bi ga sasma ispunila i omogućila mu da se nekome prepusti. Ali nalazi samo mlakost i proračunatost. Bilježi: ''Neutješno siromašan i bijedan svijet''. Snove o karijeri nije ostvario. Diplomirani germanista želi postati pjesnik. Napisao je roman Michael i nekoliko drama, ali nije pronašao izdavača ni teatar koji bi ih postavio. Iako ima 28 godina, još je uvijek financijski ovisan o roditeljima. 1923. godine nalazi nakratko skromno radno mjesto u Dresdenskoj banci. Taj mu je posao poniženje. Vlastiti život čini mu se besmislenim. Deprimira ga i društveno-politička situacija. ''Domovina'' i ''narod'' za njega su religiozne vrijednosti. One bi životu mogle dati smisao, ali oko sebe vidi samo ''podrivanje'' i ''rastrganost''. Pronalazi podudarnost između ponižavajućeg položaja u kojem se sam nalazi i ponižavajućih odnosa u kojima živi narod. Posrijedi je soteriologija. Goebbels se želi izbaviti od svog očaja, svojih sumornih osjećaja besmislenosti, svoje socijalne bijede i strahova od napuštenosti. Želio bi ponovo moći voljeti i biti voljen''

Ostalo je istorija.

Isto kao i sa pripadnicima gej populacije sa jedne strane imamo ljude koji izgledaju drugačije i koji time nikoga ne ugrožavaju, dok sa druge strane imamo grupu ljudi koji misli da ih ta različitost ugrožava i poziva na nasilje protiv različitosti. U dva koraka dolazimo do fašizma.

NEHIPSTERI

Po svim informacijama do kojih sam u međuvremenu došao osnivači grupe su neuspeli hipsteri odnosno hipsteri u pokušaju koji su nisu uspeli da u onome što vide kao “uniformisanost” subkulture pronađu autentične delove sebe. Tako zaglavljeni i refleksiji oni odlučuju da sa veliki prezirom krenu u osvetu protiv hipstera, tačnije sebe.

Po svoj prilici osnivač grupe je izvesni Darko Delić. Ne znam ko je čovek ali on kao usamljeni Gebels sedi kući i gleda naše slike.

Drugi ljudi koji koji čiji profili nisu zaključani a koji se ističu svojim komentarima izgledaju ovako:

Medju nehipsterima nezasluženo se našao i jedan proto Hipster. Od prvog dana na grupi je aktivan istaknuti aktivisti Anarhosindikalističke inicijative, Ratibor Trivunac, najpoznatiji po hapšenju povodom bacanja mini molotovljevog koktela na Grčku ambasadu. Više o tome pisao sam u Odgovoru Borisu Budenu.

Ovom prilikom polazim od pretpostavke da ostali anarhosindikalisti ne dele stilske i vrednosne svetonazore svog istaknutog aktiviste pa ću se koncentrisati samo na lik i delo pomenutog.

Po svom narciosoidnom izgledu, vintage odeći i vintage ideologiji uz koketiranje sa trešom i kempom (Žilnik, Cincarević) drug Trivunac je po svim opštim mestima hipster. Iz nekog razloga on tu očiglednu istinu ne prihvata već ima potrebu da se ideološki obračunava sa hipsterim, tj sa sobom, preko nas tj mene.

Poznavajući metodologiju tog aktivizma možemo uskoro očekivati bacanje Molotovljevih koktela na “Šmizlu”

Opis grupe “Beogradski hipsterski šljam” promenjen je nedavno, paralelno sa tim pojavila su se i ideološki utemeljena analiza svetske istorije hipstera počev od (pazi sad) Bodlera.

Osnovano sumnjam da je u tom usmeravanju učestvovao drug Trvunac pošto inicijalni osnivači očigledno nemaju te intelektualne i obrazovne kapacitete.

Nakon moje obrade pesme Martina N. “Prvo su došli” (koju sam posvetio anarhosindikalistima) usledila je emotivna reakcija “iz štaba” tako da je moja slika postala zaštitni znak “šljama”.

U osnovi ovog, rekao bih pre svega ličnog, sukoba nalazi se film na kome radim a na čiji tizer se Ratibor Trivunac javno uzbudio nazivajući ga očekivano “hipsterskim”. Film koketira sa crvenom bojom i idejama revolucije i levice što je u glavi ovog aktiviste sa monopolom na istinu i ideju odmah pokrenulo signal za uzbunu.

Iako u osnovi špekulišem, sve ukazuje na to da iza ovoga stoji Trivunac. Ukoliko grešim, spreman sam da se javno izvinim i objavljeni sadržaj povučem.

ZAKLJUČAK

Umesto da se bave hispterima hipsterskom umetnošču kao i kolaboracijom sa fašistima po fejsbuku, levičarskim aktivistima bi svakako mnogo korisnije bilo se pozabave relaksacijom svoje arhaične vintage ideologije i njenim proširenjem na krug širi od deset ljudi. Na ovaj način samo se dodatno kompromituju među ljudima koji su im prirodna baza. Jer kako kaže Godar u filmi Kineskinja “Ako je iza tebe troje ljudi za koga onda ti bacaš te bombe”

I još jednom nedavni događaji i dalje potvrđuju potrebu za porjektom “Psihijatar za sve”

Ako ništa drugo, školsko razrešenje jednog Edipovog kompleksa oličenog u relaciji otac=država donelo bi olakšanje jednoj glavi i ukinulo potrebu za konfuznom klasnom borbom kao supstitucijom za emotivnu nepismenost. Indirektna posledica tog olakšanja je da bi mi hispteri mogli da nastavimo da ŽIVIMO SVOJ ŽIVOT.

Završiću sa najboljom, meni poznatom, definicijom hisptera koju je izrekao Marcell Mars "Svako onaj ko ume definisati šta je hipster je-HIPSTER"

Vladimir Milovanović
decembar 2010.

Ko im je prodao cigle ?

2010-10-12T05:31:00.000-07:00

Najvažnije

Na početku, najvažnije: Više od hiljadu ljudi skupilo je hrabrosti i pojavilo se desetog oktobra u parku Manjež. Bez obzira na čvrsta uverenja policije da će sve proći u redu niko od ljudi koji su u Manjež došli nije bio siguran da će odatle izvući živu ili bar nerazbijenu glavu. Poruke ljudi koje su ljudi pred odlazak ostavljali na na fesjbuk statusima i twitteru odavali su utisak odlaska na masovno pogubljenje.

Biti spreman na takvu žrtvu zarad Istine je nije mala stvar. I zato najpre iskreno divljenje i poštovanje za sve učesnike Parade Ponosa.

Druga Strana

Sa druge strane okupilo se par hiljada ljudi koji su želeli krv onih koji su drugačiji. Njihov bes motiviše strah. Taj strah od drugih je zapravo strah od sebe koji je proizilazi od suočavanja sa sopstevnom seksualnošču. Predhodno navedeno odnosi se na one malobrojne koji su se u nedelju zaista okupili svesno verujući (sebi) da se bore za očuvanje duboko konzervatntivnih stavova oličenih u nejasnoj floskuli “tradiocionalne porodične vrednosti”.

Ispod svesno motivisanih postupaka krije se bunar podsvesnih, neimenovanih emocija koje najprostije rečeno prozilaze iz specifično razrušene, tranzicione porodice iz kojih potiču mladi nasilnici. Takva osnova obogaćena je društveno prihvaćenom, patrihajalnom mačo pozom zažete u rečenicama “Sad ću da te karam” i “Ćuti dok te karam”.

Kako karaju ti momci najbolje znaju oni sami i devojke koje su imale nesreću i frustraciju da ti “jebači” na njima leče svoje strahove i nedostatak samopouzdanja.

Istovremeno ova grupa pravovernih bila bi neuporedivo manja da je makar sedam dana trajala kampanja u kojoj bi ljudima bila predočena i ponovljena jednostavna činjenica/aksiom: Ljudi se rađaju kao heteroseksualni ili homoseksualni. Homoseksualnost nije prelazna i nije bolest. Ako si strejt bićeš strejt ne brini. Ako si gej- autuj se, opusti se i uživaj. Btw. ovo bi neko mogao da došapne i gradonačelniku i da mu olakša muke preispitivanja u kojima čovek evidentno izgore.

U društvu u kome emocije ostaju neimenovane i potisnute pa se onda kao gejzir vraćaju kroz strah i agresiju najkorisniji projekat, koje bi nesrećne NVO udruženim snagama mogle da da pokrenu, bio bi: Psihijatar za sve.

Psihoanalitičar bi svakako pomogao mladim ljudima da razumeju zašto se bliskost u uličnom žargonu označava sa “jebi si mater” i “prst u dupe”

No, ako ostavimo mentalno zdravlje mladih ljudi po strani ostaje čisto političko pitanje motivacije i omladinaca koji su u nedelju tako uporno lomili grad i borili se sa policijom.

Stara Desnica

U tumačenju njihove motivacije mogu nam pomoći desničarski kolumnisti i tzv. nezavisni analitičari koji od nedelje popodne daju ideološku podlogu i opravdanje za nasilje. Ukratko, ti kolumnisti (Cvijanović, Antonić i drugi) horski ponavljaju da je nasilje na ulicama posledica teškog socijalnog položaja stanovništva i da je ono rezultat osvešćenog bunta mladih ljudi protiv nepravednog društvenog uređenja u kome oni ne vide svoju perspektivu. I tu nema ničeg spornog. Osim nasilja. I vrednosti koje se u ime tog nasilja brane jer svi smo bili mladi ljudi pa nismo bili fašisti. I svi smo mi ljuti i razočarani pa ne razbijamo pekare i prodavnice patika da bi nam bilo lakše.

Istovremeno, zanimljivo je da su isti ljudi davali slična opravdanje istim grupama u nekoliko ranijih prilika koje su sve redom bile vezane za odbranu izolacionističke politike nastale tokom ratova devedesetih. To je klasična zamenu teza u kojoj nasilna, nacionalistička, ksenofobična i šovinistička politika koja je UZROK smrti i stradanje stotine hiljada ljudi kao i krvave akomulacije kapitala tokom devedesetih mutira 2010. godine, takođe kroz agresiju, u zaštitnika od POSLEDICE svog delovanja.

To je ujedno i najveća podvala inspiratora i organizatora nasilja na ulicama Beograda u nedelju. Oni su (ne)opravdano nezadovoljstvo građana i mladih nasilnika, ekonomskom situacijom u zemlji, kanalisali u agresiju protiv režima pravdajući je spontanom pobunom protiv sistema vrednosti koje nam se “nameće spolja”.

Sporne vrednosti koje su predstavljale neposredni povod za nasilje su tolerancija, poštovanje različitosti i elementarno pravo ljudi da budu to što jesu, bez da ih neko ubije.

“Tradicionalne porodične vrednosti” srpskog društva koje su mladi ljudi zastupali tradicionalnim kamenicama, štanglama, molotovljevim koktelima, žardinjerama itd. bile su iste one vrednosti koje su njihove roditelje koštale dostojanstva i slobode.

Njihovi roditelji bili su ovce za šišanje današnjih tajkuna.

Njihovim roditeljima uvalili su ciglu nacionalizma pa ih usput opljačkali i žedne preko vode preveli u parlamentarni kapitalizam u kome im isti ti prodavci cigle uvaljuju monopole i određuju dnevnice. Usput su ih ubedili da se zločini nikad nisu dogodili i ušuškali ih u osećanje krivice i poraza. I svi ćute a ruke im krvave.

Njihovi roditelji slobodno su birali su parlament i Vladu koja u pravoj meri oslikava jedno duboko dezorjentisano društvo medikriteta iz kojeg su u emigraciju oterali sve one koji se u tu meru proseka i ludila nisu uklapali. Njihovi roditelji su oni koji idu linijom manjeg otpora i čije efektivno radno vreme traje 45 minuta pre nego što odu kući da gledaju Farmu i proklinju državu što im nešto ne da. Njihovi roditelji ćute, trpe i učestvuju u sistemskoj korupciji jer nemaju snage i hrabrosti da se tome nenasilno suprotstave.

I da stvar bude grotesknija, njihovoj deci, tim mladim ljudima željnim air max-a i sladoleda danas uvaljuju opet istu ciglu da sa njom gađaju policiju.

Pre dve godine lomili su i palili za državu. Za koga su lomili u nedelju ?

Odgovor se krije u onoj krvavoj tišini društva.

Najmanji zajednički sadržalac za sve strukture koje su novčano i logistički podržale nasilje u nedelju je politika izolacije.

Samo u izolovanom društvu slabih institucija kriminalci, špekulanti, monopolisti i društvo prijatelja ratnih zločinaca mogu nesmetano da nastave sa svojim poslovima. Samo u društvu neobrazovanih i siromašnih SPC može ljudima prodavati ciglu duhovnosti i second hand dogmu dok njena elita živi u vilama i vozi skupocene automobile. Samo u takvom društvu moguće je stvoriti i kontrolisati vojsku disciplinovanih mladih ljudi koja se samoodržava novcem od prodaje droge i čije vođe postaju uticajni članovi zajednice.

I na kraju, samo u izolovanom kontekstu u kome ne postoji svest o postojanju drugog i drugačijeg moguće je gajiti nacionalizam i zalivati mržnju.

Jedna stvar mora biti jasna, ovi mladi ljudi nisu se pojavili u nedelju.

Njihovim odgojem neko se bavio godinama. Oni su deca Tadićeve i Koštuničine kohabitacije.

Kada su 2005. ti mladi ljudi urličući imena ratnih zločinaca hteli da nas pobacaju sa balkona Pravnog fakulteta Boris Tadić je rekao da oni imanju pravo na izražavanje svog mišljenja. Godinama unazad država je tolerisala propagiranje nacionalističkih i fašističkih vrednosti na univerzitetima, ulicama i institucijama.

Pre dve godine te iste mlade ljude država je iskoristila za rušenje grada povodom proglašenja nezavisnosti Kosova. Pre godinu dana država je kapitulirala pred njihovim pretnjama.

To što je u suženom manevarskom prostoru država danas prinuđena da menja kurs svoje spoljne politike zbunjuje te mlade ljude- decu poraza i krivice. Ti mladi ljudi osećaji se odbačenim i ostavljenim. Otac je našao drugu a majka je na bensedinima i polako ludi. Zato su mladi ljudi bili tako uporni u sokobu sa policijom. Država ih je stvorila a onda ih odbacila. Ostala im je samo šira porodica. Delovi crkve, kriminalci, ratni zločinci i navijačke grupe. I rođak iz inostrastva- ruska obaveštajna služba.

I šta sad ?

Nova Levica

Moramo se za početak suočiti sa činjenicom da smo kapitulirali. Nacionalizam i Fašizam je pobedio.

Ostaje gerilska borba. Promene se neće dogoditi preko noći.

Poraz 10. oktobra najviše se ogleda u nepostojanju Nove Levice.

Nova Levica mora se vratiti u bazu. Buduća baza Nove Levice su deca rođena 2000tih. Oni su generacijski odgovor na fašiste. Potreban je dugogodišnji sistematski rad sa njima.

Nova Levica mora imati kapaciteta da unutar sebe objedini heterogene grupe. Neophodno je stvaranje širokog fronta antifašista i biti spreman na kompromise zarad ostvarenje ciljeva.

U datim okolnostima cilj je saradnja sa grupama sa teritorije nekadašnje SFRJ i inistiranje na prijemu zemalja regiona u EU. Ne zato što nas tamo čeka pravda i svetla budućnost već zato što je cilj ujediniti se u sistemskoj borbi sa sličnim grupama u Evropi. Taj cilj nije moguće ostvariti delovanjem u izolovanoj sredini.

Nova Levica mora se oslobodti anahrone ideološke terminologije i zauzeti jasan stav prema savremenim društveno-političkim okolnostima. Nova Levica ne mora nužno delovati institucionalno ali mora biti spremna da institucije priznaje, da sa njima sarađuje, vrši pritisak na njih i koristi njihovu snagu. Nova Levica mora pružiti platformu za delovanje svih tačaka otpora sistemu i imati snage da ujedini kognitivni proleterijat gde god da se on nalazi. Nova Levica mora podsticati i pomagati produkciju savremene umetnosti. Nemoć nacionalizma i fašizma najbolje se ogleda u njihovoj impotentnosti da stvore umetičko delo.

Nova Levica mora biti komunikativna i pragmatična. Krajnji cilj Nove Levice je društvo jednakih i poštovanje različitosti. Sredstva Nove Levice određuje njen krajnji cilj.
Iako je, po svojoj formi, naša borba politička ona je u svojoj suštini filozofska.

To je borba za Ideju, Istinu i Vrlinu.

“Moramo da se suprotstavimo nemogućem. Moramo da porazimo poraz. To ima izgleda na uspeh, paradoksalno, upravo zato što izgleda da je nemoguće. U ovako tvrdom i neumitnom nemogućem, eto nama jednog uzorno nemogućeg zadatka, i to jedinog koji ima smisla.

Zadatak umetnosti u poretku nemogućeg: proseći koprenu nemogućeg, raskriliti i zaiskriti mogućim, iz čega sledi: reanimirati politiku elektro-šokovima i injekcijama adrenalina pravo u srce. A onda, sa tog najzad osvojenog, vaskrslog, zdravog mesta mogućeg, jedan po jedan, svako u onom što najbolje ume i do čega mu je naročito stalo, iz sve snage, zajedno: poraziti poraz !”

Sreten Ugričić

Pravila ponašanja u klubu

2010-09-01T09:53:00.000-07:00

Bliži se sezona otvaranja klubova i neki novi mladi po prvi put počeće da izlaze, sa čvrstim i iskrenim uverenjem da su emocije koje osećaju jedinstvene kao i da su stvari koje im se događaju toliko specifične, da ih niko pre njih nije doživeo niti mogao da oseti u tom intezitetu.

To je uostalom prirodan proces kroz koji svaka generacija prolazi bojeći svoj život nekim njima autentičnim filterima, pokušavajući da ukine i ospori sve što se pre njih događalo, najčešće nesvesni da su socijalne uloge uvek iste a da se na toj sceni menjaju samo protagonisti.

Ovaj tekst posvećujem njima ali i ostalima koji smatraju da u klubu i noćnom životu nema pravila niti potrebe za posebnom vrstom pristojnosti i obazrivosti.

Krenimo redom.

Ulaz

Prva prepreka pri ulasku u klub je ulaz i obezbeđenje.

U poslednjoj deceniji rasprostranjeno je nepisano “pravilo spiska” u kome izmedju 200 i 1000 naših sugrađana smatra da nikada ne bi trebalo da plaćaju kartu. Ovakav odnos prema ulasku indirektno se preko vlasnika prostora odražava na DJ-eve i bendove jer manje novca od ulaza direktno znači još bednije honorare za izvođače. Postoje ljudi koji su zadužili scenu na neki način ili koji jednostavno nemaju novac. U prvu kategoriju ne ulazi više od 50 (ako ih ima i toliko) a što se druge kategorije tiče trebalo bi ili da nađu neki posao ili da zajebu klabing. Napominjem da većina publike, ali i izvođača, bori u Srbiji danas sa elementarnom egzistencijom ali postojeći model ponašanja ne ide u korist ni jednoj strani.

U najiritantniju kategoriju publike spadaju oni koji imaju roditeljski novac ili koji pristojno zaradjuju a koji iz razloga tipično beogradskog, malograđanskog prestiža jednostavno žele da budu na spisku. Paradoksalno, ti ljudi će uvek naći način da uđu u klub i time dodatno uticati na urušavanje scene. Slika koja se godinama ponavlja na ulasku u klubove je da je red za ljude koji su na spisku uvek neuporedivo veći od reda ljudi koji plaćaju karte. Ta situacija je potpuno apsurdna i verovatno najautentičnija karakteristika beogradskog klabinga.

Sve predhodno napisano odnosi se na događaje i projekte organizovane od strane ljudi kojima novac nije primarni motiv rada. Ovakve organizacije su malobrojne i primera radi među njih spadaju: Brod 20/44, KC Grad, klub Wash, Disco Not Disco, Svetlana Industries. Dis-Patch i klub Tube ponekad.

U slučaju sponzorskih žurki i predstavnika tzv disko mafije koji su produkcijom masovnih rejvova i propagiranjem jednog dziberskog kulturnog modela naneli neprocenjivu štetu sceni, sve predhodno napisano ne važi. Ukoliko se i desi da nekada zabodu dobar buking, ove klubove i dogadjaje trebalo bi maksimalno eksplatisati i nanosti im štetu na sve moguće načine. Falsifikovati akreditacije, smarati akaunte i Pi Arove, provaljivanje u šank i rajder liste. Ukratko, otimanje i bezobrazluk.

Suština odnosa prema plaćanju karata ogleda se u činjenici da ako već živimo ovaj sumorni kapitalizam trebalo bi da se na elementarno pristojan način odnosimo prema tržištu usluga koji nam je ponuđeno. To znači, podržati entuzijazam i ljubav a kažnjavati tranzicione mutante i njihovu “batica filozofiju”

Smatram i da je ekonomski prihvatljiva cena karte koju svako može da plati 200-300 dinara. Ukoliko je buking skuplji, u ovim uslovima ne bi ga trebalo ni raditi.

Reč, dve o obezbeđenju.

Obezbeđenje je sačinjeno od ljudi koji dolaze iz jednog drugog sveta koji je svetlosnim godinama udaljen od publike koja klubove posećuje. To su uglavnom policajci koji tako zaradjuju dodatni novac (oni su najpristojniji), ljubiteljji borilačkih veština ili najgori mogući šljam i ološ odrastao na ulicama među kriminalcima. Od poslednje kategorije obezbeđenja gori je samo lumpen-proleterijat koji dolazi iz ruralnih krajeva i koji se odlikuje nedostatkom vratova i nesposobnošću da artikulišu misli usled blokade govornog aparata. Sa njima nema razgovara i pregovora i možete ih prepoznati kako vam kao roboti ponavljaju rečenice bez samoglasnika.

Ukoliko ne postoji neka pristojna osoba dodeljena obezbedjenju njihov fond reči svodi se na komande: “Karte je toliko”, “Sačekaj tu”, “Garderoba je obavezna”, “Ne možeš da uđeš, zatvaramo”, “Ugasi cigaru”, “Izvolite devojke” itd.

Uvek ali uvek imajte u vidu da vas obezbedjenje, zbog svog socijlanog background-a, posmatra kao nižu vrstu, padavičare, narkomane, pedere ili ukratko: nesportiste. Imajte ovo u vidu pre nego što nadmeno pokušate da im objasnite da nije u redu što je pustio te ljude pre vas i koliko ste vi zapravo važni i posebni. Za njih ste svi isti i jednako aninimni.

Ono što dodatno otežava vaš položaj je da pojedine grupe obezbedjenja, praktično naplaćuju reket vlasnicima kroz rad na vratima, štiteći ih navodno od drugih kriminalnih grupa, naoružanih navijača i njihovih ortaka. Vremenom se stvari mogu oteti kontroli pa obezbedjenje u mnogo većoj meri upravlja radnim vremenom kluba. Tu su nemoćni i ljudi koji ih plaćaju a kamoli publika.

Ukoliko ne poznajete obezbeđenje najkorisniji mogući savet je strpljenje i slušanje onoga što vam komanduju. Ukoliko dovoljno puta budete dolazili na neko mesto obezbedjenje će vas zapamtiti a ponekad čak pokazati i malo ljudskosti kroz ta namrštena i nadrkana lica. Koristan savet za publiku sa nedostatkom novca a viškom ljubavi prema zabavi je stari trik. Nonšalantno izgovorite svoje ili neko rasprostranjeno ime (tipa Marko, Ana) i dok obezbeđenje pregleda po spisku vi ili vidite ime koje odgovara onome koje ste rekli ili ugledate neko drugo ime pa zatim kažete: “A možda su me stavili pod imenom...”

Ukoliko ste do kluba došli pripiti ova operacija biće piece of cake.

Garderoba

Ukoliko ste savladali prepreku ulaza i obezbedjenja zabava može da počne. Pre zabave treba rešiti garderobu. U većini klubova nećete ni imati mogućnost izbora, odmah sa vrata obezbeđenje će vam strogo narediti da se skinete. Ukoliko se nalazite u klubu u kome je garderoba košta isto koliko i pića- ko vas jebe, kad izlazite na dziberska mesta.

U svakom slučaju garderoba je, osim kad su u pitanju veliki dogadjaji, dosta praktična stvar i može vas lišiti agonije ukradenih, izgubljenih ili oštećenih stvari. Bili ste tako uvereni da iza tog zvučnika možete da uštekate svoje stvari a onda ujutru shvatite da je na tu ideju došlo još sto ljudi i da mesto izgleda kao djubrište po kojem prebira horda iskrivljenih ljudi a baš vaša jakna vuče se u bari piva.

Pored svega toga, ukoliko ne ostavite garderobu izgledaćete kao potpuni kreten-amater među ostalim ljudima. Ali to je već pitanje stila.

Šank

Loša vest je da je piće skupo i da izlazak dosta košta. Dobra vest je da ćete nakon nekoliko godina izlaženja i plaćanja doći u situaciju da pijete uglavnom besplatno ili da vas piće manje košta. Ovo važi u slučaju da ste muškarac ili loša riba.

Ukoliko ste zgodna, siromašna studentkinja dovoljno je da stojite pord šanka i neki galantni tip će već pokušati da vas šarimira pićem. Ukoliko imate sreće naletećete na zanimljivog i pristojnog tipa sa kojim ćete na kraju moći da se pojebete ili ostvarite srećnu monogamnu vezu.

Mnogo izvesnije ipak da će u pitanju biti potpuni idiot koji će smatrati da može da vam useli u život ili da očekuje u najmanju ruku vatanje po podijumu zbog jednog ili dva pića kojim vas je častio. Ova škola se plaća, najčešče opet veoma tipičnom frustracijom beogradskih devojaka od bilo kakve vrste komunikacije i interakcije sa nepoznatima. Ukoliko ste devojka od nešto čvršćeg materijala bez problema ćete plivati kroz more dzibera uživajući u besplatnom piću.

Ukoliko ne pripadate nekim od navedenih grupacija najbolja metoda dugogodišnjeg preživljavanja je deljenje. Kada imate novac i piće delite ga sa drugima, kada ga nemate tražite od ljudi koji imaju ili prosto apstinirajte.

Još jedna mogućnost za notorne alkoholočare ili praktične osobe je nošenje pljoske sa sopstvenim pićem

Gotovo svaki klub ima osobu koja je zadužena da određenom broju ljudi u klubi obezbedi besplatno piće. To su uglavnom ljudi koji izgledaju specifično i koji svojim stavom i ponašanjem doprinose atmosferi u klubu. Ko pleše pije, ko ne pleše ne pije. Jednostavno.

To u Beogradu opet jako brzo može mutirati u svojevrsnu prostituciju i razmaženost sličnu onoj sa spiskovima za ulaz. Tu nema praktičnog saveta i opet se sve svodi na pitanje pristojnosti, umerenosti i stila.

Droge

Ovde nema praktičnog saveta. Postupaj u skladu sa sopstvenom intuicijom i procenom. Imaj u vidu da sve što u duhovnom smislu dobiješ moraš da vratiš, najčešće po skupljoj ceni. Amfetamini te dižu u nebesa empatije i brzine a potom te savim izvesno vode u depresiju i paranoju koja će te povesti na nezaboravno putovanje po sopstvenom hladnom i usamljenom dnu. To će se desiti ukoliko imaš sreće i svesti, ukoliko nemaš jednostavno ćeš se spontano pretvoriti u ruinu i spostvenu karikaturu. Noć često ume da zavede i povede i provod deluje kao beskonačan. Medjutim, kad se jednom upale svetla i prođe čil, vraćaš se u svoj život. Kakav god taj život bio izgledaće za nijansu sjebanije. No, šta te ne ubije, ojača te. I to je super, osim ako te ubije. A to nikad ne znaš.

Podijum

Ples

Najvažnije mesto u klubu koje često može izgledati sablasno dosadno, bilo usled jezive muzike ili opet tipično beogradskog fazona stegnutosti i nesposobnosti za zabavljanje.

Za potrebe ovog teksta fokusiraću se na situaciju u kojoj su ispunjeni preduslovi dobre žurke: pristojna ekipa, dobra muzika i deinhibiranost.

To što si pijan, drogiran ili razvaljen ne daje ti za pravo da se ponašaš kao da je ceo svet i klub tvoj. Nadji sebi neko mesto na podijumu i trudi se da ti pokreti budu svedeni i da njima ne ugrožavaš i ne iritiraš deset ljudi oko sebe. Ovo naručito važi u slučaju gužve u klubu. Ako je potrebno, pleši samo glavom. Ako te je pesma pogodila probaj da to artikulišeš suptilnije od skakanja, guranja drugih ljudi, prosipanja pića i gašenja cigareta po telima oko tebe. Ukoliko svojim postojanjem nehajno ugroziš fizički inegritet saborca na podijumu, budi toliko uljudan(a) da se izviniš.

Muvanje

Ukoliko si muškarac i vidiš grupu devojku koje dobro izgledaju pre nego što naglo pojačanog samopouzdanja kreneš da im se svetiš za sve svoje nedojebane noći probaj da na trenutak zastaneš i razmisliš da li ona zaista želi da joj svojim kukovima i kitom u erekciji mašeš ispred struka. Razmisli, ako je ikako moguće, kako ćeš sutra kada se probudiš izgledati samom sebi.

Prema devojkama se ponašaj onako kako očekuješ da se ponašaju i prema tvojoj devojci u klubu. Ne pipaj ako je ne poznaješ. Ovo može da te poštedi batina ali što je još važnije nećeš izgledati kao napaljeni i neartikulisani orangutan za kojeg je očigledno da ništa nije jebao mesecima unazad.

To ne znači da treba da stojiš u ćoku i mučiš svoju muku. Flertuj, pleši igraj se ali uvek imaj u vidu da između nepoznatih ljudi postoji nevidljiva granica pristojnosti i poštovanja telesnog integriteta. Ako vam je suđeno pojebaćete se već pre ili kasnije ali to zaista ne mora da bude onog trenutka kada te tvoja kita ubedjuje da je vreme. Ako si posebno pravdoljubiv i vidiš orangutana u akciji samo stani svojim telom ispred devojke i stoj nepomično kao stena. Devojke to poštuju.

Aksesoari

Ako neko ima jebeni šešir ili naočare a ti si baš u tom trenutku veseo(la) i opušten(a) i baš bi da probaš taj šešir ili naočare i onda tako bahato kreneš da ljudima skidaš te aksesoare probaj da shvatiš da su do pre sto godina za to ljudi ubijali. Ukoliko ti je teško da to zamisliš onda razmisli kako bi izgledalo kada svi ljudi po klubu jedni drugima skidali delove garderobe. Zamisli kako bi izgledalo kada bi ti neka pijana budala u napadu veselosti krenula da skida pantalone, cipele i tu kariranu košulju koju baš voliš. I onda ispred tebe počela da isprobava sve te stvari, apsolutno ne shvatajući zašto imaš potrebu da je udaviš golim rukama. Ako želiš da izgledaš drugačije uloži malo energije i kreativnosti pa dodji u klub sa svim što ti je neophodno da bi se dobro i posebno osećao.

Razgovor

Ako si u klubu sreo(la) kolegu sa posla, fakulteta ili prijatelja kojeg dugo nisi video(la) pre nego što logoreično počneš da prospiša sadržaj svoje pijane/drogirane glave po njima imaj u vidu da je noć, da si u klubu i da je kolega takođe u nekom svom bekstvu od realnosti i posebnom stanju. Nema tog uspešnog poslovnog dogovora koji je napravljen posle dva ujutru, bez obzira što ti se u tom trenutku čini da vas povezuju neke više sile i da delite neko razumevanje koje prevazilazi okvire života. Na žalost to su samo supstance u tebi i već sutra vraćaš se u svoj život sa svim njegovim dnevnim elementima. Ljudi se u noći kriju od sebe i od drugih i ako već nisi svestan(a) toga probaj da uložiš napor da to razumeš i ispoštuješ.

Klub je u suštini mesto u kome svako traži parče nekog smisla i zabave i tvoja potraga nije ništa manje vredna ni bitna od osobe koju pokušavaš da udaviš svojim deinhibiranim i blurovanim opažajima.

Razgovaraj osmesima, pokretima i očima. Razgovaraj plesom i licem. Pusti reči. Njih ionako ima previše.

VIP

ViP-ogradjeni porstor sličan prostoru za stoku (tor) je mesto gde prekaljeni, iskusni i od zabave umorni nalaze predah i sećaju se vremena u kojima su žurke, muzika i droge bile bolje. Ukoliko ne spadaš među takve ljude, bez obzira na privlačnost koju osećaš prema toj samoproklamovanoj eliti oštećenih jetri, nemaš tamo šta da tražiš.

Ti ljudi su vampiri koji čekaju da isisaju tvoju mladu krv jer sebi ravne ljude odavno nisu sreli. Iako deluju zainteresovano i govore ti stvari koje zvuče iskusno i tebi nedostižno retko kad su dobronamerni. Njihovi vršnjacu su emigrirali, povukli se, osnovali porodice i sreću našli na nekom drugom mestu, daleko od znojavog podijuma. Retki su među njima neoštećeni i cinizmom nepterećeni. To je na žalost prokletsvo Beograda. Nakon izvesnog vremena upoznaš sve ljude i umesto avanture i istraživanja, zabava se pretvara u izvesnost, predvidljivost i prezir prema drugim ljudima. Taj prezir refleksija je ličnog nezadovoljstva.

VIP je kao i klabing specifična vrsta neuroze i sećam se da sam jednom bio na žurci na kojoj organizatori iz nekog razloga nisu postavili ogradjeni prostor. Grupa od oko 200 ljudi, koje uvek možeš da sretenš u klubu, stajala je intuitivno i zbunjeno u formaciji izolovanog krda.

Zaključak

Noć je sindikalna i često puna ljubavi i razumevanja.

Dan je problem. Svo iskustvo noći i drugačijih odnosa među ljudima nestaje u susretu sa danom i dnevnim obavezama.

Na nesreću živimo u parodiji od zemlje i u jednom teško popravljivom dziberskom okruženju. Razjebani, osiromašeni i usamljeni.

Ekonomija i dizberi utiču na dan. Dan utiče na noć.

Pitanje odnosa prema noći svodi se na pitanje odgovornosti prema sebi i dragim ljudima koji vas okružuju tokom dana.

U celoj priči sa Beogradom, bilo da se radi o klabingu, poslu, umetnosti ili dnevnim medjuljudskim odnosima nedostaju neke važne i davno izgubljene vrednosti.

Empatija, iskrenost i najvažnije od svega SOLIDARNOST

fotografije: Branimir Milovanovic

OTKLON III

2010-08-29T07:29:00.000-07:00

Otklon prvi deo

Otklon drugi deo

Kapitulacija pred okolnostima u kojima sam se našao podrazumavala je da se oslonim na društvo koje sam imao u grupi. To društvo činili su učesnici programa na koje sam bio osuđen. Jedna od dve zajedničke aktivnosti za sve učesnike bila je joga koju je vodila lokalna instrutorka svakog jutra. Na jogu sam otišao samo jednom i posle toga odustao. Nisam mogao da se sastavim i budim u 8 ujutru a pored toga i telefon sa alarmom je bio neupotrebljiv još od incidenta sa pin kodom. Svaki put kada sam razmišljao o bavljenu sportom, meditacijom ili učenju imao sam u glavi idealnu sliku u kojoj se u potpunosti predajem nekoj od tih aktivnosti. I svaki put kada je nešto od toga dolazilo na red osećao sam opasno odsustvo motivacije.

Druga zajednička aktivnost bila su obroci. Nas oko dvadeset sedelo je za jednim velikom stolom i na kome su se posluživana dosadna, nemaštovita jela. Učesnike programa činile su uglavnom nevidjeno naporne žene i po neki par sa decom. Sredovečne gospođe imale su jaku potrebu da sa mnom nešto razgovaraju i da mi komentarišu svoje banalne opažaje i ja sam se u jednom trenutku predao odlučio da prihvatim čitavu igru i upustim se sa njima u u to rvanje glupostima. Razgovarali smo uglavnom o unučićima i ratnim zločinima.

U grupi je i jedan bračni par sa malom devojčicom. Nikada nisam video istraumiraniju majku od te žene. Konstantno mi je unosila paniku i trčeći za detetom, trpajući mu neku hranu u usta dok vrištala komande:

“STANI, NE TAMO, PRESTANI, NE UDARAJ GLAVOM U ZID, PRESTANI, VRATI SE, JEDI, SEDI, MORAŠ DA JEDEŠ, SEDI TU, NEMOJ DA PLAČEŠ, NE MOŽE GAZIRANI SOK, IDI IGRAJ SE...”

Njen suprug zabavljao je ostalih par devojčica u grupi, koje su bile ćerke meštana i unučići drugih učesnika, pričanjem bajki. Tri večeri uzastopno im je pričao priču o vuku koji je duvao, duvao, duvao i oduvao jebenu kućicu. U pauzama izmedju predjela i glavnog jela uglavnom sam izlazio napolje, sedeo na kamenoj klupici, pušio cigarete i bacao kamen opsesivnoj pudlici.

Dok sam tako sedeo mala, debeljuškasta devojčica, nije imala više od šest godina, mi je prišla, oslovila po imenu i pogledala pravo u oči na način koji me je malo uplašio. Zatim je uzela barbiku iz kolica za lutke koja su stajala pored mene i izgovorila:

“Ona je stavila ovu suknju ovde”, pokazala mi je na drugu devojčicu a potom pomerila barbikinu suknju i pokazala mi lutkine intimne delove.

“A ja sam je vratila dole.”, izgovorila je to polako, fiksirajući me pogledom istovremeno vraćajući suknju na svoje mesto. Zatim je ceo proces ponovila još jednom.

Prestravio sam se i automatski sam pogledao oko sebe da li je neko ispratio scenu koja se upravo dogodila. Niko nije gledao ali ja sam osećao neku krivicu. Od tada sam izbegavao kontakte sa decom a mala debeljuca me je s vremena na vreme dugo gledala svojim velikim crnim očima.

Ostali ljudi u grupi, bliski meni po godinama, bili su dvoje psihologa, tip i devojka, koji su bili u funkciji psiho- pomoći i volonter koji je bio zadužen za logistiku programa.

Sa psiholozima sam odmah raščistio stvari nakon neke pijane večeri u kada sam im rekao da ne mogu da ih svatim ozbiljno kao psihotarapeute imajući u vidu da ih vidim kako piju i kako mi pričaju o svojim problemima. Kasnije sam shvatio da sam preterao jer su oboje bilo pristojni i dobri ljudi. Devojka se po ceo dan smarala slušajući učesnice programa i dajući im neku instant pomoć pa sam se prosejan kroz to sito socijalizacije našao u ekipi sa volonterom i drugim psihologom koji uglavnom nije ništa radio.

Volonter je izgledao kao pravi aktivista, imao je dugu kosu, naočare i bradu, nosio je neke majce volonterskih organizacija, čitao Naoma Čomskog i motao duvan. Morao je da ispunjava želje učesnike programa i iako je bio ćutljiv i povučen imao sam utisak da će nas sve pobiti na spavanju.

Muškarac psiholog je imao trideset godina, magistarturu i radio je na fakultetu kao aistent. Imao je privatnu šljaku i pomagao brojnim NVO. Ložio se na grupu Can i Tom Waits-a. Bio je zadovoljan, organizovan i nije voleo neizvesnot.

Sa njima dvojicom sam se preko dana vozikao po Istri. Obilazili smo stare, lepe ali dosadne gradiće na brdima i odlazili na plaže na kojima smo se kupali okruženi matorim, debelim turistima iz Austrije i Italije. Jedino je vožnja kroz poluostrvo bila je opuštajuća. Beskrajna dolina puna zelenila i vinograda sa brdašcima i brdima svuda unaokolo.

Preko dana smo se muvali po poluostrvu a uveče se vraćali u gradić na večeru. Nakon toga smo uglavnom zaglavljivali u jedinom kafiću sa kojeg je pucao pogled na dolinu. U kafeu se skupljala uglavnom ista lokalna ekipa koja se uspavljivala alkoholom. Kafe je imao i Dzu Boks i ja sam terorisao sve prisutne izborom muzike. Hrvatska je tih dana igrala na evropskom prvenstvu i cela zemlja je odlepila. Stepen histerije bio je nepodnošljiv, svaki automobil nosio je zastavu i svaki drugi čovek nosio je neka nacionalna obeležija. Na jednoj pumpi na udarnom mestu stajao je plakat sa fudbalerima i tapisom: Ludilo tek počinje.

U kafeu u kome smo se skupljali su se gledale utakmice. Kada je igrala Hrvatska ljudi su farbali lica u nacionalne boje, oblačili se u zastave i nosili smešne kape. Gledao sam ih kako stoje na kamenoj ogradi kafea, ofarbani, u karnevalskom raspoloženju i nacionalnoj histeriji dok je iza njih pucao pogleda kilometrima. Hrvatska je konačno izgubila a navijači su se onda grlili, pevali tužne starogradske pesme, pijani i razočarani.

Poslednje večeri su nam poslužili pastu sa tartufima i ribu čije sam ime zaboravio. Sedeo sam ispred restorana pio belo vino i pušio kad je trgom prošao Mirko koji je došao za vikend iz Ljubljane vodeći sa sobom brata i neku ćutljivu slovenku sa velikim, belim šeširom i pirsingom ispod usne. Obradovao sam se kada sam ga video, izgrlili smo se i ja sam mu opisao kroz šta sam prošao u poslednjih sedam dana. On se smejao i požalio mi se na surovu sudbinu od predhodnog vikenda koja mu je namestila da upozna prelepu Španjolku koja je odlazila za par dana a da je lane proveo godinu dana u Španiji i da mu se ništa probližno uzbudljivo nije dogodilo.

Mislio je na moju crnu, slatku, sa naočarima Španjolku od predhodnog vikenda koja je očigledno postala njegova u međuvremenu. Pričao mi je kako su jako malo spavali te večeri i kako je sve bilo divno, kako je jako malo vremena proveo sa roditeljima i psovao je život i sudbinu koji ih razdvaja.

“Ma biće sve u redu”, rekao sam mu tapšući ga po ramenu “Navikni se na takve stvari.”

“Mislio sam da je pozovem i da dođemo u Beograd” izgovorio je češući se po stomaku.

“Možete da spavate kod mene. Obožavam da hostujem parove”, procedio sam kroz zube.

“Šta si rekao ?”, pitao me je zbunjeno.

“Ništa. Kažem da je moja kuća otvorena za vas”, dodao sam uz smešak.

“I ti si uvek dobrodošao ovde”, dobroćudno mi je uzvratio.

Dogovorili smo se da se nađemo kasnije i ja sam otišao da se nađem sa dve žene iz grupe koje su organizovale festival angažovanih filmova. Sedele su sa vlasicom apartmana u kome su spavale. Vlasnica se upravo vratila iz susednog grada i donela nam bocu, domaćeg, crnog vina. Bila je to neka vesela žena, sa kratkom kosom od oko četerdeset i pet godina obučena u belu lanenu tuniku. Imala je velike mindjuše i vodila je sa sobom nemačkog ovčara za kojeg je rekla da zna tri jezika. Njeni preci bili su stari Istrani i žalila nam se na komšiju koji im je na prevaru uzeo deo zemlje. Njen veliki pas je takođe imao stravičnu potrebu da donosi predmete koji su mu bacali i ja sam shvatio da je ovom mestu neophodan neki psihijatar za životinje. U jednom trenutku vlasnica apartmana je rekla da ne sme da pije više jer ide na hemoterapiju. Uplašio sam se kao i uvek kada sam čuo za bolest. Nisam znao da neko može tako dostojanstveno da podnosi rak. Posmatrao sam je sa divljenjem ali čim se pojavio dobar izgovor zapalio sam odatle uz srdačne pozdrave.

Ispred kafane sedeo je Mirko sa ekipom. On je izgleda bio katalizator dešavanja u mestu i psovao sam ga dok sam sedao za sto što nije bio tu svih ovih dana. Za stolom su bile i dve Francuskinje za koje se ispostavilo da su organizatorke NGO karavana u koji sam nespretno pokušao da se umešam kroz prozor par dana ranije. Požalio sam joj se na čitavu scenu a ona mi je rekla da je je to bio poslednji dan, da je grupa bila jaka i da je trebalo nju da kontaktiram. Imala je plave oči, ridju kosu i veliku glavu a mene su uvek odbijale velike ženske glave. Ona se međutim dopala lokalnoj maskoti, Indijancu tj Brazilcu koji je zajedno sa hipi profesorkom vodio radionicu za muzičare iz NY. On je tu bio poslednjih četiri godine, po ceo dan je išao gradom i prozivodio buku pevanjem, urlanjem i udaranjem u bubnjeve. Zvao sa Alinda i okomio se na Francuskinju. Poklonio joj je neku narukvicu a zatim počeo da je masira po vratu. Ona je u jednom trenutku sklonila njegovu ruku i diskretneo mu stavljala do znanja kako ne može da bude tako slobodan. Onda se primakla ka meni i upitala me da li sme da se nasloni na moja kolena. Iako nisam želeo ništa od nje uživao sam u toj pobedi, što je još važnije, u sopstvenom razumevanju psihologije žena. Devojke ne vole da ih tretiraju samo kao objekte.

Ubrzo su se pojavio Portugalac a za njim i slatka devojka kreten sa kojom se izgleda i dalje muvao. Nisam razumeo o čemu se tu radi. Devojka kreten se ponašala nadmeno prema njemu, očigledno uživajući u tom bizarnom višednevnom mučenju nesrćnika. On je izvadio gitaru i pevao svojim andjeoskim glasom neki fado dok ga je Alinda pratio bubnjevima. Pili smo i pevali. Sve je opet bilo u redu. Pomislio sam kako bih uz neke manje korekcije mogao da uživam u ovom mestu. Pomerili smo se nakon tri sata opijanja na zid sa pogledom na dolinu. Bio je pun mesec i Alinda je motao vutru. Bio sam opasno pijan i počinjao sam da trtljam gluposti i da se bahato ponašam izvodeći neki skeč. Ustao od Francuskinje pored koje sam sedeo i pomerio se ka Mirkovom bratu i Slovenki sa pirsingom. Ne znam koliko vremena je prošlo, ne više od par sekundi, ali kada sam pogledao sledeći put u pravcu Francuskinje video sam kako se teatralno ljubi sa Alindom.

Kučka.

Palacali su jezicima na zidu iznad doline a tu bljutavu scenu upotpunio je mesec iznad njihovih glava. Toliko o mom poznavanju žena i njihovih potreba. Nakon 15 minuta neprekidnog ljubljenja i mrdanja telima u ritmu jezika, ustali su držeći se za ruke i otišli u mrak. Mirko je već otišao da spava i ostali su smo samo njegov brat, ćutljiva slovenka sa pirsingom i neki nezainteresovani hispano Amerikanac koji se zvao Dilan. Raspadali smo se još neko vreme na tom zidu a onda krenuli na spavanje.

U krevetu me je tako samog sve stiglo pa sam dezintegrisan i u panici skočio i istrčao napolje. Svitalo je i gradić je bio pust i lep. Otišao sam do vidikovca da se malo saberem i pokušao da pravilno dišem. Oblaci su se spustili u dolinu čineči da izgleda kao neko sablasno jezero. Sunce se probijalo iza brda sa leve strane a mesec je i dalje bio na desnoj strani. U uglu kamene ograde stajao je bež, plišani meda koji je imao neki cvet oko vrata.

Legao sam preko puta jebenog medveda i zureći u te tragove detinjstva i spokoja dočekao jutro. Nije bilo katarze, nije bilo smisla, nije bilo olakšanja, nije bilo ničega. Samo medved, opusteli srednjevekovni grad i ja sa svojom glavom prepunom velikih očekivanja koja su neprekidno izmicala.

Vratio sam se u sobu i spakovao stvari.

Posle doručka krenuli smo nazad za Beograd.

kraj

OTKOLN II

2010-08-28T11:01:00.000-07:00

Prvi deo

III

Jedina devojka mojih godina u opsukrnoj grupi u kojoj sam se nalazio bila je Aida. Upoznao sam je par godina ranije na nekom seminaru u Rumuniji i nisam je video od tada. Aida je imala auto i ponudila mi je vožnju do Rovinja, primorskog gradića udaljenog sat vremena vožnje od Grožnjana. Nisam baš imao previše zajedničkih tema za razgovor sa njom i ponadao sam se da će sa nama krenuti i neko od psihologa, koji su nam bili dodeljeni kao ispomoć, jer sam želeo sam da sa nekim porazgovaram o snu sa mačkama. Psiholozi nisu krenuli ali su umesto njih krenule neke dve pedesetogodišnje žene od kojih je jedna imala logoreični napad sve vreme vožnje. Nije prestajla da priča, o najrazličitijjim glupostima koje su joj u real time-u prolazile kroz glavu. Zamišljao sam kako se okrećem i urličem na nju da prestane, kako je udaram i izbacujem iz kola i za razliku od strahova, koji su me opsedali, da mogu da povredim ljude, ova fantazija me je nekako oraspoložila.

Po dolasku u Rovinj odmah sam se pobegao od njih i lutao obalom bez plana. Hodajući tako došao sam do brodića koji je vozio svakih pola sata na obližnji Crveni otok. Čekajući brod popio sam panični napad ali sam ga nekako obuzdao.

Na brodiću je bila gužva i nisam mogao da dodjem do ograde i da gledam u more dok plovimo. Četrdeset dana plovio sam okeanom. Proveo sam sate ležeći na pramcu i gledajući u zaobljenu planetu i beskrajno plavo gore i dole.

Prošlo je dve godine od tada i sada sam prvi put bio na vodi posle toga. Posle tog iskustva brodić na kome sam se nalazio delovao je poprilično patetično.

Nakon petnaestak minuta vožnje stigli smo na ostrvo i ja sam odmah po izlasku seo da predahnem na klupu koja je gledala na more. Celo ostrvo bilo je puno klupa na najlepšim mestima. Poželeo sam da nadjem upravnika i da ga zagrlim. Postaviti klupe na pravim mestima velika je stvar. Celo ostrvo je bilo dobro organizovano i uredjeno. Postojao je neki hotelski kompleks sa pratećim sportskim terenima, bazenima i plažama na kojima su se izležavali gosti a bilo je i puno staza pored mora za šetanje. Bio je oblačan dan i nije bilo puno ljudi koji su se muvali. Sezona je tek bila na početku i bilo je dovoljno prostora za svakoga.

Hodao sam intuitivno i stigao do svetionika. Oprezno sam se popeo na njega iznenadjen što su stepenice otključane. Na vrhu me je čekala klupa. Seo sam na nju. Pogled je pucao kilometrima unaokolo na čitavo ostrvo i more oko njega. Onda je na ogradu pored mene sleteo galeb. Zurio sam u njega šokiran. Nikada nisam video tako opuštenog galeba. Na Aj Podu je išao Like a Rolling Stone. Krenuo ka galebu da bih ga bolje osmotrio i uslikao ali je onda on počeo da ispušta neke zvuke i ubrzo je doleteo drugi galeb. Uspaničio sam se i krenuo korak unazad. Već sam video kako me kao Prometeja na smrt kljucaju svojim velikim, žutim kljunovima na vrhu svetionika. Pribrao sam se kada sam shvatio da oni vode neki razgovor izmedju sebe i gledaju svoja posla.

Čak je i galeb imao partnera. Like a complete unknown...

Vratio sam se ponovo na klupu i gledao u njih. Bio sam potpuno prisutan i miran u tom trenutku. Dva galeba i ja. Oni su gledali svoja posla a ja njihova.

Da Srdjan Valjarević nije napisao knjigu o tome mogao sam da napišem sasvim pristojnu priču. Kad malo bolje razmislim čitav ovaj idiotski put činio je da se osećam kao zarobljen u njegovom romanu. Bilo je dosta sličnosti ali je sve trajalo kraće, nije bilo besplatnog alkohola i spektakularnih obroka. Nije bilo ni misteriozne konobarice sa kojom bih flertovao crtežima ni srdačnog vlasnika kafane sa kojim bih postao dobar prijatelj. Nije bilo ni spokoja i mira ali to je već bilo do mene. Nije bilo čak ni devojke iz New Yorka sa kojom bih spavao. Zapravo, bila je gomila devojka iz New Yorka ali su sve bile debele klinke ne računajući onu jednu koja je bila slatka ali idiot i beskrajno dugo se muvala se sa nesrećnim Portugalcem. To je problem sa očekivanjima, ne ostavljaju prostor za život, za bitak.

Nije bilo ničega od svega toga ali istovremeno nije imalo razloga ni da ne bude.

Na svetioniku, u sred ostrva koje je izgledalo kao pusto javila se nada.

Iste večeri sedeo sam na stepenicma ispred restorana u Grožnjanu i bacao kamen opsesivnoj pudlici. Zabavljao sam se gledajući scenu na trgu.

Mala Amerikanka idiot je čini mi se konačno smuvala Portugalca i time ispunila svoju ulogu alfa ženke. U grupi je bila i neka druga klinka koja nije bila toliko lepa kao alfa ali je evidentno želela trofej za sebe. Kako je alfa pokupila Portugalca sa tužnim očima sledeći vredan mužijak vredan pažnje bio je povučeni italijanski pijanista. Beta je bila odlučna da ga osvoji.

Taj tip imao je solistički koncert predhodnog u dana na koji su došli skoro svi ljudi iz gradića. Bio je to jedan od retkih trenutaka u kome sam se potpuno opustio i prepustio. Sedeo sam na podu zatvorenih očiju i osećao svako ton koji je svirao. Italijanski pijanista je bio tip koji me je prve večeri ponudio vinom i uveo u kuću gde su se svi zabavljali. Bio je crn, nizak tip, duge kose, povučen i jako ljubazan. Nisam imao puno koncerata klasične muzike sa kojim bih mogao da uporedim njegov ali osećao sam ono što je svirao celom utrobom. Dakle, on je bio logičan izbor za Beta Ženku.

Međutim, na njega se okomila i starija, ne previše privlačna, devojka iz grupe koja je svirala flautu. Razgovarala je pola sata sa sa njim na trgu, izgledajući nekako neprimereno napaljeno. U jednom trenutku pojavila se Beta Ženka i krenula da kao pravo derište histeriše o nekom problemu koji je muči a zatim ga pozvala, tačnije uhvatila za ruku i odvukla ga za sobom. Dok ga je vukla za ruku on se okrenuo prema flautiskinji koja je ostala zatečena i zbunjena na trgu. Uspela je nekako da ostane dostojanstvena u svemu. Nije joj očigledno bilo prvi put.

Uživao sam u prednostima posmatranja ali nije bilo nikoga sa kime bih to mogao da podelim. Grupa studenata muzike bila je potpuno zatvorena i definitivno sam odustao od bilo kakvog pokušaja socijalizacije sa njima.

U trenutku kada je opsesivna pudlica ponovo tražila kamen koji sam joj bacao pojavio se Mirkov otac koji je šetao sa suprugom. Upravo se vratio iz Ljubljane i ja sam ga učtivo pozdravio, preneo mu šta mi je Mirko rekao o njemu i upitao ga da li ima vremena da sa mnom porazgovara o istoriji grada. Konspirativno sam izgovorio lozinku:

“Vaš sin je rekao da vi imate jednu osobinu. Rekao je da ne volite da gubite vreme.”

On se nasmejao zadovoljno, klimnuvši glavom u znak odobravanja. Pristao je i dogovorili smo se da se nađemo u bašti restorana nakon njegove večernje šetnje. Pola sata kasnije sedeli smo i pili vino. On je polako govorio, dok sam ga snimao. Njegovo izlaganje sam često prekidao postavljajući mu pitanja za koje sam verovao da će mi pomoći da čujem ono što sam želeo. Ako zanemarimo moje upadice, njegovo izlaganje je izgledalo ovako:

“Ime Grožnjana prvi put se pojavljuje u 12. veku. Inače, samo naselje je još starije i verovatno je postojalo još za vreme Rimljana. Grad je u ovom obliku izgradjen između 1346. i 1400. godine kada je on bio pod Mletačkom upravom. Zanimljivo je da je upravnik grada bio Guverner koji je menjan na svakih 16 meseci. Guverner je imao obavezu da na početku i na kraju svog mandata sačini pisani izveštaj tako da vi imate ogromnu dokumentaciju vezanu za nekoliko stotina godina istorije ovog mesta. U to vreme Grožnjan je bio grad od strateškog interesa i vodio se kao primorski grad jer je reka Mirna kojoj je u međuvremenu veštački promenjen tok proticala ovuda tako da je grad bio spojen sa morem.

Mene, je moram priznati, više zanimala Venecijanska istorija. Posle toga nisam ni istraživao. Nakon Italijana su došli Austrijanci koji su tu bili do bitke kod Vagrama a nakon njih dolaze Francuzi a posle njih je mesto opet bilo pod Austrijom do Prvog svetskog rata. Od tada do drugog svetskog rata gradom su opet upravljali Italijani. Ovo naselje je živelo dosta pospano i nije bilo tu nekih uzbudjenja. Istoričari 19. veka su voleli napuhavati stvari pa su ti izvori dosta sumnjivi.

Posle drugog svetskog rata Italijani u talasima napuštaju ovo mesto. Njihov odlazak bio je organizovan ali ne službeno. Italijani su odlazili još od početka stoleća. Oni su najpre odlazili u Argentinu a potom i svugde drugo. Godine 1944 je ovde uništen italijanski garnizon koji se nalazio na ovom mestu...”, pokazao mi je prstom na mesto gde je nekoliko večeri ranije svirao opskurni, kantri-rokabili, kaver bend.

“Gradonačelnika su ubili i od tada nije bilo nikakve vlasti. Te 1944. i ‘45 su ljudi dolazili ovde i pljačkali malo po malo. To je unelo strah kod stanovništva i svi koji su imali rodbinu su odlazili u Italiju. Drugi talas odlazaka bio je kada je uvedena kolektivna svojina i zadruge. Tada su odlazili svi koji su imali rodbinu u Trstu. Prvo su pobegli intelektualci i pismeni a onda su ubili župnika u Krasnici pa su bežali svi koji su bili povezani sa crkvom.

Te 1954 došao je taj čuveni sporazum kojim je ukinuta zona B i tada je ovo pripalo definitivno Jugoslaviji. Tada su ljudi dobili ultimatum da se u nekoliko meseci odluče da li hoće da ostanu ili da idu u Italiju. I tada je većina otišla. Ali nisu svi, bilo je tu ljudi koji su bili levo orjentirani i koji su pripadali partizanima. Posle, kad smo mi došli su neki koji su ostali od starosedeoca odlazili i dalje. Ipak, najviše ljudi službeno, kamionima i automobilima je otišlo 1954. za vreme tog optiranja. Morate znati da je tu bilo između 1945 i ‘54 vojna vlast, zato što je to bilo u toj zoni B oko koje se vodio spor tako da je tu situacija bila dosta lošija nego u drugim delovima. Siromaštvo je bilo jako izraženo tako da su i ekonomski razlozi bili jaki također. Zapravo, bio je interes obe strane da se taj teren očisti od starosedeoca. Italijani su imali slogan, AKO NE MOŽEMO SPASITI ZEMLJU, SPASIMO LJUDE pa su ih nagovarali da dodju a našim vlastima je odgovaralo da nemaju Italijane ovde.”

Mesto je onda počelo propadat’ raspadati se i onda je naš prijatelj Aleksandar Rukavina odlučio je da sve ovo napravi. Sve se to skuhalo u njegovoj glavi. Taj naš prijatelj koji je izmislio Grožnjan, kada je došao ovde bacio ključeve od auta na krov one zgrade i rekao.

‘Kada budem dovoljno trezan da dohvatim ove ključeve onda ću taj auto i vozit.’

Aleksandar Rukavina je otac Grožnjana, on ga je izmislio. Umro je 1985 godine. Ako imate vremena ima njegov spomen muzej u Britonigli. Muzej je u susednom mestu jer se on na kraju naravno posvadjao sa svima i otišao u tamo da živi.

Ja imam neke spiskove osnivača i tu je 60tih živelo cirka 50 ljudi. Onda smo 70tih godina došli mi moja generacija koji smo se zauvek naselili ovde. Tokom 80 tih su ovde dolazile porodice i postojao je neki pozitivan trend ali je onda je počeo rat i to je sve zustavljeno.

Mi smo imali najpoznatiju grupu za srednjevekovnu muziku na svetu ovde u Grožnjanu. To su bili troje nemaca i Amerikanka. Dzejn, profesorica koja svake godine dovodi svoje učenike ovde. Ona je studentica od Andre Fon Ram koja je činila taj kvartet. Mi smo bili skupa, svi mi smo bili klapa. Znamo se 30 godina. Ostatak kvarteta su činili Tomas Brinki, Stiling Dzons i neki treći kome sam zaboravio ime. Oni su živeli ovde jedno deset godina.

Priča da je sve bilo harmonicno nije tačna. Bilo je dosta ogovaranja, svađa i pizdarija. Cela priča o 60tim je preuveličana. To su bila prilčno zajebane godine ali je bila jedna bitna stvar. One su bile jedna velika promena u standardu, došli su veš mašine, auti i ljudi su se počeli kretati. Sve je izgledalo veoma lako zbog tih tehničkih inovacija koje su tada došle kod nas ali koje su u svetu bile 50tih i zato je izgledalo da je odjednom sve lako. To je bio taj duh vremena koji danas više ne postoji jer je dolazio fundamentalno drugi način života. Ja sam napisao farsu uspon i pad Grožnjana i mislio sam da ću sa Dzejn uraditi jedan mjuzikl ali ona ima druge projekte. Ja sam to preveo na engleski i ona je trebalo da nađe nekog kompozitora iz NY koji će to uraditi.

Kurioziteta radi, 80ih smo bili klapa Jani Seljak, Meta Seljak, Marina Abrmovič, Neša Polipović i ja. Tada smo najviše žurirali. Tamo je bio neki disko, neka kozija štala i tamo smo non stop žurirali i pili. Samo Marina nas više ne poznaje, ona je sada velika zvezda. Čovek podvuče crtu. To je bilo prošlo i to te više ne zanima. Ja to razumem.

Vino je u to vreme je bilo toliko jeftino da se čovek nije morao da se muči sa drugim stvarima. Bilo je ljudi koji su dolazili i prolazili a ljudi koji su ovde živeli su bili profesionalci, ljudi koji su imali status u udruženjima. Nije to bilo neko hipijevsko okruženje, daleko od toga...Ljudi su tu znali zalutat’ i odlutat’. Tu je svako veče bilo jedno ili dva otvaranja i tu su bili koncerti i ljudi su se tako družili. Ali pilo se jako puno. Non stop se pilo. Televizuju niko nije gledalo, nije bilo prometa, ljudi su se uveče okupljali i pili. Ne može se upoređivati kako se danas pije i kako se to nekad radilo. Pijaća je danas skupa i ljudi više paze zbog vožnje.

Grožnjan je zgodno mesto za živeti. Imamo lepu kuću kao što ste videli. Ako će se sve ove kuće prodavati biće to mesto u kome će ziveti bogati ljudi a to nije tako loše mesto za živeti. Samo mene ne zanima više kretaivni rad ovde, ne zanima me otvarat galeriju za te turiste koji dolaze. Što se tiče života ovde je ugodno. Dobar je put i ovde su blizini su Venecija, Beč i Zagreb.

Većinu izložbi koje sam organizirao sklopio sam preko poznastava koje sam ovde napavio. Grožnjan je jedno vreme bilo zaista in mesto i svi su znali za njega. Bilo je to romantično mesto ali nije bilo za masovni turizam, to je bilo elitno mesto. Ali sada dovoziti autobuse... To je sve prilično jadno sve skupa. Grad je socijalno mrtav. Jedina budućnost za njega je da se ovde počnu doseljavat porodice sa decom. Ali to se neće dogodit. Kuće se masovno prodaju i njih kupuju stari, bogati ljudi koji ovde samo ponekad dolaze. Vikendom uglavnom. To je smrt za grad.”

Negde u ovom trenutku mi je otišla baterija ali mi smo još neko vreme razgovarali. On se uskoro ljubazno izvinio jer je imao naporan dan i otišao kući a ja sam ostao da razmišljam kako sam ovog puta došao u pravo mesto, samo sam kasnio trideset godina. Grožnjan je bio zaista lep gradić sa posebnom atmosferom i u njemu je čovek mogao da se odmori, resetuje i pokupi inspiraciju za rad.

Međutim za odmor je bilo potrebno dvoje a ja sam bio sam, pritom uopšte nisam bio umoran i mesto je na kraju krajeva bilo dosadno u pičku materinu. Tranzicija ga je izjedala i sve što je ostalo od nekadašnje energije bili su umorni stari ljudi čije vreme je polako prolazilo.

I horde turista.

---------------------------

treći deo

OTKLON

2010-08-27T11:02:00.000-07:00

u periodu maj-septembar 2008 puno sam putovao i zapisivao. Ova priča hronološki se nastavlja na priču Goli odmor.

Zbog dužine i pažnje cenjene, čitalačke publike objavljivaću je u delovima.

OTKLON

Po povratku sa Ade Bojane smrt je došla iznenada i prikovala me za postelju. Nije to bila moja smrt ali sam je zgrabio i strasno se valjao dva dana sa njom po krevetu. Nekako sam se oduvek ložio na jebanje sa tanatosom.

Ljilja, Radovanova žena, umrla je od izliva krvi u mozak na koncertu Nik Kejva u Beogradu. Smrt je uvek apsurdna ali ovo je bilo nekako dodatno besmisleno.

Nikada mi neko na tako blizak način nije umro i ja sam narcisoidno osećao kao da sam sledeći. Videvši u kakvom se stanju nalazim prijatelj za kojeg sam radio predložio mi je da odem u Istru, u gradić Grožnjan na sedmodnevni plaćeni odmor za aktiviste koji se bave ratnim zločinima. Bio je to neki program u kome se aktivisti koji se bave stresnim poslovima šalju na rehabilitaciju. Već neko vreme se nisam bavio ratnim zločinima i gadilo mi se sve vezano za “tranzicionu pravdu” i njene mesije ali plaćen odmor na Istri je zvučao kao dobra ideja i ja sam taj velikodušni poziv prihvatio. Ne znam kako mi odmah čitava priča nije učinila sumnjivo.

Par dana kasnije vozio sam se sa dve sredovečne žene koje su bile mirovne aktivistkinje i sa kojima sam prvih dva sata bio prinuđen da pričam o svim onim stvarima koje me već dugo nisu zanimale a o kojima sam naravno imao dosledan i ciničan stav. Usput smo pokupili još par automobila i ljudi i ja sam shvatio da sam apsolutno najmlađi u toj grupi i pored toga jedan od dvojice muškaraca. To i ne bi bilo toliko strašno da se nije radilo o grupi od 16 sredovečnih, mahom debelih žena. Pokušao sam da iskuliram ali pomisao da ću sa tim osobama provesti sledećih sedam dana u nekom izolovanom okruženju me je užasavala. Psovao sam u sebi kretensku potrebu da opsesivno bežim u nepoznato kada se ispred nas pojavilo more koje je donelo mir. Ubrzo smo se našli na vijugavom putu koji koji je išao kroz zelenilo Istarskog poluostrava punog uzvišenja. Nakon pola sata vožnje koja me je potpuno opustila ispred nas se pojavilo brdo na kome se nalazio gradić. Zorana, stara mirovna aktivistkinja, jedina osoba koja sam poznavao i koja mi se u tom karavanu dopadala je pokazala prstom na uzvišenje i rekla: “Tamo idemo”

Nakon dvadeset minuta sam se nalazio u srednjovekovnom gradu sa kojeg je pucao spektakularan pogled na celo poluostrvo. Smestio sam se u svoju sobu, pustio Ali Farku na Aj Podu i prošetao do zida sa kojeg se u daljini videlo more. Zurio sam u horizont i pomislio kako možda i nisam tako loše prošao.

U trenutku kada sam razmišljao o tome koliko pogled ispred mene podseća na opskurni restoran sa bazenom na brdu iznad savane u Keniji, koji mi se urezao dve u glavu godine ranije, Aj Pod se ugasio i ja sam čuo ritam bubnjeva negde u blizini. Izgubio sam se u malim krivudavim ulicama prateći taj zvuk i došao do trga gde su Indijanci i bele devojke, obučene u Indijansku odeću, plesali i udarali različite bubnjeve u transu. Seo sam na pod, zatvorio oči i vrisnuo u sebi od sreće. Odjednom je sve bilo u redu.

Te večeri sastao sam se sa učesnicima programa. Saopšteno nam je da cilj našeg boravka odmor, da se ne preporučuje pričanje o poslu, da smo slobodni da sebi organizujemo vreme na način na koji želimo i da su ljudi iz organizacije tu da nam pomognu oko logistike. Klimao sam glavom u znak odobravanja, slušajući te mudre reči. Saopšteni su nam termini za jogu, obroke i prateće rekreativne aktivnosti koje su bile opcione. Završio sam večeru i uputio se u obilzak mesta. Čitav gradić mogao se obići za dvadeset minuta. Odmah sam ga obišao nekolliko puta nesvesno pokušavajući da zadovoljim histeričnu percepciju velikog grada. Mreža, uskih krivudavih ulica bila je oivičena kamenim kućama starim nekoliko vekova. U celom mestu bila su dva restorana, tri kafea, jedna prodavnica, pošta, dvadesetak galerija i puno umetničkih ateljea. Grpžnjan su zvali “grad umetnika” ali to je bila etiketa koja mu je zalepljena zbog reputacije iz 60tih. Nije tu bilo puno umetnosti. U gradu je bila neka manifestacija posvečena vinu i mesto je bilo puno turista. Pobegao sam sa glavnog trga na kome je neka bizarna mešavina kantri-rokabili benda sa velikim šeširima izvodila neke bljutave obrade dalamtinskih hitova. Tražeći nešto zanimljivo špartao sam uličicama odbijajući se o gradske zidine dok me zvuk gitare i bubnjeva nije doveo u neku galeriju. Provirio sam unutra i video neke mlade, lepe ljude kako izvode neki jam session. Umuvao sam se unutra i neki Italijan me je pozvao da se pridružim i ponudio vinom. Prihvatio sam obe stvari i nakon sat vremena bio sam poprilično pripit i poznavao sam većinu prisutnih, uključujući i Mirka sina vlasnika galerije. On je bio zanimljiv tip, proreklom iz tog gradića i studirao je vajarstvo u Ljubljani. Došao je na vikend i dovukao sa sobom troje Italijana za koje sam tek nakon sat vremena skapirao da su Španci koji su na studentskoj razmeni u Ljubljani. Te Italijane, koji su zapravo Španci, već sam video ranije tog dana na vidikovcu na kome sam ležao praveći se nezainteresovan i kul. Sedeli su, mrvili hašiš i govorili na Španskom za koji sam mislio da je italijnaski. Izgledali su kao i svi evropski bekpekeri sa ponekim dredom u ofucanoj odeći koju su nosili sa stilom. Vukli su neka dva psa sa sobom koja su lajala na sve prolaznike koji su im se približili. Ostatak ekipe koji su se nalazili u galeriji činili su studeneti muzike iz New Yorka, koje je predvodila matora hipi profesorka, i koji su bili na tronedeljnoj radionici u ovom mestu. Svirka je potrajala oko dva sata nakon čega se većina Amerikanaca razišla. Jedini koji su ostali bili su slatka Amerikanka koja je bila u ozbiljnom flertu sa nekim Portugalcem.

Zgotivio sam sa Špancima i Mirkom i ostali smo da sedimo ispred galerije sedeći na ulici, ispijajući crno vino ko je je Mirko neprestano donosio iz podruma i dolivao. Pušili smo hašiš i trtljali. Prirodno, najviše me je zanimala crna, slatka devojka sa naočarima ali sam se pravio nezainteresovan ostavljajući manevarski prostor da skapiram da li je u vezi sa nekim od tih tipova. Tih dana sam generalno mnogo sam više mislio i manevrisao nego što sam tucao ali takva je bila situacija. Crna slatka devojka sa naočarima se zvala Merči, nije bila u vezi ni sa jednim od tipova i naravno jedva je govorila engleski. Iako je zaista želela da razgovaramo par puta me je dovodila do očaja nerazumevanjem stvari o koje sam joj strastveno govorio, kao i uvek kada govorim o sebi. Nakon sat vremena razvlačenja ispred galerije odlučili smo da odemo na feštu na kojoj je svirao onaj opskurni bend. Španci su skakakali uz njima egzotičnu muziku, Mirko je šljokao a ja sam uspeo da nekom lokalnom galeristi i njegovoj devojci prospem pola flaše vina po odeći. Kretenski bend završio je svoj nastup obradom dečije pesme koju sam učio u zabavištu a čije su reči išle ovako:

“U jednoj zimskoj noći, tam' gde je visok breg,

smrznuo se potočić i prekrio ga sneg.

A jedan mali zeka, taj potok traži svud'

Gde je kud je nestao to njemu tišti grud...”

Kada su konačno prestali sa tim svetogrđem odahnuo sam sa olakšanjem i predližio ekipi da odemo na klupu, sa koje se videla cela Istra i gde smo smotali još jedan dzoint. Nisam duvao nekoliko meseci ali se moja odlučnost potpuno polomila pred naznakom slobode koju su ljudi, sa kojima sam proveo veče, nosili sa sobom. Nisam ni pio nekoliko meseci ali je trenutak od kad sam krenuo na Adu Bojanu slomio i tu odluku. Bio sam na putu na kome sam nešto tražio i na njemu nije bilo prostora za principe. To me je istovremeno hrabrilo i izluđivalo.

Bio sam previše strejt da bih se opustio i previše napet da bih se napijao. Nisam mogao da se sastavim i nisam znao gde se nalazim.

U jednom trenutku Španci su otišli po pse i ćebiće jer su odlučili da spavaju napolju a ja sam ostao da sedim i pričam sa Mirkom. Mirko je imao 26 godina i bio je unuk jednog od osnivača ovog grada. Fora sa osnivačima je bila ta što je ovaj grad bio naseljen uglavnom Italijanima koji su negde oko 1954 u posleratnom kontekstu drugog svetskog rata “humano preselejeni” sa Istre. Gradić je opusteo i krenuo da se raspada pa su umetnici iz udrženja slikara iz cele SFRJ na inicijativu par ljudi medju kojima je bio i Mirkov deda odlučili da nasele to mesto i naprave umetničku koloniju. Bilo je to 1964 i onu su pratktilno pulsirajući bit ritmom skvotirali ovo mesto uz dozvolu vlasti. Pravi primer dionizijskog socijalizma. Mirko kaže da mu je deda pričao da je prvih pet godina to zaista bilo uzbudljivo, jedinstveno i neponovljivo a da je nakon toga sve komercijalizovano. Mogao sam da zamislim umetnike kako se razvlače na na ovom božijem mestu daleko od civilizacije izmedju 1964 i 1969 i sve mi je bilo jasno. Mirko je rekao da sve što me zanima mogu da pitam njegovog oca koji je kao riznica. Rekao je misteriozno:

“Čuj, moj stari zna sve ali ima jednu osobinu. On ne voli da gubi vreme”

“Razumem”, konspirativno sam klimnuo glavom iako nisam imao pojma o čemu priča.

Mirko je klateći se o flašu vina nastavio da govori:

“U ovom gradu preko zime živi 90 ljudi. Danas više ne može da se živi od turista. Hajde da bar ostave neki euro ali niš, samo protutnjaju kroz grad sa fotoaparatima. Mi više ne otvaramo galeriju ujutru kada oni dolaze. Ne isplati se. Voleo bi da vidim nekog od njih zimi, kada nema nikoga i kad puše bura 120 na sat. Tada na ulici ne možeš da vidiš žive duše. Jedini način da se socijaliziraš je da odeš u kafanu. Trebalo bi da odeš i da upoznaš stare Istrane koji žive ovde oduvek. Trebalo bi da čuješ njihovu priču. Ja sam cili život ovde ali moji roditelji i preci nisu. Znaš, ja sam prvo dete u ovom gradu rođeno posle drugog svetskog rata. Tako me svi ovde svi znaju i primetio sam da me zbog toga nekako obožavaju. Ja sam ovde upoznao više ljudi iz cilog sveta nego bilo gde drugo. Kad me neko pita ja kažem da je ovo otok na zemlji....Ej, znaš ti da ovde pre par godina nisi mogao da vidiš ni jedno od ovih svetala koje se vide danas na Istri. Niš, a vidi danas. Nije to više isto. Danas imaš ovde 20 galerija i njih sedam vredi a nekada si imao 15 i sve su vredele. Nekad je bilo sto procenata a danas je čet...četrdes...”, počeo je da muca i zapliće jezikom a potom zaronio u misli.

Sve sam razumeo ali sam želeo da upoznam njegovog oca i pokupim informacije iz prve ruke. Uskoro su se pojavili Španci i mi smo se preselili na vidikovac na gradskim zidinama, mestu na kome su oni odlučili da prespavaju. Imali su čitavu kuću na raspolaganju ali su želeli da spavaju na otvorenom. Bili su valjda putnički romantični. Ubrzo su nam se priključili još neka ekipa među kojima je bila i slatka Amerikanka sa Portugalcem. Shvatio sam da je on bio muzičar koji je svirao tog dana na trgu sa onim Indijancem za kojeg se ispostavilo da je zapravo Brazilac koji već par godina dolazi u ovo mesto, umetničari, glumi seosku ludu prodajući svoju tradiciju i egzotiku.

Ništa mi nije bilo jasno oko tog indijanskog performansa.

Nekako sam počeo da razgovaram sa Amerikankom i odmah me je iznervirala tipično odvratnom small- talk ljubaznošću. Bila je potpuno egzaltirana i nekako besvesna. Vrištala je dok mi se obraćala:

“Danas si došao ovde, poptuno si sam i upoznao si sve ove ljude ? Ovo je tvoje prvo veče i uživaš ovde gledajući zvezde ? To je tako super. Čoveče, to je tako kul. Meni se ovo mesto neverovatno dopada. Potpuno me inspiriše. Svi su tako super. Ostaješ sedam dana ? Zar to nije super, čoveče? Videćeš ovde je super...”, trtljala je kao navijena.

Nisam mogao da dođem do reči od nje ali kako je njeno brbljanje odmicalo nisam ni želeo. Užasno me je nervirala i nisam bio siguran da li je to zbog toga što je kreten ili zato što se muvala sa Portugalcem. Portugalac je bio kul, profesionalni muzičar dečijeg lica sa nekim tužnim i vlažnim očima. Pevao je i svirao kao Seu Jorge. Ubrzo sam odlučio da se povučem. Slatka, mala crna Španjolka sa naočarima bila je obuzeta traženjem psa koji je nestao a ja sam bio obuzet vinom i previše taktičan da bi se upuštao u celu tu priču. Dok sam odlazio čuo sam Portugalca kako svojim izlomljenim engleskim objašnjava Amerikanki.

“U filmu The Doors Dzim Morisona glumi Val Kilmer. Film je neverovatan. Ne znam da li si znala da im u jednoj emisiji nisu dozvolili da otpevaju Baby we cant get much higher...”

“Zašto ?”, upitala je lepa devojka kreten dok sam nestajao u mraku.

Da sam te večeri znao da sam prisustvovao jednom sporadičnom incidentu, običnoj slučajnosti, sticaju okolnosti kojim me je svevišnji zajebavao nikada se ne bih tako lako povukao. Ali nisam.

Sutradan sam se probudio veseo i zadovoljno obrnuo krug po gradiću. Sreo sam usput Špance, popio kafu sa njim, popričao o nekim banalanim stvarima, došao u iskušenje da se naduvam od ranog jutra ali se iskulirao i potom ih ispratio do auta jer su palili dalje. Bio je to njihov poslednji vikend pre povratka kući i želeli su da ga potpuno iskoriste. Razmenili smo brojeve telefona i adrese. Pozvao sam ih u Beograd i posebno naglasio devojci da je više nego dobrodošla. Izgrlili smo se i oni su otišli. Upoznao sam ih veče pre toga ali sam bio čudno tužan zbog njihovog odlaska.

Da sam znao šta me čeka vrištao bih za njima.

U velikom stilu, uskočio u njihov auto u pokretu i odjezdio sa njima u nepoznato da lupamo u bubnjeve, sviramo gitare, pevamo, duvamo hašiš, pijemo vino i jedemo hleb sa paštetom za doručak. Ti divni, ofucani bekpekeri sa stilom u svom iznajmljenom automobilu. Oni su sve što je ostalo od hipika. Ubrzo posle njih otišao je i Mirko nazad u Ljubljanu.

Ostao sam opet sam.

Čitav taj dan proveo sam šetajući levo-desno ali već nakon dva sata postalo mi je opasno dosadno. Nije bilo nikakve radosti u blizini a ja je u sebi nisam mogao pronaći. Naprotiv.

Kako sam empatičan sa starosedeocima, u kom god mestu da se nalazim, dodatno su me u celoj priči nervirali turisti koji su po ceo dan dovoženi autobusima i istovarani u grad. Onda su se grupama kao pomahnitali uletali u naselje u svojoj odvratnoj turističkoj odeći slikajući svaki jebeni kamen koji su videli, unoseći neku tenziju, zauzimajući sve vidikovce i blokirajući uske ulice svojim turističkim formacijama krda. Otići će kući i imaće 100 fotografija sebe na brdu u srednjovekvnom gradiću u kome nisu ostali duže od sat vremena. Iz prezira prema njima i saosećanja sa stanovnicima odlučio sam da ne nosim aparat sa sobom. Kako nije bilo ni Interneta u celom mestu oslobodio sam se i toga. U jednom trenutku sam ugasio i telefon da bih odspavao ali posle nisam mogao da ga upalim jer nisam znao napamet svoj pin broj. U roku od par sati izgubio sam sva socijalna pomagala. Šetao sam po gradu, slušao muziku, eskivirao turiste, izležavao se na suncu, svirao usnjak i zaista uživao prvih par sati. Onda me je obuzeo neki užas.

Pokušao da meditiram ali me je na pola krije prekinuo čovek sa motornom testerom koji je nemilosrdno ispred mene sekao neko drveće. Meditacija mi prosto nije išla od ruke tih dana. Shvatio sam to kao znak da je vreme da počnem da pijem. Mesto je prosto mamilo na alkohol. Toliko nije bilo ničega što bi moglo da se radi da je alkohol na ovom delovao kao prirodni poslepodnevni saveznik. To je medjutim bio začarani krug jer se uzrok vrlo brzo pretvarao u bumerang. Nije bilo sadržaja ni za pijanstvo.

Fešta koja je predhodnog dana bila u gradu je završena i sa dolaskom noći gard je potpuno opusteo. Montažni kafići i bine su spakovani a ja sam već do te večeri znao sva lica ljudi koji su gradu živeli a sa nekima sam već pozdravljao u prolazu. Osećao sam se glupo da se nakon desetog sretanja prolazim bez reči pored njih. Došla je noć, pala je kiša i ja sam se odjednom našao sam i pijan u pustom gradu na vrhu brda.

Kao i predhodne noći odlučio sam da šetnjom pronađem neke zanilmljive ljude. U gradu je bila grupa mladih aktivista NVO-a iz cele Evrope koji su bili u prolazu obilazeći region. Porazgovarao sam sa nekom nametljivom Turkinjom koja mi je objasnila da se bave omladisnkom politikom. Deca Evrope uživala su u investiranju u novu kulturu. Dok sam razgovarao sa njom poželeo sam da nadjem njihovog organizatora, da joj preložim da pusti moj film, da im predstavim novi koncept aktivizma, da ih fasciniram i pokažem koliko sam kul i što je najvažnije da dokažem sebi da sam i dalje živ. Srećom obuzdao sam se shvatajući koliko glupo i pretenciozno bi to sve izgledalo. Muvao sam se tako po gradiću neko vreme ali se ništa nije dešavalo. Video sam one studente muzike ali su oni delovali nekako samodovoljno i bez preterane potrebe za interakcijom. Ona lepa Amerikanka koja se muvala sa Portugalcem čak mi se nije ni javila. Kučka.

Već sam počeo da paničim kada sam iz velike kamene kuće čuo neki smeh. Grupa mladih ljudi je sedela u krugu i ja sam se kao psihopata prišunjao prozoru. U tom trenutku jedan tip, vidno pijan prišao je prozoru i ja sam zatečen nekako skupio hrabrosti da ga pitam da li mogu da se pridružim njihovoj zabavi.

“Ali igramo se Mafije, a ti ne znaš pravila, hahahahaha”, odjebao me je kroz cerekanje.

Hteo sam da kažem: “Znam, znam pravila !” ali sam nekako uspeo da sačuvam malo dostojanstava a već u sledećem trenutku sam vrištao sledeći tekst:

“Znam ja jebena pravila MAFIJE i mrzim jebene igre za socijalizaciju jebenih aktivista koji ne znaju drugačije da komuniciraju jedni sa drugima nego se napiju sede u krugu i igraju društvene igre u nadi da će se na kraju večeri ogrebati o neka ledja koja će masirati. Serem ti se na tvoju igru i na vaše jebene pretenciozne stavove pička ti materina bezobrazna. Jebale vas nevladine organizacije i vaši dosadni životi. Jebeni potrošači novca još jebenijih poreskih obveznika...”

Kada sam završio propoved aktivistima koju sam izgovorio u sebi blentavo sam se okrenuo i otišao dok me je pijani aktivista gledao nezainteresovano. Bio sam najusamljeniji luzer na poluostrvu ali sam bez obzira na to dobro poznavao NVO aktiviste. Zapravo aktivisti su pogrešan naziv za njih jer svi oni najčešće dobijaju novac za to što rade. Postoji razlika između mladih aktivnih u NVO u Evropi i kod nas. Na Balkanu su uvek sva pitanja sudbonosna, nerešiva i istorijska i samim tim unosi se mnogo više emocija u svaki oblik delovanja. U Evropi su aktivni mladi koji imaju potrebu za nekom vrstom društveno odgovornog rada i ne unose toliko puno strasti kao ovde. Paradoksalno aktivisti NVO u Srbiji i na Balkanu mogli bi se uporediti sa anarhistima i skvoterima u Evropi. Samo, aktivisti su ovde primali novac za rad koji su obavljali a zbog fašisoidne ideologije miksa nacionalizama i verskog fanatizma oni nikada nisu ni mogli da budu levičari. Biti aktivista u Srbiji značilo je apsurdno delovati u formacijama neke liberalne gerile. Zalagali smo se za tržište da bi ga u nekoj neizvesnoj budućnosti kritikovali. Bili smo van svakog konteksta savremenosti u strašno ograničenom manevarskom prostoru. Ludilo je bilo moćno.

Zapetljan i rastrzanovim mislima oteturao sam se do sobe i zaspao obučen.

Sledeći dan bio je gotovo identičan s tim što sam se osećao još usamljenije. Alkohol je kod mene raspaljivao anksioznost pa sam odlučio da ga ne pijem pre noći. Pokušao sam da nadjem Mirkovog oca i da ga malo ispitam o istoriji garda ali i on je bio u Ljubljani. Izbrojao sam da sam do dva sata popodne tog dana četiri puta odlazio u jedni kafić sa pogledom na poluostrvo. Pio sam redom kafu, zeleni čaj, sok, kafu, vodu i svaki put dolazio sa različitim planom da čitam, da montiram i slažem slike ili slušam muziku. Svaki put sam se zadržavao po pola sata i nakon toga tumarao pokušavajuči da nađem neko novo mesto. Imao sam potpuno jasan uvid u svaku svoju misao odnosno u njihove rojeve i pojačano sam osećao svaku emociju od kojih ni jedna nije bila ohrabrujuća ni prijatna. Nisam znao šta ću sa sobom. Bio sam ogoljen i očajan bez ikoga ko bi me rekonstruisao. Želeo sam da se nekako isključim i bog mi je svedok (nemam nikog drugoga ko bi posvedočio) je da sam želeo da se opustim i uživam. Proces započet na Adi Bojani me je stigao i od njega nije bilo bežanja ovog puta. Jedina ogledala o koja sam mogao da se ogledam bila su ona u mojoj glavi. U jednom trenutku sam čak pomislio da mi je neko ubacio esid u piće bez znanja ali sam tu tezu objasnio kao neporpavljivo paranoičan izgovor. Ovo sranje je bilo stvarno. Onaj uzvik zadovoljstva od prvog dana vratio mi se iz utrobe kao urlik. Vrisnuo bih da sam mogao. Uzdržao sam se jedino jer sam pomislio da bi to bi definitavan znak da sam odlepio. Glupa istina koju nisam želeo da vidim je da je beg ili skrivanje na bilo koje mesto bilo nemoguće. Smrt, strah, ludilo i melanholija bili su uvek sa mnom- moji nerazdvojni ortaci. Oni su bili manifestacija nečega drugog, nečega mnogo očiglednijeg. Uspeh me je plašio više nego poraz. Tepih egzistencije bio mi je izmaknut ispod nogu i nije bilo više mesta na koje sam mogao da se sakrijem niti sam mogao da dugoročno blurujem svoj um. Alkohol je kratkoročno pomagao ali bi se već sutradan sve vraćalo još snažnije. Droge sam davno odbacio jer su me više sputavale nego što su mi pomagale. U glavi sam sve vreme imao brod, raj iz kojeg sam izbačen, i put na kome sam se nalazio je trebalo da rekonstruiše sve te fantazme. Dogodilo se sasvim suprotno. Zaglavio sam se u paklu besmisla i usamljenosti. Na neki perverzan način to nisam čak želeo ni da menjam. Pretvarao sam se u mizantropa i dosledno sam nosio tu auru. To saznanje mi međutim nije pomoglo, nisam osetio nikakvo olakšanje. Odlučio sam samo da se prepustim tom talasu. Najgore što je moglo da se desi bilo je da umrem ili poludim. Nešto je već moralo da se dogodi a osećaj nekakvog happy end-a bio je ipak prisutan u tragovima sve vreme. Da budem iskren, nisam ni imao drugog izbora.

Jedini prijatelj koga sam imao bila je neka opsesivna, siva, francuska pudla. Pudla se muvala oko restorana na čijim sam stepenicama provodio vreme svirajući i čitajući. Pudla je zaista volela da joj neko baca kamen koji bi ona potom donosila. Radila je to sa takvom fascinatnom opsednutošću da sam morao da ispoštujem njeno ludilo. Njen poremećaj bio je poznat domaćem stanovništvu i uglavnom bi svi nakon par minuta odustajali od sizifofskog rituala. Ja sam se tome posvetio mnogo ozbiljnije. Bacao sam kamen sve dok je pudla bila spremna da ga donosi. A bila je veoma spremna. Bili smo dobar par opsesivna pudla i ja. Nakon prvog dana prepoznala je u meni saveznika pa je čim je videla da sedim donosila kamen. To se izgleda dopalo debelom vlasniku restorana kome je pudla pripadala i on je počeo da me gleda sa nekim simpatijama. Debeli vlasnik restorana i pudla imali su svoj ritual. On je vozio svoj skuter u krug po gradiću a pudla je jurila za njim. Zaista čudna pudla. U restoranu debelog vlasnika radila je njegova debela žena i njihova debela ćerka. Bili su jako ljubazni i svi zajedno su delovali kao jedna srećna, debela, porodična zadruga.

Pored opsesivne pudle grad je bio pun mačaka i sve su izgledale isto. Bile su debele, rundave, lenje, nakostrešenih dlaka i delovale su kao posebna vrsta mačaka. Ono što me je fasciniralo kod njih je što nisu imali nikakav strah od pasa. Kada su psi onih Španaca kidisali na njih lajući kao pobesneli one se nisu ni pomerile. Nije im bilo jasno o čemu se radi. Psi koji su živeli u gradu bili su miroljubivi prema njima.

Te večeri sam sanjao mačke. To nisu bile mačke iz grada več neke druge, agresivne koje su me ujedale i grizle. Prestale su da me ujedaju tek kada su zarile svoje zube, koje su zapravo bile proteze, u moju ruku i zatim mnjajukajući pobegle ostavljajući me sa njihovim lažnim zubima. Nisam imao pojma o čemu se tu radi. Sledećeg jutra sam otišao na jogu a potom odlučio da nema šanse da provedem još jedan dan u ovom gradu.

drugi deo

POZDRAV SNAGAMA KOJE GRLE NAŠU KINEMATOGRAFIJU

2010-05-03T11:56:00.000-07:00

TAKO SNAŽNO DA SVE TEŽE DIŠE.

1. Pozdravljamo obračun sa silama mraka u "srpskom filmu". Nama takođe odgovara da se ne pojavi ni jedan debitant, a da se ograniči rada sada aktivnim rediteljima, te da se, u najkraćem mogućem roku, obavi odumiranje "srpskog filma"

2. Prave su režije izvan filma.

3. Nama takođe odgovara da se "srpski film" ne bavi negativnim pojavama u "srpskom" društvu pošto je blizu pameti da takvih pojava ima više u inostranstvu.

4. Godinama se stvari u ovoj zemlji ne završavaju dobro, poslednji je čas da bar filmovi počnu da se završavaju dobro.

5. Koliko god da se brinemo da su kadrovi u našim filmovima slabi, uznemirava nas i ista situacija u rukovodstvima.

6. I nama potpuno odgovara da se dostave policiji objavljuju u formi filmskih kritika

7. Zahtevamo da nam se svi popnu na glavu, a posle neka seku granu na kojoj sede.

U PULI, poslednjeg dana XVI festivala jugoslovenskog igranog filma.

Nikola Stojanović, Jovan Jovanović, Živojin Pavlović, Bojana Marjan, Toni Tršar, Vladimir Roksandić, Branko Šomen, Hrvoje Turkovič, Milovan Vitezović, Želimir Žilnik, Karpo Godina Aćimović, Bogdan Tirnanić, Dušan Makavejev (tačka 1, 2, 4 i 6), Dušan Stojanović.

Rok

časopis za književnost, umetnost i estetičko ispitivanje stvarnosti.

broj 3 (naziv: RANI RADOVI)

godina I

decembar 1969

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

napomena: Pridev jugoslovesnki, iz originalnog teksta proglasa, zamenjen je pridevom "srpski" radi dramatičnosti.

"Recite svima da ga lajkuju"

2010-04-12T14:02:00.000-07:00

moram kratak uvod.

za pocetak hvala svima koji su pristali da igraju u filmu i koji su svoje lične, profesionalne i mnoge druge integritete uložili u ovaj eksperiment.

Par reči o filmskom postupku.

Pravila škole u koju sam išao cele zime (Kvadrat) je da se film snima školskom kamerom i sa ekipom iz škole. Film mora da traje oko 5 minuta i da ima 30tak snimajućih kadrova. Sve mora biti snimljeno za 8 snimajućih sati u toku jednog dana.

Ograničenje koje me je najvishe pogodilo je jedan termin za montazu. (8 sati)

Kada sam pokusavao da ubedim Zorana i Svetlanu da mi daju jos malo da montiram Zoran je rekao nesto zanimljivo: "Ideje ponekad žive bez obzira na to šta im autori rade"

I tako. Evo ga moj prvi, amaterski igrani film.

Sirov i pun grešaka.

Mojih grešaka

Priznajem ga.

Borba je dakle počela.

I trajaće.

Hvala svima

http://www.youtube.com/watch?v=nv-eLbF04eI

Hominid Jazz Trio

2010-03-21T11:13:00.000-07:00

Vukasin is playing J. J. Johnson's version of famous jazz standard "Yesterdays". Video improvisation by Piki i Kicosh.

Stara Škola-Nova škola (slucaj Anarhisti)

2010-03-08T06:48:00.000-08:00

tekst Borisa Budena

http://www.pescanik.net/content/view/4617/106/

moj odgovor:

http://www.pescanik.net/content/view/4631/186/

Ang Lee: Taking Woodstock

2010-03-04T16:08:00.000-08:00

What is it all about...

UMRETI KAO POBEDNIK

2010-02-11T13:56:00.001-08:00

Bila je to jeziva zabava. Stajao sam u ćosku, u podrumu, grlio svoje piće i sa gađenjem gledao u ljude oko sebe. Bila je subota-Jersey Night.

Dok sam pušio ispred kluba prišao mi zalizani tip u dzinsu i zatražio da mu prodam cigaretu. Uvek sam poklanjao cigarete ali ovaj tip je izgledao toliko banalno da sam odlučio da mu prodam za dolar.On je zapalio je cigaretu, povukao dim, nakrivio glavu i značajno me upitao, gledajući nekako nagnuto ispod svoje šiške: “Gde je večeras žurka?”.

Pogledao sam ga sa prezirom, promrljao nešto nadrkano i vratio se u podrum. Isped ulaza je pravdoljubivi, feminizirani tip suzavcem u spreju poprskao debelog izbacivača koji ga je 15 minuta zajebavao na vratima kluba ne dozvoljavajući mu da uđe. Do malopre moćan, valjao se na kolenima dok je feminizirani pobedonosno bežao niz ulicu, vrckajući nekako. Sišao sam dole završio piće, pokušao da ugledam bilo koga sa kim bih razgovarao, konstatovao da niko ne odgovara postavljenim standardima, razmišljao malo o razuđenosti zadovoljstva i količini novca koju dajem za zabavu na kojoj se ne zabavljam.

Dostojanstveno sam se povukao i krenuo kući. Ispred su izbacivača umivali mlekom. Izgledao je patetično dok se valjao po zemlji tako veliki, slep, crn i zalepljen belim.

Bio je to moj 7. dan u New York-u.

Veliki dan.

Dan kad sam odlučio da se vozim Subway-om.

Prvih sedam dana ignorisao sam veličinu grada i uživao da posmatram sebe kako se kao u filmu vozim žutim taksijem. Prvih dva dana sam voleo televizore u taksiju. Kada sam video kako ih svi moji NY prijatelji gase i mrze onda sam i ja počeo da ih kao ne volim. Nakon prvih sedam dana potrošio sam nedopustivo mnogo novca i morao sam da zaboravim na svoju glavu izbačenu kroz prozor taksija. Bankrot je bio blizu.

Stanica metroa bila je skoro prazna. Gledao sam u neku devojku pokušavajući da oteram misao da je ona zapravo muškarac. Torba koju je nosila je prevagnula. I minđuše.

Imala je obrijanu glavu, široku belu košulju i kožne pantalone. Gledao sam je i romantizovao. Izgledala je kao Miss Afrike.

Ušli smo u polu prazan vagon i seli jedno preko puta drugog.

Voz je krenuo, ona je pritiskala nešto na svom I Pod-u i s vremena na vreme pogledala ka meni. Ja sam čačkao kameru i povremeno gledao ka njoj. Onda smo sve manje čačkali gedzete i sve više gledali jedno u drugo.

Počeli smo da se osmehujemo. Ona je nešto rekla ali je nisam čuo od buke i brzine. Pitala da li je ok da predje kod mene, složio sam se, sela je pored i počeli smo da pričamo.

Ne sećam se razgovora, znam samo da sam odmah izvadio kameru. Tačnije, kamera je vadila mene. Dok sam snimao naš prvi razgovor i razmišljao kako kul izgledamo ona me je poljubila.

Gledao sam taj snimak kasnije. Dobro kadrirano imajući u vidu da smo u vozu u pokretu i da jednom rukom snimam simulirajući distancu. Lice na snimku mi je blentavo i zbunjeno. Izgledalo sam zabezeknuto nakon njenog poljubca a skoro sam siguran da se iznutra nisam tako osećao. Bio sam raskrečen u refleksiji.

Spavali smo u istom kraju, negde oko 100 ulice. Ona je predložila da popijemo piće u baru koji radi cele noći. Izašli smo iz Subway-a i hodali neko vreme po ulici. Nisam prestajao da je snimam jer nisam želeo da prepustim sećanje na tu noć mozgu. Dovukli smo se do bara, seli za šank i naručili piće. Gledao sam u njenu obrijanu glavu i crnu hrapavu kožu. Imala je razmak između prednjih zuba, velike usne, spektakularno telo i zajeban stav.

Zaljubio sam se. Ne toliko u nju koliko u sebe pored nje.

Završili smo piće i dovatavali se malo po mračnim ulicama. Ona je spavala kod bivšeg muža a ja kod prijateljice sa kojom sam delio krevet. Dogovorili smo se da nađemo sutra.

Čekao sam je nervozno sledećeg dana na dogovorenom mestu.

Nije bilo alkoholnog samopuzdanja i razmišljao sam da li će se pojaviti i ako se pojavi da li će izgledati onako kako sam je se sećao. Onda sam je u slow motion-u ugledao kako graciozno silazi niz ulicu u kockastoj kratkoj haljini.

Moja nova devojka.

Bila je moje godište, rođena je i odrasla u Bronksu. Sa sestrom je kupila Kondo u New Jersey-ju ali je mrzela i taj stan i Jersey. Trenirala je boks, radila je kao menadzer u nekom poznatom italijanskom restoranu i hodala po ulicama dzungle kao amazonka.

Ona je vodila, ja sam pratio i plaćao logistiku. Primetio sam da se ljudi okreću za nama na ulici.

“Konačno”, pomislio sam. “Eh, da me sade vide sve moje bivše devojke. I sve one devojke koje nisu bile moje. Sve te beogradske devojke. Tako kul i umerene. Tako sexy i tako nedojebano proračunate”

Poželeo sam da je samo na dva dana prebacim u Beograd. Želeo sam da posmatram lica ljudi koji je vide. Pobegao sam na taj put u Ameriku jurcajući za nekom drugom refleksijom sebe a kada sam je pronašao poželeo sam da sve to sagledam iz konteksta iz kojeg sam pobegao.

Hodali smo satima po gradu i pričali. Bilo je nekako romantično. Svratili smo do restorana u kojem je radila. Pili smo besplatno ali sam platio hranu. Upozorila me je da ne želi da niko od kolega zna bilo šta o njenom privatnom životu. Bio sam njen Istočno-evropski prijatelj i bio sam kul sa tim.

Želeo sam da je upoznam sa nekim i uveče smo otišli kod bračnog para, matorih umetnika koji su već 30 godina živeli na uglu 12 ulice i 2 Avenije. On je bio ruski emigrant dok je ona rođena i odrasla u Bruklinu. On je motao hašiš, sipao vino i glasano ispaljivao neke rečenice koje su zvučale otprilike ovako:

“Heoin in front of d Ce Ka in Belgrejd, vaz rili bed”

“If ju tajp maj nejm in gugl ju vil get 50 000 rezalts”

“Dzo Ramon. Hi vaz veri gud fend of majn”

Njegova žena bila je nežna, umiljata i blaga. Provela je veći deo večeri razgovarajući telefonom sa svojom dementnom 90-godišnjom majkom.

Oboje su bili kao neki dadaisti. Matori je pričao o Barouzu i poeziji Vaska Pope. Kod njih me je poslala beogradska hipi veza tj 50godišnja devojka koja je 80te provela u NY. Kada sam ih upitao, par večeri ranije, kako se poznaju sa njom odgovorili su mi:

“Bili smo ljubavnici.”

“Ko je bio ljubavnik sa kim?”, upitao sam malo zbunjeno.

“Svi smo bili ljubavnici” odgovorili su uz osemh.

Setio sam se toga kada me je umiljata ženica šapatom ove večeri upitala:

“Gde si je našao, ona je predivna” 

Par trenutaka kasnije ostao sam u sobi sam sa njenim mužem i on je sa istom vrstom interesovanja postavio slično pitanje.

Ispričao sam im Subway priču i oboje su mi potvrdili da se takve stvari ne dešavaju često. Osećao sam se još ponosnije i posebnije.

Čitavu naduvanu euforiju kvarila mi je prisilna vizualizacija svingerskog odnosa između nas četvoro. Doveo sam svoju novu crnu devojku kod svojih NY roditeljskih figura i nekako nisam želeo da tata jebe moje crnu princezu, mada mi je pomalo prijala pomisao na seks sa gospođom.

Kada smo popili vino koje smo doneli odlučili smo da je vreme za pokret. Pozvala me je da prespavam u njenom stanu u Jersey-ju. Pristao sam iako sam bio dosta isprepadan. Nisam mogao izneveriti samog sebe iako sam u jednom trenutku poželeo da pobegnem uz povik: “Hajde da ostanemo samo prijatelji !”

Bio sam još nervozniji od čitave te vožnje od 30km koja je trebalo da se završi sexom. Nisam mogao da raspetljam anksiozne niti koje su se mešali sa paranojicom. Dovukli smo se do stana nakon sat ipo vremena i tri presedanja. Ona i sestra živele su u ogromnoj gajbi. Sestru sam video jednom kada je provirila u naš deo stana. Bila je ogromna, debela crnkinja i izgledala je nekako opskurno u kratkoj, roze majci i helankama.

Moja nova devojka imala je patuljastog histeričnog psa koji je sve vreme veselo poskakivao oko nas dok smo, kao pravi par, nameštali posteljinu.

Taj pas mi je unosio jezu jer je imao najveću pseću kitu koju sam ikada video.

Lajao je nekim promuklim glasom, skakutao po meni i preteći mlatarao organom.

Horor.

Ne znam da li sam ikada verovao da ću spavati sa crnkinjom, i to ćelavom, i ne znam kako sam tačno pokupio fetiš za crnkinjama. Kako je veče odmicalo sve sam se manje verovao u bilo kakav fetiš. A i u svoju muškost.

Gledao sam je od pozadi kako skida haljinu a potom i minđuše. Zabezeknuo sam se kada sam video njena velika ramena i mišiće na leđima. Otpozadi je izgledala kao tip.

Crni, mišićavi tip koji se sprema da me kara.

Nekako sam pokušavao da se priberem i povratim svoju muškost. Legla je u krevet i mi smo nekako mehanički krenuli da se dovatavamo. Čvrsto sam se držao za njene grudi, u nekoj polu erekciji sam ušao u nju u svršio nakon 4 minuta. Izjeden krivicom, pod teretom zanemoćalog penisa zarobljenog kondomom upitao sam je šta mogu da uradim za nju. Uhvatila me je za glavu, privukla između nogu i zapovednički rekla:

“Blow me !”

Proveo sam najmanje 25 minuta između njenih nogu. Osećao sam se kao da me siluje i sveti za sve moje fantazije i nedojebane noći. Nije za mene bilo ničega seksi u toj sceni i imao sam puno vremena da razmišljam o situaciji u kojoj se nalazim. O crnoj pički ispred mog lica, kao i o životu uopšte. Taman kada sam pomislio da se neslavna epizoda nikada neće završiti, njena ruka je počela sve jače da me pritiska. Usledilo je par stomačnih trzaja i ona je svršila. Konačno.

Nežno me je poljubila i izvinula pojašnjavajući da joj obično ne treba toliko

“U redu je”, rekao sam držeči se za vilicu koja je krckala.

Sa njenim orgazmom nestala je i nervoza koju sam osećao. Dvadeset minuta kasnije tucali smo se kako dolikuje ljudima naših godina.

Gledao sam u to njeno crno dupe ispred sebe a potom nekako trenutak sagledao celu tu scenu sa plafona. Zapamtio sam tu sliku i odložio je u folder za onaj poslednji fleš pred smrt. Biće to paklena stotinka.

Kao u final cut-u zaustaviću tu sliku i umreti sa osmehom.

Umreću kao pobednik.

Jim Jarmusch: The Limits of Control

2010-02-05T18:21:00.000-08:00

About Bohemians

About reality

Pobediti Poraz

2010-01-16T10:50:00.000-08:00

Kentaro came to visit me in Belgrade. We havent seen each other since 2006 when we were sailing around the world.

Me and my social networks

2010-01-06T05:45:00.000-08:00

Hominidi Uber Alles

2010-01-03T07:46:00.000-08:00

srecno !

Letters from Berlin

2009-12-13T06:10:00.000-08:00

Wo ist Vronsky ?

Tragically, Fassbinder died of a heart attack at the age of 37, brought on by drugs and overwork. At the time he had just started work on a biopic of the great German revolutionary.

Wo ist Gott ?

One day in Berlin. Special thanks to www.deadchickens.de

Postcard from Idiott

2009-12-13T06:06:00.000-08:00

Extremely intimate visualization of Sao Paris track Notebook of Dreams. Featuring Mici.

Super Heroji

2009-10-06T09:40:00.000-07:00

Hominid studio i Digimedia predstavljaju:

Stuttgart online: Superheroj
Radost svakom domaćinstvu
© 2009 Odličan hrčak / Digimedia

Kamera: Branimir Milovanović i Vladimir Miladinović
Konsultanti na projektu: Nenad Racković, Jelena Rosić
Scenario i režija: Kicosh

Hvala:

Boemskom Sindikatu, Andrijani, Ani, Mariji, Jeleni, Selmi, Lazi, Pavlu, Šilji, Relji, Dušanu, Jamesu, Scwabi, Jakovu, Suni i ekipi sa broda 20/44

+ poklon pesmica

Moji su drugovi super heroji,
Oni imaju posebne moći.
Svi puno pate zbog toga
plaču k’o deca na kraju noći.

Jednom je jedan od njih pošmrkao auto ceo.
Šmrkao ga je godinu dana.
Deo po deo
šmrk, šmrk, šmrk
Na kraju ga je puno glava bolela
I bio je nekako ukočenog pogleda

Jednom je drugi popusio čitav stan
Sve je uradio potpuno sam.
Puš, puš, puš...
Pušio je svakoga dana po nekoliko grama stana...
Posle ga je ujutru obuzimala strava

A jednom je moj drug popio veliko jezero.
Po ceo dan se smejao.
hihihi hihihi
Sve mu je bilo super i lepo.
Veliko jezero a on jedan.
Posle je uvek bio žedan.

Ja sam jednom umeo da letim,
Leteo sam visoko do neba.
I preko
Bilo mi je baš lepo.
let, let, let
A onda sam sreo oblak veliki, sivi.
Tom oblaku su moji drugovi za nešto bili krivi.
Ja od tada ne letim više.
I jako se bojim oblakove, strašne, kiše...

Moji su drugovi super heroji,
Oni imaju posebne moći.
Svi puno pate zbog toga
Plaču k’o deca na kraju noći.

O slici Jelene Jelače

2009-10-04T06:11:00.001-07:00

Iz podruma

Cena koju će ova slika postići na nekoj aukciji u budućnosti, tiče se svih ljudi koji su na slici uhvaćeni.
Kolika god da bude, ta plaćena cena ipak neće biti dovoljna da pokrije rashod u piću koji su ljudi sa slike napravili klubu.
Istovremeno, ta cena biće beznačajna spram iskustva plivanja po svetlećem podijumu u sedam ujutru.
U Bassment-u.

U određenim vremenskim intervalima dogodi se, sasvim neočekivano, nesrećnom Beogradu kratak period Dobrog Zezanja koji se onda sa pozajmljenom nostalgijom budućih generacija razvlači još par decenija. Priče, iz perioda Dobrog Zezanja, uvek nalikuju jedne drugima a uloge koje se u tim pričama igraju uvek su iste dok se samo akteri menjaju.
U periodima odsustva Dobrog Zezanja, te priče se izobličuju u romantične epove, neverovatne i samim učesnicima događaja iz mitologizovane prošlosti.

Zima u Bassment/u 2003/2004 bila je jedan od tih spontanih, intenzivnih i zamagljenih Dešavanja Zezanja.
Usisao je taj podrum u sebe razne tranzicione mutantne, umetnike, navijače, kriminalce, seksualne manjine i većine, vucibatine, estradnu i poštenu inteligenciju zajedno sa kognitivnim proleterijatom. Podrum ih je sve dobro promešao i izbacio napolje dve godine kasnije da se nije znalo ko je oštećen a ko prosvećen.
I ko je koga tucao.
Bilo je svega u tom podrumu a najviše besplatnog. To besplatno je onda stvaralo nešto što najviše liči na ljubav. Bilo je to deljenje. Deljenje je stvaralo osećaj zajedništva i sve je to tako ušuškano trajalo neko vreme.

Lutaju od tad ta razmažena deca Bessment-a sa nerpocenjivim iskustvom koje se pretvorilo u stav: Dobro Zezanje ne košta
Deca Bassmenta ne razlikuju se po tome od ekipe koja je igrala i statirala u Kosi ’68. od ekipe koja je bila na prvom koncertu “Limunovog drveta” u SKC-u ili od proto- rejvera na popdnevnim matineima u Rex-u. Svi oni nose preslikače dosta starije boemske poetike. I svaka od tih generacija i ekipa ima svoje slike.

Jelena Jelača je ostavila jednu takvu.
Tu je pred vama, sa svim tim ljudima pomalo zatečenim paljenjem svetla u sred zabave. Grupisani i usamljeni. Zagrcnuti i zagirani na podijumu.
U refleksiji.
Ima nekih koji nedostaju na toj slici, u toaletu su verovatno, kao i onih koji prave nepotrebnu gužvu. Tako je to sa žurkama, ko je bio bio je, ko je otišao, skoro da se i ne primećuje.
Dalje.

Izložba Jelene Jelače "Dnevnik kretanja"

Ne mršti se

2009-10-04T05:32:00.000-07:00

oktobar 2008, Time Out

Euforičan sam. Vratio sam se sa puta. Skakućem po ulici, lud od sreće. Gledam prolaznike pravo u oči. Uhvatim tako ponekad svoje lice kako se odmeće u namrštenu pozu. Ovde se ljudi tako brane jedni od drugih. To je grimasa straha.
Do nedavno sam mislio da Beograd ima fantastičnu sposobnost da ti u rekordno kratkom vremenu isisa emocije sa puta i odvali te nekim buzdovanom svakodnevice. Sada kapiram da je to jedna vrsta kapitulacije pred okolnostima.
Svi smo uplašeni. To je već opšte mesto. Strah pulsira ulicama Beograda i dobija različita obličija. Od prodavca na trafici do navijača maskiranog u huligana svi imaju razlog za uznemirenost. Bilo bi dobro kada bi smo to priznali sebi i krenuli dalje umesto što se ujedamo u pauzi jurcanja za sopstvenim repom i brčkanja u barici malograđanštine.

Volim Beograd. Volim ga iako je satro u korenu generacije ljudi decenijama unazad. Žao mi je tih ljudi rasejanih po groblju i emigraciji. Voleo bih da sam odrastao uz njihove reči razumevanja i poglede podrške umesto straha koji je i njih oterao. Ali šta je tu je...
Kada čovek umre nestaje osoba ali ostaje duh. Ta duhovnost je sve što nam je od njih ostalo. Praznina koju su svojim odlaskom ostavili najveći je izazov generacije kojoj pripadam.
Volim Beograd jer je poseban na tako mnogo načina. U njegovu noć možeš da sklizneš i
da se radosno kotrljaš beskonačno dugo sa lepim i zabavnim ljudima. Volim Dalmatinsku ulicu, Botaničku Baštu i volim Hilandarsku i Kosančićev venac u proleće i jesen. Volim da vozim bicikl pored reke i smiruje me pogled sa ona dva brdašca iznad Vojnog muzeja na Kalimegdanu. Volim da zamišljam pristanište bez stanica i saobraćaja. Volim sve stare i nove štekove, kafane, stanove i klubove. Volim mnogo ljudi u ovom gradu i duga je ta lista ali se osećam previše izloženim dok ih nabrajam.
Nije problem ni u jednom od tih mesta niti u ljudima ponaosob. Problem je kad se istim ulicama hoda previše dugo.

Moraš da odeš. Što dalje to bolje. Moraš da se odmakneš od sebe i korova svakodnevice. Moraš da se ogledaš u drugim kulturama, drugim ljudima i drugim ulicama da bi bolje razumeo svoje. Moraš da putuješ da bi počeo da živiš. Moraš da naučiš da se osmehneš i da nekoga podržiš umesto da ga zgaziš. Moraš da zavoliš ili makar prihvatiš sebe pre nego što zatražiš to od drugih. Moraš da se opustiš, da igraš, da flertuješ, da se dodiruješ i ljubiš sa ljudima. Moraš da naučiš da praštaš. Sebi naručito. Moraš da kažeš: “Izvini” kada nekoga zgaziš ili okrzneš u prolazu i moraš da kažeš: “hvala” kada ti neko pridrži vrata od lifta. Moraš da naučiš da budeš jaka i moraš da razumeš da je ponekad korisno biti slab. Morao bi da prestaneš da gaziš preko mrtvih i trebalo bi da učiš na svojim i tuđim greškama. Moraš generalno malo da se opustiš i da poradiš na humoru. Znam da možda tražim previše ali sve to moraš da uradiš samo zbog mene.
Moraš to da uradiš da se ja ne bih osećao kao ludak kada sam srećan i nasmejan.
Duguješ to, u najmanju ruku, svim onim ljudima koji više nisu sa nama a bez kojih ni ovaj grad ni ti a ni ja ne bili ovakvi. Moraš ponovo da pronađeš nadu u sebi i da se obraduješ. A možda i ne moraš, to ti vidi sa sobom.
Šta god da odlučiš samo jednu stvar te molim: Ne mršti se.
Plašiš me.

Proleće

2009-10-04T05:31:00.000-07:00

25.04.2009. pescanik.net

Na Veliki petak sam hodao praznom Hilandarskom ulicom i snimao grafite, kada me je gospođa, naslonjena na prozor u prizemlju, upitala šta to radim.

“Snimam, gospođo. Imate lepu zgradu.”, odgovorio sam.

“Nemojte to da radite!”, povisila je ton.

“Samo bez nerviranja, gospođo. Lep je dan.”, dobacio sam nastavljajući dalje.

“Ne smete to da radite, nemojte to da radite. Jeste me čuli, ne smete to da radite...”, vikala je i vikala dok sam udaljavao, zatim je verovatno otrčala do špijunke da proveri da li je sve pod kontrolom u ulazu.

Istog dana sam se našao na autobskoj stanici gde je trebalo da pokupim neki paket. Zakasnio sam na dolazni peron pa sam nakon desetak minuta lutanja po parkingu konačno našao autobus. Nervozni vozač me je upitao gde sam do sada a ja sam mu, uz pokušaj osmeha, odgovorio da je malo poranio.

“Jel ja po tebi treba da se upravljam?! Na šta ti ja ličim?! Šta ti misliš, ko si ti?!”, urlao je izbezumljen, nesrazmerno delu koje sam učinio.

Izvadio sam novčanicu od 100 dinara i pružio mu je da bi ućutao. Odmah je prestao, promenio boju glasa i očinski mi nešto rekao o odgovornosti.

Dok sam se vraćao sa stanice, ispred Savezne skupštine mi je prišao neki čovek i promumlao:

“Jeste odavde?”

“Jesam.”

“Ja sam sa Kosova. Izbeglica sam. Sa Kosova sam došao.”

“Recite?”, požurivao sam ga

“Sa Kosova sam kažem, Srbin sam! Srbin sa Kosova.”, ponavljao je sa nekom važnošću i podrazumevanjem, dok sam podrhtavao i cupkao u mestu.

“Daj mi neke pare, za ‘leba mi treba...”, naredio je, istovremeno bezobrazno i snishodljivo.

“Nisam jedan od tih.”, procedio sam i nastavio dalje, slušajući kako me psuje i vređa. Srbin sa Kosova.

Iste večeri sam sa troje prijatelja sedeo u stanu i pokušavao da zamaglim prethodni dan kada je oko jedan posle ponoći policija pozvonila na vrata. Rekli su kako su se komšije žalile na buku i zatražili nam dokumenta. Nisam se svađao sa njima, sarađivao sam i prošao uz usmenu opomeni i moralni prekor. U poslednje vreme policija nam vrlo često upada u stanove i na žurke, ali ovoga puta skoro da nije bilo razloga. Izgleda da komšije postaju sve nervoznije a kriterijumi buke sve niži.

Par sati kasnije sedeli smo u nekom drugom stanu i pravili znatno veći nered kada je neko pozvonio na vrata. Bila je to komšinica, Romkinja iz suterena koja je, za promenu, nešto vikala. Jedino što sam čuo bio je njen, skoro, vapaj:

“Šta se smejete? Kao da je ne-znam-šta!”

Prasnuli smo u još jači smeh, potpuno neosetljivi.

Odjebite, komšije.

Država

Ne postoji država.

Država Srbija je privatno preduzeće koje se, za određenu nadoknadu, može unajmiti radi izvršenja određenog posla u interesu nekog pojedinca s novcem. Institucije takođe.

U državi Srbiji postoji prećutni konsenzus pristajanja na svakodnevno serviranje gluposti o životu i realnosti. Jedan po jedan, svako na svoj način, guta svoj deo. I tako godinama.

Građani države Srbije su narkomani.

U toku jedne godine oni popiju 43 miliona kutija sedativa. Samo u Beogradu mesečno se proda ili izda na recept više od 140.000 kutija ovih lekova ,dok godišnji promet koji ostvare proizvođači i distributeri sedativa i antidepresiva u Srbiji iznosi skoro 30 miliona evra.

Kada ne piju ove lekove, građani Srbije se odvaljuju od alkohola.

Njihova deca takođe.

Deca Srbije takođe koriste i “prave” droge. “Prave” droge se prave na periferiji, u improvizovanim laboratorijama i mešaju se sa ko-zna-čim. “Prave” droge razvoze navijači i druga deca tranzicije.

Možemo se složiti, iako nikada nećemo priznati, da niko više nije strejt. Realnost se više ne može (i ne treba) podneti bez ulepšivača.

Šta je to što građani Srbije i njihova deca ne mogu da izdrže ?

Ratovi, leševi, bombe, rakije, bolesti, siromaštvo, tranzicija, neobrazovanost, banalnost, loša muzika... Sve nam se pomešalo.

Građani Srbije potiskuju. Oni sabijaju.

Građani Srbije su uplašeni, dezorjentisani, navučeni na depresiju i apatiju.

Građani Srbije su poraženi iako Država tvrdi suprotno.

Jaz između osećanja građana i proklamovane realnosti je ogroman.

Zato je proleće tako opasno.

Građani Srbije ne mogu da podnesu sami sebe. Oni se osećaju odgovornim i krivim ali nemaju dovoljno hrabrosti da se sa tim nose. Država Srbija pomaže njihov kukavičlik neprestanim laganjem. Građani Srbije su agresivni u svom strahu.

Parlament Srbije, prava je mera građana.

Predsednik Srbije, paradigma je zbunjene kukavice koja misli da je kul.

Ministar inostranih poslova, ogledalo je predsednika Srbije.

Vlada Srbije odraz je svakodnevnih kompromisa i povlačenja u kojima učestvuje svako od nas.

Građani Srbije zaslužuju svoju državu.

Odjebi, Državo.

Naša strana

O “njima” je bilo puno reči od strane “naših” kao što su i “njihovi” govorili puno o “našima”.

Taj ugao posmatranja je poznat.

Nažalost, mi retko govorimo o “našima”.

Nikada javno i nikada u lice.

Trebalo bi odmah na početku reći da je “naša” strana desetkovana.

To ne traje samo poslednjih dvadeset godina već se čini da je poraz naša konstanta.

Koliko god se “oni” ložili na smrt, poraze i mitove, “mi” se još više ložimo na poraze koji nam “oni” čine.

Mi uživamo u porazu koji nam pričinjavaju mediokriteti. Mediokriteti su naša mera. Oni su izgovor za našu patnju. Patnja je razlog našeg postojanja. Zato smo i ostali ovde. Tačnije, zato ste i ostali ovde.

Ta vrsta ljubavi prema porazu najveći je teret i prokletstvo koje “Naša Srbija” ostavlja mojoj generaciji.

Vreme je da na ovom mestu uvedem još jednu podelu među “našima”. Vi stari na jednoj i mi mladi na drugoj.

Vi morate da se sklonite i da nas pustite da prođemo.

Vaš poraz nije naš.

Vaša muzika nije naša muzika ne zato što imamo nešto protiv vaših mrtvih pesnika već zato što muzika nije ista posle last fm-a i semplera, kao što ni fotografija nije ista posle photoshop-a, a film posle final cut-a.

Ono što je vama bilo zadato nama je dato.

Vi nemate pravo da stojite na pozicijama autoriteta.

Vi, mirovni aktivisti koji ste postali NGO lideri, nemate pravo da se predstavljate kao avangarda jer ste potrošili milionske budžete na neiventivne copy-paste aktivnosti koje nisu donele rezultate. Vaše strategije nisu bile dobre. One nisu učinile ovo društvo boljim. Hiljade knjiga koje ste objavili nema ko da čita. Vi ste poraženi ali ne odustajete od poraza kao taktike. Vi proizvodite svoje klonove i zalivate ih sujetom i autoritativnošću.

Vi, kvazi-umetnici koji nosite duge kose i pljujete po svemu što je loše a ne živite to što pričate, i vi morate da se sklonite. Ako ne proizvodite umetnost a gušite one koji je stvaraju, vaše su pozicije neodržive i vi ćete se pre ili kasnije sami od sebe urušiti u kreativnoj impotentnosti za koju se tako panično držite.

I vi, naši političari, morate da prestanete da gajite yesman-e u našim strankama. Bahatost i licemerje neće, pre svega vama, doneti ništa dobro u budućnosti. mnogi od vas moraju da odu. Vi u mladima koji vas prate budite najniže strasti. Vi štancujete barabe.

Vi, naši intelektualci, dajte nam teoriju koja može pobediti poraz ili ostanite u svojim radnim sobama i patite nad vremenom koje ste potrošili.

Izgubili ste univerizitete. Zar vas nije sramota?

Na kraju, svi vi koji ste na “našoj strani” razmislite zašto ste tu. Da li je margina ono što vam prija ili se samo niste snašli? Da li ste ostali u “našoj Srbiji” da biste je učinili boljom ili ste se jednostavno predali?

Odjebite, “naši”.

Pustite me da prođem

Lepo ste nas izgazili, poštovani Stari. Na isti način i sa istim zadovoljstvom kao što su neki drugi stari sjebali vas. Umesto ljubavi dali ste nam strah i pokazali prstom na poraz.

Podojili ste nas nihilizmom i ostavili da “životarimo u ledenoj senci” vašeg gubitka.

Ali, ponavljam, vaš poraz nije naš. On to nikako ne sme biti.

Sklonite se u stranu i pustite me da prođem.

Ne znam tačno gde sam krenuo ali mi se ponekad čini da će sve biti u redu.

Ne saplićite me i ne usporavajte, bar vi, “naši”.

Morate da se sklonite.

A možda i ne morate.

Možda je dovoljno da ostanete tu gde ste se zakucali, takvi kakvi jeste, i da sačekate još malo.

Vreme radi za vas.

Možda je dovoljno da ne uradite ništa i da sačekate da postanemo isti kao vi. Stari.

Feniks

Dupetom uza zid, stojimo moji prijatelji i ja u podrumu.

Saterani u ćošak, više nemamo kud.

Kao jedan, polako podižemo desnu ruku i stežemo je u pesnicu. Onda naglo ispravljamo srednji prst.

Ne viči na mene komšinice, vozaču autobusa, Srbine sa Kosova, policajče, predsedniče, ministre, slučajni prolazniče, ngo lideru i kvazi-umetniče.

Đubrište tvog poraza je moja bašta.

Oseti.

Kuwait City

2009-10-04T05:30:00.000-07:00

Odvajanje

Otišao sam iz Beograda krajem marta dok su se još uvek nosili kaputi.

Period pun dobrih žurki koje su se nizale jedna na drugu.

Što je svakodnevica tužnija to su klubovi puniji, a percepcija zamagljenija. U tom bluru prolazi vreme kojeg imamo na pretek. Bilo bi sve to dosta zabavno da nije istovremeno opterećeno pesimizmom i weltschmerz-om kao dominatnim kreativnim pokretačima i ciničnim nihilizmom kao vladajućem sistemom promišljanja. To se svakako odnosi na one koji i dalje nešto razmišljaju. Ovim ostalima je svejedno.

Dakle, napustio sam krajem marta zemlju, u kojoj interventna brigada prosipa mozak nevinom dečku, dok saobraćajnog policajca ubija 19-godišnji mladić, i otišao u Kuvajt.

Kao konsultanta me je angažovala međunarodna, nevladina organizacija. Opis mog posla podrazumevao je savetovanje zainteresovanih klijenata o upotrebi interneta i novih medija u kampanjama. I evo me teleportovanog u luksuzni hotel u zemlji u kojoj se novčanom lobotomijom sistemski neguje dosada.

Kontekst

Kuvajt je do 30tih godina prošlog veka bio posrednik u trgovini između Indije i Evrope. Kuvajćani su koliko su mogli manevrisali unutar interesa velikih sila, gledali svoja posla i bavili se trgovinom biserima, drvetom, konjima i začinima. Ipak spram susedne Basre, Kuvajt je uvek bio žabokrečina i preživljavalo se od vađenja bisera iz školjki.

Onda je 1936. otkrivena nafta koju deset godina kasnije počinju da eksploatišu uglavnom Britanci. Kuvajt prestaje da bude britanski protektorat i stiče punu nezavisnost 1961. kao parlamentarna monarhija. Nekoliko godina kasnije država će nazionalizovati sva nalazišta nafte (ali uvek, pa i danas davati 25% nafte Britancima).

Nezavisnost, parlament i demokratiju u Kuvajtu bi trebalo shvatiti uslovno.

Kuvajćani su vekovima bili plemenski organizovano društvo na čelu sa kraljem (emirom). Emir, Jaber III al-Sabah, tokom 70ih i 80ih je sproveo snažnu reformu društva. Modernizacija i liberalizacija Kuvajta bili su organičeni oružanim i diplomatskim tenzijama sa susednim zemljama i propratnim efektom jačanja konzervativnih, islamističkih snaga u parlamentu. Parlament, na koji su Kuvajćani ponosni, organičen je apsolutnom voljom emira koji ima pravo raspuštanja parlamenta na (ne)određeno vreme. Iako osakaćen, parlament samim svojim postojanjem čini skromnu protivtežu apsolutnoj vlasti kraljevske porodice.

Tenzije sa Irakom kulminirale su invazijom iračkih snaga 1991.

Kuvajt, Saudijci i ostali golfski Arapi su finansirali Sadamov rat protiv Irana. Nakon završetka rata, bankrotirani i super-naoružani Sadam je zatražio reprogramiranje dugova. Kuvajt je odbio. Sadam je onda zauzeo Kuvajt, uz unutrašnju propagandu o kuvajtskim lopovima koji ispod zemlje kradu iračku naftu. Usledila je dobro poznata međunarodna intervencija (prvi prenos rata na CNN-u).

Koliko god bila plemenita namera saveznika (predvođenih Amerikom), trebalo bi napomenuti da je Kuvajt isplatio 19 milijardi dolara koalicionim snagama za troškove koje su imali u operaciji oslobođenja Kuvajta. Bakšiš je uključen.

Na mitu pravdoljubivosti i uslovne slobode kreće ubrzana obnova zemlje i razvoj Kuvajta u jednu od najapsurdnijih zemalja koje sam posetio.

Apsurd

Teško je iz narcisoidne, lokalne patnje nad haosom koji nas okružuje razumeti postojanje tako besmisleno uređenog društva, koje unutar sebe praktikuje selektovane karakteristike kapitalizma, socijalizma, konzervativizma praćenog kompulzivnim konzumerizmom i rasizmom.

Čitav Kuvajt izgleda kao sistem predgrađa koji se sliva u finasijski Down Town, u kome se mahnito grade tornjevi od stotinak spratova. Predgrađa koja zapravo čine Kuwait City povezana su autoputevima od nekoliko traka. Tim putevima voze se najluksuzniji automobili koji se mogu, i ne mogu zamisliti.

Nema ljudi na ulicama. Niko ne hoda. Svi se voze.

Kuvajt je treća zemlja u svetu po visini per capita po glavi stanovnika i peta je zemlja u svetu po ukupnim svetskim rezervama nafte.

Stanovnici Kuvajta ne plaćaju nikakav porez, od države dobijaju besplatno školovanje, zdravstvenu zaštitu, sigurno radno mesto, zemlju i oko 280.000 dolara za izgradnju kuće. Svi krediti su garantovani od strane države, koja povremeno oprosti potraživanja svojim građanima ili ih jednokratno časti desetinama hiljada dolara. Država Kuvajt je poslodavac za 90% svojih državljana. Radno vreme za Kuvajćane traje oko 5 časova dnevno, uz 50 zagarantovanih dana odmora godišnje. Nekoliko bogatih porodica, koje su vekovima unazad krvno uvezane, raspodelile su monopol nad krupnim biznisom i njihova bogatsva se mere milijardama, svega. Sve što se od Kuvajćana očekuje je da bezuslovno poštuju emira kao kapetana njihovog broda. Pošteno.

Da nema “kvake”, bio bi ovo pogled na idealno društvo.

Kvaka 1 (imported)

Da biste uživali ove pogodnosti morate imati kuvajtsko državljanstvo koje se stiče sasvim jednostavno. Sve što je potrebno je da se rodite kao priznato dete iz braka dvoje čistokrvnih Kuvajćana.

Pleme nema alternatvnu.

Ukoliko se žena iz Kuvajta uda za stranog državljanina, ona gubi sva zagarantovana prava.

Dakle, povlastice se odnose na 1.087.000 državljana Kuvajta i ne važe za ostalih 2.354.261 uvezenih stanovnika ove funky kraljevine.

Tih dva miliona ljudi poreklom su uglavnom iz Pakistana, sa Filipina, iz Indije, Palestine i drugih sjebanih zemalja. Oni obavljaju sve moguće poslove za potrebe vladajućeg plemena. Svaka kuća u Kuvajtu ima brojnu poslugu (čine je uglavnom Azijati), koja kuva, čisti ili jednostavno poslužuje čistokrvne Kuvajćane. Ti stanovnici drugog reda prema kojima se članovi plemena odnose na nadmenošu gospodara, robovski infantilno služe svojim gazdama, presrećni sa 200-300 dolara mesečne zarade koju mogu da uštekaju ili pošalju kući. Navikavanje na poslugu i njihovu krotkost i pokornost uzrokovalo je u mom slučaju pomešane emocija krivice i besa. Kuvajćani, sa druge strane, gledaju na njih kao svoje dužnike koji bi trebali da im izražavaju dodatnu zahvalnost za milost koju im članovi plemena čine. U Mauritaniji, zaboga, i dalje ima pravih robova.

Kvaka 2 (gender issue)

Kuwait is a men's world.

Istorijski korak je napravljen 2005. kada su žene dobile pravo glasa i kandidovanja. Do sada nijedna žena nije obavljala javnu, upravnu ili političku funkciju. Za razliku od Saudijske Arabije i sličnih zemalja, ženama u Kuvajtu je dozvoljeno da voze automobile. Taj merač stanja prava žena pozicionira Kuvajt visoko u zemljama regiona. Ilustracije radi, u Afganistanu je nedavno usvojen zakon koji udatim ženama između ostalog nalaže i da moraju najmanje 4 puta nedeljno voditi ljubav sa svojim mužem. Ako se ta cifra pomnoži sa 4 dozvoljene žene, dolazimo do zakonski zagarantovanih 16 orgazama! Kako ova imperativnost zakonodavca utiče na potentnost muškaraca u arapskom svetu pitanje je za stručnjake.

Elem,

Većina žena ima kosu pokrivenu stilizovanim (Hermes, Chanel, D&G) maramama uz puno šminke i velike naočari. To izgleda kao neki uvrnuti stil iz 50ih. Manji broj žena je potpuno pokriven, dok se “normalno” obučene devojke mogu videti isključivo u tržnim centrima. Ti monstruzoni objekti su jedina mesta socijalizacije u kojima se mogu videti pomešani muškarci i žene. Iz tog razloga valjda tako sumanuto grade sve veće i veće tržne centre koji postaju arhitektonski afrodizijaci i mesta na kojima se mužjaci i ženke odmeravaju pogledima i mirisima. Bez dodira.

U ostalim prilikama muškarci i žene su razdvojeni. Muškarci imaju svoja okupljanja -divane, a žene svoja - salone. Svaka kuća ima posebne prostorije u kojima se skupljaju odvojeno muškarci i žene. Čak su i venčanja podeljena. Najčešće ugovorena, prislilno dobrovoljna, ova stupanja u zajednicu proslavljaju se u velikim dvoranama u kojima su muškarci i žene odvojeni zidovima. Velikim i debelim.

Kvaka 3 (no fun)

Kuvajt potvrđuje tezu da nema zezanja bez alkohola. Barem u mom slučaju. Alkohol je u Kuvajtu ilegalan. Tačka.

Ne radi se tu samo o socijalno-lubrikantskim karakteristikama pića, već i o čitavoj kombinaciji faktora koji svakodnevni život u ovoj zemlji čine nepodnošljivo dosadnim. Muzika je zabranjena, osim u prodavnicama velikih svetskih brendova u tržnim centrima. Kuwait City ima jedini Hard Rock kafe na planeti u kome nema muzike.

Vrhunac zabave je odlazak u neki od liberalnijih restorana u kome su pomešani muškarci i žene, ali samo u paru ili jednorodnim čoporima.

Jedinstveno je iskustvo ispijanje kafe u jebenom Costa Caffe-u, u gigantskom tržnom centru, dok me prijatelj Kuvajćanin šutira nogom svaki put kada prođe nepokrivena devojka. Njegova nasilna skretanja pažnje u vidu udarca u pleksus svaki put kada prođe devojka, razvila su mi za vreme boravka u Kuvajtu instinkte lovca.

Usled segregacije muškarci nisu razvili 'social skills' u odnosima sa ženama, pa se po svedočenju moje saradnice muškarci ponašaju dosta neartikulisano kada se nađu u situaciji da budu nasamo sa ženama. Seksualnost je toliko potisnuta da mi izgleda da će kao gejzir eksplodirati u masovnim orgijama u tržnom centru. To bi se sasvim sigurno i dogodilo kada bi neko preko noći ukinuo prohibiciju. Dakle, dosta napeta situacija.

Najdekadentnija scena kojoj sam prisustvovao bila je večera u nekom burger restoranu u kome se iz nepoznatog razloga skupljaju isključivo prešminkane i overdressed devojke u grupama. Bilo je oko 30 skockanih devojka, jele su svoje hamburgere i pomfrit sa kečapom, kada se iz soundsistem-a obližnje džamije začuo poziv na molitvu. Poziv je naglo presečen tvrdim tehnom iz restorana. Žene, meso, hodža, tehno. Skoro kao Exit.

Kada je prestala molitva, prestala je i muzika i sve se opet vratilo na žamor ženskih razgovora i mljackanje.

“Vidi me gde sam”, autoreflektovao sam i zagrizao hamburger kada me je prijatelj šutnuo u potkolenicu i glavom pokazao na novu grupu žena koje su nam se približavale.

Inicijacija

Priroda posla koji sam obavljao ostavljala mi je previše slobodnog vremena, pa sam nakon deset dana izolovanosti od impulsa života počeo da transvestiram. Sašio sam formalnu arapsku nošnju koju nose muškarci u Kuvajtu, kupio sve neophodne aksesoare i uputio se sa prijateljem na dva divana.

To maskiranje bila je jedna od glupljih stvari koje sam uradio, jer je sa sobom nosila teret formalnosti. Nošenje dishdashe podrazumevalo je stalno vođenje računa o načinu na koji mi jebena marama pada preko glave, o načinu na koji držim ruke dok hodam, kako sedam itd. Ritualno ustajanje sa kanabeta i ljubljenje, dva do četri puta, sa svakim muškarcem koji uđe u prostoriju priča je za sebe.

Na prvom divanu kod nekih studenata iz Saudijske Arabije moj šaljivi prijatelj me je predstavio kao rođaka iz Amerike, koji je nakon majčine smrti došao da se upozna sa domovinom. Sedeo sam kao kreten, sa umilnim izrazom lica i ćutao, dok je prijatelj držao slovo na arapskom. Ti mladići imali su zanimljiv ritual mirisanja. Arapi, generalno, jako drže do mirisa.

Prošao sam tri ture mirisanja za pola sata koje sam proveo u njihovoj kući. Najpre jedan krug “kađenja” odela nekim mirišljavim štapićem, a zatim još dva kruga mazanja parfemima. Kada sam odlazio, gostoljubivi domaćin mi je svečano izjavio da je od danas to moja kuća, u koju mogu doći kad god poželim, sam.

Pomislih kako je dobro imati prijatelja kod kojeg uvek možeš naći gomilu muškaraca koji se zajedno parfimišu i zahvalih se domaćinu na gostoprimstvu.

Sledeći divan bio je opušteniji, jer nisam morao da foliram rođaka iz Amerike, ali je svejedno bilo formalno i dosadno. Nije mi više palo na pamet da oblačim njihovo odelo.

video: kako bih rekao...

Povratak

Bez obzira na puno zanimljivih i gostoljubivih ljudi koje sam upoznao i sve uvrnute razgovore i događaje u kojima sam učestvovao, imam pojačanu odbojnost i gađenje prema toj mutant zemlji.

Nema ni jednog razloga, osim posla, zbog kojeg bi iko ikada trebalo da poseti tu novcem sterilisanu zemlju. Svaki posao u Zalivu nosi “miris” crnog zlata na sebi i tera na preispitivanje. No, nema probiranja dok traje svetska ekonomska kriza u zemlji u kojoj novac uglavnom nosi tragove krvi.

Ne znam da li više deprimira odlazak iz Srbije u Kuvajt ili povratak u Srbiju iz Kuvajta.

Od weltscmerz-a do apsurda i nazad.

Negde na pola puta između tih refleksija spakovano je novo iskustvo.

Beograd je u međuvremenu ozeleneo, žurke nisu prestajale i ništa se naravno nije promenilo.

Lepo je ponovo hodati ulicom i gledati namrštene, besne sugrađane koji ne reaguju na zeleno drveće. Sunce tuđeg, pustinjskog neba ume da sprži nihilizam kao bradavice.

I zato ostajem ovde.

Ovde bezbrižno patim sa prijateljima svojim.

A patnju volimo jako.

Skoro kao krivicu.

I još više.

Do kiše.

I m from Serbia.

This is Belgrade!

Too deep to be true -Kosovo i koka

2009-10-04T05:29:00.000-07:00

Peščanik, 14.11.2008.

Sinoć sam u magnovenju ugledao na televiziji lik gospodina Samardžića i stresao se pri pomisli na moguće vaskrsnuće tog čoveka u javnom životu. Pre nego što sam uspeo da ugasim televizor načuo sam kako profesor Samardžić izgovara neke reči koje me podsećaju na hladne, februarske dane u kojima sam morao da nosim duks sa kapuljačom i kožnu jaknu (sako, tačnije) da me neki huligan maskiran u pravoslavnog fundamentalistu ne bi harasirao zbog “ustaškog” outfeat-a, što mi se ranije već događalo. Pre nego što sam sabio savetnika Samardćića duboko u podsvest čuo sam ga kako pominje neku nametnutu realnost na Kosovu. Pomislio sam kako gospodin Samardžić svakako ne bi trebalo da se bavi pitanjem svoje psihotične realnosti spram “južne srpske pokrajine“, naručito imajući u vidu da je u maju oduvan sa scene pobedničkom, novogovornom, šizoidnom krilaticom: I Kosovo i Evropa. Ali gospodin, čiji mi prešminkani lik, dok ovo pišem, iskače u zastrašujućim blicevima vizualizacije, me je motivisao da konačno sa vama podelim priču o svom nedavnom putovanju u Prištinu.

U Prištini sam do sada bio samo jednom, pre više od godinu dana, jer je to bio najednostavniji način da od izvesne fondacije dobijemo neke sitne pare za finasiranje supkulturnog vodiča kroz bivšu Jugoslaviju. Pošto je ceo projekat u koji smo verovali, kao i sve na tzv. Balkanu, rađen i vođen sa besmisleno puno entuzijazma i optimizma, iskoristili smo tu posetu da uslikamo ceo grad i popišemo lokacije za naš vodič. Poklopilo se da je u to vreme ispred nekadašnjeg centra Boro i Ramiz, na kome danas stoji desetak metara velika slika Adema Jašarija, održan rejv na otvorenom na kome je live act radio Anthony Rother. Bila je to pristojna zabava a za to vreme koje smo proveli u Prištini upoznali smo kul ekipu mladih Albanaca sa kojima smo se smucali naokolo. Ima među njima puno ljudi koji su devedesetih studirali preko i koji su se na Kosovo vratili ’99, ali i ljudi koji su ceo svoj život proveli dole. Već tada sam zagrebao po nečemu što mi se na nedavnom putovanju složilo u jednu, tako dobro poznatu priču.

Stigao sam u Prištinu oko podneva zajedno sa dva člana ekipe sa kojima sam pokušavao da snimim neki film o mladima u regionu.

evo nas kako, zbog logističkih propusta, ispadamo iz mini busa na potpuno pogrešenom mestu od dogovorenog, paranoično mumlajući nešto na srpskom jeziku u potrazi za Kosovskom vezom. Kotrljali smo se oprezno pored perionice ‘Bil Klinton’, dvoje studenata FDU-a (beskompromisna dizajnerka zvuka sa bitchy stavom i talentovani, dobrodušni snimatelj, koji od rođenja ne čuje na jedno uvo) i ja, predaleko mislima udaljen od mesta na kome smo se našli. Dream fucking team. Bez većih komplikacija prva prepreka je uspešno savladana i mi smo se smestili u stan na osmom spratu solitera u centru grada.

Dolazak na Kosovo izaziva stanje slično jet-legu koje je prouzrokovano preranim buđenjem, višesatnim poskakivanjem sa sedišta u ritmu rupa, i konačnog ateriranja u tu realnost, sa osećajem krivice i paranoje okačenim oko vrata.

Priština je manje ružna nego poslednji put kada sam bio a u centru grada su zatvorili i popločali jednu ulicu dajući centru grada šetalište i neku razumljivu formu. DJ iz Prištine mi kaže kako je navodno uilica popločana radioaktivnim materijalom iz Kine i da se puno pisalo o tome.

“Ali, šta zaboga nije radioaktivno u Kini”, dodaje on i svi se smejemo.

Proveli smo popodne u pokušajima formatiranja i opuštanja uz par sastanaka i dogovora o logistici a potom su nas domaćini istovarili u neki restoran na večeru. Društvo u restoranu pravili su nam poslovni ljudi i 30tak muškaraca koji su večerali za susednim stolom a nad kojima je lebdela aura vojne formacije u civilu. Iako sam se zaista trudio da ne mislim na oca, koje je mobilisan i poslat na Kosovo za vreme bombardovanja, fleširala me je slika njega koji vozi vojni kamion u koloni od 30 000 vojnika koji se vraćaju sa Kosova, i uz pucanje ulaze u Kraljevo. Grad je bio prepun ljudi na ulicima koji bacaju cveće i kliču im, tek povremeno menjajući izraz lica pred traktorima i pretovarenim kolima pomešanim sa kilometarskom kolonom vojske. Tokom ta tri meseca bombardovanja moja generacija slavila je 18. rođendan u specifičnim uslovima žurki koje su počinjale u 3 popodne iz završavale se do osam. Ja sam tada počeo da pijem kao blesav, duvalo se više nego ikada, devojke su kompulsivno gubile nevinost, mama je provela 3 meseca na lekovima za smirenje a baka (koja je već odradila bombardovanje Beograda 41 i 43) smireno je odrađivala logistiku. Ćale je izgubio dva bliska prijatelja a dobio škripu zuba dok spava.

Napunio sam 18 godina besniji nego ikada.

I evo me devet godina kasnije kako sedim u restoranu u Prištini, stidljivo se, sa osećajem krivice obraćam starijem konobaru na engleskom jeziku. Konobar odlučuje da prekine tu farsu i na užas dizajnerke zvuka izgovara na srpskom:

“Pričajte srpski. Sve je u redu. Nemoj da se plašiš. Mi smo sada nezavisni. Mi smo sada demokratska država. Treba to i da dokažemo”

Svi se smeškamo i grč polako nestaje. Nakon večere konobar nas pita da li želimo kafu na račun kuće i daje mi svoj mobilni telefon da pozovemo organizatora koji nas je ostavio i nestao. Raskravljeni uslugom i oslobođeni straha, ostavljamo napojnicu i nestajemo u mračnom gradu.

Nekoliko sati kasnije klackao sam se na barskoj stolici ošašavljen koktelima u trećem po redu kafiću u koje su nas prijatelji vodili. Prepričavao sam scenu za večerom flertujući sa njenim očima dok su mi njena usta objašnjavala:

“To je albanski običaj. Niste dobili nikakav specijalni tretman. Posle večere gostima se služi kafa”, cerekala se i nastavila da mi priča o albanskoj kulturi o kojoj nisam znao apsolutno ništa iako sam so much građanski orijentisan. Tako pijani trtljali smo o reality show-u koji bi se zvao: Srbin u Prištini i koji bi pratio svakodnevni život Srbina u albanskom okruženju.

Mogla bih da ti nabavim jako puno para za tu emisiju, ali niko ne sme da zna da sam ja uključena u projekat”, brzo je govorila dok sam pokušavao da shvatim da li je ozbiljna.

“Pa imate ove fondove za multietičnost”, teatralno sam se nadovezao “Biti Srbin na Kosovu najbolje je plaćen posao ovih dana”

“Pa daaaa”, nije prestajala da se kikoće.

“Upoznao sam skoro nekog slikara iz severnog dela Kosovske Mitrovice koji mi je pričao da on radi u školi kao nastavnik za duplu platu od hiljadu i nešto evra, koju mu plaća država Srbija...”, prekinuo sam trtljanje i odsurfovao u mislima na to veče u kojoj mi je taj mladić pričao kako nije problem u ljudima, sa obe strane mosta, koji su odrasli u Mitrovici, već u onima koji su posle rata došli tu, traumatizovani za sva vremena. Pričao mi je o nekim stražama mosta i o sireni koja znači da ceo grad mora da izađe na most. Kaže da ne može da garantuje prijateljima Albancima bezbednost na Severu ali da on ponekad ide kod njih. Govorio mi je tada da je plata jedino što ga drži dole i da ne može da se oženi jer ne želi da odgaja dete na takvom mestu. Kaže da ne želi da objašnjava detetu šta je to most.

Iz razmišljanja sam se trgao kada su prijatelji odlučili da nas odvedu na još jedno mesto. Pili smo već 5 sati i vozili se neosvetljenim ulicama ka novoj turi. Našli smo se u nekom klubu u kojem nas je gazda, kada je čuo da smo Srbi dočekao rečima:

“Odakle ste? Iz Beograda?”

“Aha”, nasmejano sam mu uzvratio.

“Ej kakvi ste vi Srbi, pa svi ste iz Beograda. Jel’ ima neko da nije iz Beograda ko je iz Srbije”, vrištao je unaokolo, smejući se.

“Evo, ja sam iz Kraljeva”, vadio sam se brže, bolje.

“Svi su iz Beograda...”, nastavljao je uporno svoju predstavu taj pijani veseljak.

Posadili smo se u neki ćošak odakle nam gazda nije dozvoljavao da plaćamo pića, gađajući nas turama. Pored njega je sedeo pijani gospodin koji se klatio, zaplitao jezikom i grlio svaku devojku koja je prošla. Dosta raspusna scena koju je pratio dobro poznat sjaj u očima prijatelja sa kojima smo došli. Odlučili su da se dignu. Jedan poziv, 15 minuta čekanja, i nekoliko ritualnih odlaska u kupatilo.

Ja sam za to vreme pričao sa gazdom koji nije prestajao da me zajebava:

“Idem ja u NY često. Tamo se taj tvoj fazon nosi već tri godine”

“Ma, ja mislim da se to tamo uvek nosilo”, pokušavao sam da se odbranim.

“Ma da. Ali se baš takvi šeširi nose od skoro”,nije prestajao, “Idem ja tamo često ali ne mogu duže od par dana. Već sam mator i ne mogu da izdržim. To su apartmani od par stotina dolara...ma da ti ne pričam. Mislim svašta sam ja radio tamo...da ti ne pričam... sa Džordž Klunijem, Marajom Keri i svim živima...da ti ne pričam”, vezao je sitan vez gazda dok sam ga gledao u čudu.

Matori gospodin okomio se na dizajnerku zvuka pa smo krenuli u zajedničku akciju. Ja sam blokirao devojku a njemu rekao: Reši prijatelja.

On ga je zagrlio i sklonio na stranu a zatim se okrenuo prema meni i rekao: “Rešeno.”

Zadovoljno smo nastavili da pričamo. Pojavljuju se neka deca koji prodaju upaljače koji projektuju slike albanskih lidera i poginulih boraca OVK-a. Kupujem nekoliko komada i pravim projekciju na zidu. Pop art iz Kine. Haradinaj na zidu. Egzaltiran dobrodošlicom pozvao sam gazdu da mi se obavezno javi kada dođe u Beograd da JA NJEMU POKAŽEM.

Rekao je kratko:

“Ne mogu u Beograd. Ne mogu još.”

“A što ?”, pitao sam ga u blentavom čudu.

“Ne mogu”, odgovara on uz grimasu i spušta glavu.”Ja ne delim ljude ko su i šta su, vidiš i sam...ali ne mogu da im zaboravim neke stvari. Svašta sam prošao i za vreme rata i svašta sam video. Imao sam ja puno prijatelja Srba ali ne mogu da im zaboravim jednu stvar. Kad su na demostracijama, studenstkim ’96, nosili transparente NE DAJTE IM OLOVKE”

“Ne dajte im olovke?”, ponavljao sam za njim.

“Ma da. Uzeli univerzitete, uzeli sve i onda još kažu - ne dajte im olovke. E u pičku materinu”, kaže on.

“E u pičku materinu!”, kažem i ja.

“To je to deep to be true”, dodala je šeretski, pomalo iskrivljena prijateljica a onda smo svi zaćutali.

Članovi ekipe mi prilaze i govore da im se spava i ja odlazim sa njima kući grleći se sa gazdom i prijateljima koji cupkaju u amfetaminskim tikovima. Monday feels like Friday.

Penjemo se na osmi sprat, kroz prljavi ulaz, peške jer lift ne radi. Bacam pogled sa terase na mitski, mračan grad i padam u krevet.

Sledeća dva dana proveli smo u jurnjavi snimajući grad iz svih mogućih uglova i pokušavajući da uhvatimo što više autentičnih priča. Priština je dosta ružan grad sa pomešanom socrealističkom arhitekturom i šarenom, organic novo-divlje gradnjom. Infrastruktura u gradu je potpuno razjebana a centar grada već godinama nema vodu od 11 sati uveče do 6 ujutru. U gradu živi oko 70% stanovništva mlađeg od 30 godina i to čitavom gradu daje neku čudnu energiju kroz koju se prepliću optimizam, gudra, nada i depresija. Kafići i restorani puni su mladih i lepih ljudi. Ulicama hodaju pomešani japiji, stranci i ruralno stanovništvo. Ispred NEWBORN instalacije neki tip me je zamolio da ga uslikam sa ženom. Albanski prevodilac mi objašnjava da su prvi put došli iz Peći u Prištinu. Malo dalje, kod privatne Američke škole, neki mladi Britanci dele letke kojima pozivaju na predavanje o Bibliji. Zajebavamo ih dok pokušavamo da shvatimo kojoj manjinskoj verskoj zajednici pripadaju. Kažu nam da misle da je Kosovo dobro mesto za širenje njihovog učenja. Ispod Megaborda Adema Jašarija, autor rada koji u Srbiji skoro niko nije skapirao, po prvi put za nekog iz Beograda objašnjava svoj rad pričajući na srpskom. Govori o preispitivanju mitomanije albasnkog društva kroz citat Vorhola i govori kako mu je muka više od te priče koju je davno uradio. Kaže da su ga prvo napali 2003. zato što se na takav način igra sa herojima, a da su posle incidenta u Beogradu počeli da ga slave jer je izložio albasnkog heroja u Beogradu. Ni jedni ni drugi nisu ukapirali. Dok izgovara heroji čujem odjek teroristi u glavi i postajem anksiozan. On nastavlja svoju priču i kaže da ni on ne može u Beograd.

“Zašto?”, pitam ga.

“Plave uniforme”, odgovara.

“Plave uniforme?” ponavljam

“Da. plave uniforme, sve mi se skupilo u njima. Sve vreme devedesetih plašio sam se da izadjem na ulicu, nisam nosio ličnu kartu i ponavljao sam neko srpsko ime u sebi. Ovako si mogao da dobiješ šamar”, odmahivao je rukom, ”Mogao si da dobiješ batine i šamar samo zato što se zoveš tako kako se zoveš. Te plave uniforme i ti ogromni policajci uvek sa puškama. Ne mogu u Beograd. Ne ide mi se, stvarno.”

“Dobro”, kažem ja i nastavljamo razgovar o nadi kao njihovom najvećem resursu.

Mladi na Kosovu se primetno lože na Balkan-priču jer osećaju da su najegzotičniji i potpuno različiti u tom kontekstu. Oni su žrtva i pobednici istovremno, i oni to znaju. Na Kosovu se apatija tek očekuje i ona će doći kao posledica uzroka o kome niko živi ne priča.

Priština noću podseća na Beograd oko nove godine. Svi su na koki. Ko nije na kokainu taj je na dopu, ali generalno svi su na nečemu. Kokain je posebno opasan jer ga koristi mlada elita Kosova, oni najškolovaniji i najsposobniji. I ne samo da ga koriste nego ga vade kao pljuge iz džepa.

Pre nego što uzmeš kokain i ne znaš da ti je potreban, a onda i dalje ne znaš šta je ono što ti pruža ali shvataš kako ti je neophodno da bi nastavio da se zajebavaš. Zapravo problem nastaje u toj praznini koju prestanak dejstava kokaina izaziva. Ta praznina te ne vraća u stanje u kome si bio pre nego što si je uzeo, već te zakucava u ponor iz kojeg možeš da se izvučeš jedino ako je je ponovo uzmeš. Paradoksalno, što više koke uzimaš to si bliži tački na kojoj si bio pre nego što si kokain prvi put uzeo. Tako se taj začarani krug pretvara u zajeban hobi. Koka je jedna strašno glupa i precenjena droga čiji bi šmek nestao kada bi joj se oduzeli socijalni atributi klasnog simbola. Ali, dok to ukapiraju mladi na Kosovu poklopiće ih tranzicija praćena postamfetaminskom depresijom. A onda su najebali na način identičan talentovanim, mladim ljudima širom Balkana kojima se godinama valja jeftina i loša gudra koja satire ono malo pameti koja ne pristaje na neprekidnoserviranjesranja o životu i realnosti.

Srbija se ne razlikuje.

Uz gudru se valja i tabloidno novinarstvo, populizam i ksenofobija. Podgrevaju se mitovi i nacionalna osećanja, gazi se po mrtvima i pljačka se na seljačke fore. Obrazovanje je ruinirano a čitavo društvo je sistemski korumpirano. Strah je u vazduhu a paranoja institucionalizovani oblik mišljenja. U Srbiji svakog jebenog dana ne prestaju da pričaju o Kosovu a na Kosovu ih pumpaju optimizmom novog početka i zelene trave. Za to vreme srpski policajci pretvaraju se da su na administrativnom prelazu a albanski pocijaci su napravili carinu. Boris Tadić stvarno nije glup. A nije ni Ivica Dačić. Vuk Jeremić misli da je kul a Krkobabić je rekao njet MMF-u. Čedo, razvedi me. Molim te.

Za to vreme na Kosovu nema rominga i nema ni dometa. Sa kosovskog mobilnog ne može se poslati sms u Srbiju. Ono malo mladih Alabanaca koji nisu traumatizovani, ne mogu da dođu u Beograd jer njihova nova dokumenta Srbija ne priznaje. Mladima iz Srbije ne pada napamet da odu na Kosovo jer misle da će ih dole neko okretati na ražnju. I svi tako žive oprezno u svojim malim, izolovanim stvarnostima.

Srbiju vodi šminkerski deo New Wave ekipe kojoj se smejao ceo grad. Tog grada više nema jer su svi ili zapalili ili se raspali od gudre potcenjujući realnost a precenjujući sebe. U amanet su nam ostavili novu realnost kroz koju maršira kapitalizam u svom mutiranom obliku, nemilosrdno kalupeći sve pred sobom do tačke negacije pojedinca u njegovo ime. Sve u ritmu pesme: “Udri bogataša i uzmi mu sve pare”, sa albuma Čokolada koju peva Srđan Šaper. O tempora o mores.

I onda se u celoj toj apsurdnoj priči pojavi profesor Samardzić da nešto malo i on objasni o realnosti.

Podelio bih, na kraju, sa gospodinom Samardzićem jednu intimnu ispovest o realnosti na Kosovu koja me je lično veoma razljutila.

Sedeo sam, naime, poslednje večeri u stanu u Prištini, sa zgodnom mladom Albankom i muvao se kao što to rade svi mladi, bez obzira na etničko poreklo. U sred pipkanja, ona se dohvatila novčanika i shvativši da nema više koke pozvala svog dilera, odjurila na šemu i nikada se nije vratila. Proveo sam tri sata u čekanju i zaspao ljut.

Dakle, REALNOST je, gospodine Samardžiću, da ja nisam imao sex u Prištini jer je moja potencijalna partnerka imala problem sa gudrom.

Molim vas, da jednom i za sva vremena odjebete više sa tom luzerskom pričom.

Faleminderit.

P.S. Nevladine organizacije koje bi trebalo da se bave ovim pitanjima ne postoje, nemaju nikakav dodir sa “realnim” problemima ili su potpuno kompromitovane neinventivnim projektnim aktivnostima, pretencioznim i potcenjivačkim stavovima, jeftinim politikanstvom i prevelikim brojem kompromisa koji negiraju suštinu njihovog deklarativnog zalaganja. Suma sumarum, njihovo delovanje proizvelo je u poslednjih 15-tak godina više štete nego koristi, uz protraćene milione donacija. Čast izuzecima.

NYC

2009-10-04T05:27:00.000-07:00

http://www.pescanik.net/content/view/2182/186/

Burning man 2008

2009-10-04T05:24:00.000-07:00

http://www.pescanik.net/content/view/2092/186/

Generacija koja se zaliva

2009-10-04T05:21:00.000-07:00

Na zvaničnoj prezentaciji MinistArstva za Kosovo i Metohiju objavljen je tekst urednika NIN-a, Slobodana Reljića,Generacija koja raste. U tekstu koji se bavi dešavanjem omladine povodom proglašenja nezavisnosti Kosova se između ostalog kaže:

...Na scenu je izašla generacija koja menja stereotip po kome u Srbiji raste generacija anacionalnih, apolitičnih devojaka i momaka koje samo zanimaju šengenske vize, avganistanski prah i hongkonški plazma ekrani... Nije lako sada odrediti šta su elementi koji spajaju tu generaciju. To je pre svega osećaj egzistencijalne ugroženosti nacije. Tu je i, sad već decenijama, nesmanjeni pritisak Zapada... A onda su se na ulicama Beograda pojavili momci u raznolikim jaknama s navučenim kapuljačama, jer beše vrlo hladno. Reagovali su kako se to radi u njihovim godinama. (Setimo se događaja od 9. marta 1991. pa sve do 5. oktobra 2000.) To uvek prati i vandalizam i izliv nekontrolisanog besa. Ali i danas je nejasno zašto je establišmentu, u najširem smislu reči, toliko stalo da njihov čin depolitizuje...

Krenimo od kraja ovog citata. Nije jasno o kojim pripadnicima establišmenta autor govori imajući u vidu da je veliki broj ministara iz Vlade, uključujući i samog Premijera svojim izjavama nedvosmisleno podržao nasilje kao legitiman čin delovanja stavljajući rušenje i paljenje u demokratski, politički kontekst. Da apsurd bude veći, tekst je objavljen na zvaničnoj internet prezentaciji Ministrastva za KIM. Vrlo je verovatno da autor pod establišmentom "u najširem smislu te reči" referiše na šizofrenu situaciju u Vladi, u kojoj predstavnici Demokratske stranke podržavaju, ali zapravo ne podržavaju politiku Vlade, usput ih opominjući na odsustvo pravovernosti.

Vratimo se sada na osnovnu tezu autora teksta, koji rušilačkim poduhvatima mladih ljudi pretpostavlja spontanu reakciju na egzistencijalnu ugroženost nacije. Kako i sam autor nije siguran šta su elementi koji spajaju ovu generaciju, navodim par egzatnih podataka vezanih za populaciju "mladih".

Država Srbija priznaje pravo na mladost osobama do 26 godina starosti.

Prema podacima Ministarstva omladine i sporta pola miliona visokoobrazovanih osoba kojima država priznaje to pravo napustilo je zemlju u proteklih 15 godina. Samo u periodu od 1991. do 1996. godine Srbiju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara, 467 diplomiranih stručnjaka i više od 30.000 studenata.

Sa druge strane, desetine hiljada osoba kojima država priznaje pravo
na mladost, izgubilo je život u ratovima koji su na ovim prostorima vođeni devedesetih godina. Ostatak mladih ljudi, koje ratovi nisu rasejali po groblju i emigraciji, ili koji su svoje pravo na mladost stekli u postkonfliktnom periodu, suočavaju se svakodnevno sa posledicama ratova, izolacije i nacionalonog osvešćivanja.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji trenutno ima 300.000 mladih ljudi bez zaposlenja. Kada se uporede statistike sa ukupnim brojem nezaposlenih, dolazi se do podatka od oko 50 odsto mladih ljudi koji su nezaposleni.

Sistem obrazovanja je i dalje nereformisan i karakteriše ga obimnost, zastarelost i odsustvo kritičkog odnosa prema materiji. Prosek studiranja na Beogradskom univerzitetu je 8 godina.

Skoro 70 odsto mladih nikada nije napustilo Srbiju. U svojoj zemlji, sa druge strane, mogu naći duvanje za 5 evra, ekstazi za dva evra, dnevnu dozu heriona za manje od 20 evra, i široko rasprostranjen i društveno prihvatljiv alkohol na svakom koraku.

Ti mladi ljudi istovremeno mogu svakodnevno čitati novine, koje na naslovnim stranama donose senzacionalizam, sadizam i ekploataciju ličnih tragedija. U udarnim terminima mogu se gledati emisije koje preispituju i revitalizuju vrednosti srednjeg veka. Istovremeno, osnovne civilizacijske vrednosti predmet su dnevnog sporenja.

Zanimljivi su podaci koje donosi nedavno objavljeno istraživanje Odbora za građansku inicijativu iz Niša, Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije. Prema podacima tog istraživanja više od 80 odsto ispitanika je pročitalo samo jednu knjigu, 60 odsto ispitanika aktivno sluša narodnu muziku, a 69 odsto slobodno vreme provode pred televizorom, dok je 15 odsto ispitanika izjavilo da mrzi umetnost. Ovako definisane "kulturne potrebe" produbljuju začarani krug izolacionizama u kome se nacionalna kultura i istorija prilagođavaju aktuelnom političkom kontekstu.

Istovremeno, Vlada Vojislava Koštunice poslednjih par godina sistematski nudi mladima KOSOVO kao ultimativni odgovor na sva njihova pitanja i probleme. Uz to, Vlada Vojislava Koštunice, uz terciranje radikala i uzdržavanja demokrata, pokazuje ogromno razumevanje za ponašanje pravoslavno-fundamentalističkih, ultradesničarskih i fašističkih organizacija. Primera je bezbroj, od tribine na Pravnom fakultetu 2005. godine do danas.

Sa druge strane, trebalo bi istaknuti i da većina NVO-a u Srbiji svojim nadmenim stavom, nesposobnošću da vrednosti za koje se zalažu prenesu stanovništvu, neinventivnim pristupom rešavanju problema i copy/paste projektnim aktivnostima ostavljaju puno prostora za arhaična tumačenja nacionalnog identiteta. Gnušanje intelektualaca iz vodećih NVO nad bilo kojim oblicima kolektivnih vrednosti samo ide na ruku monopolu nacionalista nad izopačenim tumačenjima istih.

Kada se teze gospodina Reljića stave u predhodno opisani kontekst izolacije, neobrazovanosti, poročnosti, straha i neznanja dobija se jasnija slika uzroka agresivnosti mladih ljudi.

"U svakoj zemlji ima korova, ali samo u Srbiji se on zaliva."
Dr. Zoran Đinđić

Teza da nasilje na ulicama predstavlja spontanu reakciju povodom ugrožavanja nacionalnih interesa uvredljiva je za svakoga ko je posmatrao snimke sa ulica Beograda i severa Kosova. Očigledno je da su grupe bile jako dobro organizovane i sa jasno označenim metama. Retko se viđaju studenti koji skaču i pevaju kao navijači i spontano okupljeni građani upečatljive fizičke konstititucije, sa fantomkama na glavama i kožnim jaknama, koji u dobro organizovanim formacijama pale vozila i granične prelaze.

Samo licemer ili glup čovek odbiće da shvati očiglednu činjenicu da iza tih napada stoje određene strukture bezbednosti Srbije. Samo dobro obavešteni i naivni neće primetiti sličnosti između negovanja pravoslavno-osvešćene omladine lojalne državi (tog autentilnog hibrida skojevaca i crkve) u Rusiji i Srbiji. Samo budale neće sabrati dva i dva i shvatiti koliko je Srbija u ovom trenutku daleko od EU.

Teze gospodina Reljića, urednika konzervativnog državnog nedeljnika, iznesene u tekstu koji je napisao su tendenciozne i neistinite. One zapravo i nemaju za cilj da budu istinite, već da dodatno usmeravaju besne i ljute mlade koji su rođeni i odrastali u Srbiji 90-tih. Razumljivo je da establišment nikada neće priznati rezultate pogrešno vođenje politike već da će bes i frustracije usmeriti ka jedinom preostalom neprijatelju - unutrašnjem.

Naša budućnost je, bez ikakve patetike rečeno, krajnje neizvesna. To što su naši preplašeni sunarodnici zapalili barake UNMIK-a i gurnuli one džipove niz stranu samo je početak plesa sa đavolom čije finale niko ne može predvideti. Ovo je kormilarenje na velikim talasima, u brodu koji može biti bušen i iznutra.

Ovakvo predviđanje budućnosti opasno je iz dva razloga. Opasno je, jer pokazuje prstom i huška "paščad" (Matija Bećković, prim. autora) ka pojedincima i grupama koji odbijaju da prihvate prećutni kompromis simulirane gubitničke realnosti u Srbiji danas. Međutim, ovakav pristup opasan je i zato što previđa reakcije mladih ljudi kroz istoriju na totalitarne i desničarske režime. Ovako neodgovornim izjavama neki mladi ljudi mogu biti isprovocirani da probleme rešavaju nasiljem, poput recimo grupe BAADER-MEINHOF. Zamislite scenu u kojoj frustrirani mladi ljudi dižu u vazduh redakcije tablodia i korumpiranih institucija, isprovocirani sistematskim laganjem i ponižavanjem njihovog kosmopolitskog identiteta? Nasilje nikada nije rešenje i ono uvek vodi nasilju kao odgovoru. Srećom ili nesrećom, mnogo je verovatnije je da će, ukoliko ova zemlja nastavi da jurca ka izolaciji i primitivizmu, Srbiju napustiti i ono malo preostalih mladih ljudi za koje patriotizam nije kolektivni moleban uz paljenje, pljačkanje i rušenje, već spremnost da se govori istina o greškama iz prošlosti, da se na njima uči, uz ljubav prema sebi i ljudima koji nas okružuju.

Kao lično prozvan i uvređen tekstom gospodina Reljića, završio bih nacionalnom legitimacijom, tako poželjnom ovih dana.

Imam 26 godina i svi preci su mi Srbi. Imao sam profesora istorije u srednjoj školi od kojeg sam puno naučio o kosovskom i svetosimenskom zavetu, ali i o ideologiji Dimitrija Ljotića i misticizmu vladike Nikolaja Velimirovića. U srednjoj školi i na fakultetu imao sam samo najviše ocene iz nacionalne istorije. Bio sam pobednik na regionalnom takmičenju iz istorije, koja je za temu imala Hilandar i dinastiju Nemanjića. Možda bih pobedio i na republičkom, ali je počelo bombardovanje. Onda su mi mobilisali oca, koji je proveo nekoliko meseci na Kosovu. Pre toga je bio na ratištu u Hrvatskoj. Upoznao sam puno očevih ratinih drugova i čuo puno priča sa ratišta. Znam puno.

Ponosan sam na svoje roditelje ali se stidim današnje Srbije. Stidim se zato što znam sve ono što predstavnici Srbije koju predstavlja Vojislav Koštunica prećutkuju.

To nije patriotizam, to nije borba za nacionalne interese, to je borba za vlast i laganje iz straha. Straha od života, od duha vremena i straha od budućnosti.

Vojislav Koštunica i politika čiji je nastavljač je poražena, jer je u svojoj esenciji zasnovana na mitovima i porazu kao osnovi identiteta. Ostaje samo da to shvate i građani, to jest narod koji se moli dok im deca pale, ruše i pljačkaju. I jedni i drugi nespremni su da pogledaju u sebe.

"Životarimo u ledenoj senci pojmova, kao aveti velikih izdanih ideja. Usta su nam puna krečnih reči, a naivni bi trebalo da poveruju kako su nam i srca puna. Ali nisu. Prazna su. Prazna su kao ćupovi, koji će u Danu Grehova kao čupovi biti razdruzgani. Jer, ko sam sebi i svojoj utrobi ne veruje, taj laže i sebe i druge! I taj je dobar samo da stvori, a potom i uništi - malu, poslednju zemlju po kojoj će skakutati mali, poslednji čovek i plašiti se da pronađe uzroke svoje propasti…" - Borislav Pekić

Šta vole mladi

2009-10-04T05:20:00.000-07:00

Nedavno su brojni mediji, dramatičnim tonom, preneli široj javnosti podatke koji se tiču
upotrebe lekova za smirenje i andidepresiva u Srbiji. Prema podacima Ministarstva zdravlja (koje je prenela RTV B92), potrošnja antidepresiva i lekova za smirenje povećana je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu a za 95 odsto više nego promet od 2005. Iste godine (2005) godini proizvedeno za potrebe domaćeg tržišta više od 43 miliona kutija sedativa. Samo u Beogradu mesečno se proda ili izda na recept više od 140.000 kutija ovih lekova dok je godišnji promet koji ostvare proizvođači i distributeri sedativa i antidepresiva u Srbiji iznosi skoro 30 miliona evra. Mediji su između ostalog preneli i podatke neimenovanog istraživanja o korišćenju sedativa koje se obavlja u svim evropskim zemljama, po kome se Srbija nalazi na prvom mestu među zemljama u regionu.

Na osnovu ovih podataka moguće je izvršitu površnu kalkulaciju o broju lekova za smirenje po glavi punoletnog stanovnika. Tom prostom matematičkom operacijom dolazi se do podatka od oko 12 kutija po stanovniku. Kada se taj podatak pomnoži sa brojem lekova u kutiji (najčešće 30) dobija se broj od 370 pilula po glavi punoletnog stanovnika Srbije. Iako se prema podacima lekara medju korisnike ovih lekova ubrajaju ljudi svih uzrasta najbrojniju grupu medju njima čine žene i muškarci srednjeg doba. Lekovi iz grupe sedativa i antidepresiva izdaju se isključivo na recept i o njima se vodi se elektronska knjiga sa podacima o pacijentu kome je lek prepisan i o lekaru koji je prepisao dati lek.

Dakle, ukoliko su podaci o broju proizvedenih i distribuiranih lekova relevantni (a nema razloga da ne budu) u Srbiji je pitanje “normalnosti” potpuno relativizovano. Ne ulazeći u razloge i uzroke takvog stanja može se konstatovati da orgomna većina ljudi srednjeg doba ima problem sa percepcijom stvarnosti i da nije u stanju da bez “pomagača” izlazi na kraj sa svakodnevnim problemima. Pitanje njihove zavisnosti od ovih “ulepšivača” potpuno je izlišno.

Ukoliko se ima u vidu da roditelji vole bromazepame, dijazepame, bensedine, ksalole, ksanakse, valijume, zolafte itd. postavlja se pitanje: šta vole njihova deca ?

Njihova deca vole iste stvari. Put do tih stvari uglavnom je različit i nezahvalan za analizu ali može se reći da jedan dobar deo njih dolazi i od upotrebe i zloupotrebe narkotika.

Na žalost autor ovog tzv. članka nije došao do podataka o količini legalnih (alkohol i cigarete) i ilegalnih droga koje se mogu naći na domaćem tržištu. U duvanskim kompanijama nisu bili raspoloženi za razgovor o ovoj temi dok kompanija koji se bave proizvodnjom alkohola ima toliko mnogo da je bilo besmisleno upuštati se u to istraživanje bez većeg budzeta. Dileri droge (ilegalne) takođe ne vode preciznu statistiku o broju prodatih artikala a problem u komunikaciji sa njima dodatno otežava njihovo paranoično ponašanje (najčešče indukovano prevelikom upotrebom artikala koje prodaju). Do velikih distributrera, koji svakako imaju preciznu evidenciju, iz razumljivih razloga nije bilo moguće doći pa ostaje samo letimičan pregled cena na crnom tržištu.
Pristojne cigarete mogu se kupiti po prosečnoj ceni od oko 100 dinara sa tendencijom rasta.
Količina novca za opijanje u kafićima i klubovima varira od ukusa potrošača ali je za opijanje potrebno od oko 600 dinara do budzeta koji su veći i više od deset puta.
Marihuana i njeni derivati (hašiš, skank i hibriid) mogu se naći po ceni od oko 800 dinara a količina robe koja se za taj novac dobija može se uz štedljivu upotrebu koristiti nekoliko dana. Najčešće se dešava da ova količina nije dovoljno ni za jedno veče. Ako ste kojim slučajem u klubu i želite da pored ili umesto alkohola konzumirate i afitamine moraćete za njih da izdvojite od 200 do 6000 dinara u zavisnosti od artikla za koji se odlučite. Ekstazi je najeftiniji, jer se proizvodi u samostalnim radionicama na periferiji grada, i košta oko 200 dinara. “Kvalitetan” ekstazi učiniće da osećate toplini, radost i bliskost sa ljudima. “Nekvalitetan” će vas iznervirati. U svakom slučaju “day after” koji se može desiti i nakon dva dana karakterističan je po mentalnom i fizičkom poniranju proporcionalnom uzletu za vreme konzumacije. “Spid” koji predstavlja zanimljivu mešavinu amfitamina i ko zna čega još takođe se može nabaviti po pristupačnim cenama iz istih razloga kao Ekstazi. Za jedan gram ove droge od koje možete da ne spavate danima, ali i da produktivno učite, potrebno je izdvojiti oko 1200 dinara. “Day After” proizvodi osećaj apsolutne mentalne i fizičke praznine. Iskusni korisnici ovaj problem rešavaju stalnim odlaganjem “spuštanja”. Trebalo bi napomenuti da je “spid” izuzetno adiktivan (o čemu korisnici nisu obavešteni) i samim tim nepravedno nestigmatizovan. Kokain je najskuplja droga iz kategorije “apera” i njegova cena varira od 3000 do 6000 dinara u zavisnosti od kvaliteta i supstanci sa kojima se meša. Potrošnja ove droge tradicionalno se uvećava za vreme novogodišnjih i božićnih praznika kada je konzumira “ceo” grad. Upotreba ove droge dobrim delom je odgovorna i za ono što se u javnosti popularno naziva “januarska depresija”. Tokom ostalih dana ovu drogu konzumiraju mahom imućniji sugradjani. Lista konzumenata bi vas šokirala.
Od ostalih droga trebalo bi svakako napomenuti veoma povoljni heroin koji, u zavisnti od dnevene doze, variara od 1000 do par hiljada dinara. Zbog svoje karakteristike da izaziva fizičku zavisnost i da dovodi do kriminogenog ponašanja konzumenata Herion je najstigmatizovanija ali istovremeno i najrasprostranjenija droga kod nas. Sa druge strane njeni korisnici doživljavaju uz pomoć nje stanje oslobađajuće svejednoće koje se vremenom pretvara u mizantropiju. Od ostalih droga trebalo bi pomenuti psihodeličnu drogu Ketamin, derivat anestetika za konje, koji je jedno vreme bio izuzetno popularan u noćnom životu Beograda. Tu je i poznati LSD koji će vas suočiti sa svim onim što ste hteli da znate o sebi a niste imali koga da pitate. Lista opijata koji se mogu nači na tržištu je dugačka a za njihovu podrobniju analizu bilo bi potrebno mnogo više prostora od onog koji imam na raspolaganju. Trebalo bi napomenuti i grupu mladih tzv “politoksikomana” koji, po samo njima znanom izboru, kombinuju različite lekove i alkohol. Kombinacije idu od lekova za smirenje do lekova za epilepsiju i šizofreniju.
U kontekstu svega predhodno navedenog bez bilo kakvih vrednosnih sudova trebalo bi postaviti pitanje drogiranoj deci i stondiranim roditeljima: Ko je ovde lud ?
Čast izuzecima.

Radovan Hiršl

2009-10-04T05:17:00.000-07:00

U februaru je u izdanju Prosvete objavljena kniga “Žvaka za ludaka". Autor knjige je 61 godišnji slikar Radovan Hiršl koji već dvadeset godina živi u Švajcarskoj.
“Žvaka za ludaka” je dragoceno autobiografsko delo koja prati sudbinu beogradske „Dece cveća". Ali ne one našmikane hipi pozere koji su furali modni fazon, ne shvatajući suštinu, ušuškani u paradoksalnu sigurnost kapitala samoupravnog socijalizma. Ovo je roman o Hard Core ekipi.

Neprimetno. iz trećeg lica, auor blurovano prati samog sebe od nastanka „scene" 60tih do njene potpune negacije u kataklizmičnom raspadu sistema, indirektivno predstavljajući apokaliptičnu tragediju jedne ideje. Sa tom idejom nestao je i čitav jedan svet mladih ljudi koji su precenili sebe a potcenili realnost u kojoj su živeli.

“Žvaka za ludaka” je roman o weltschmertz/u
-----------------------------------------------------------------------------------

Knjiga, koju ste nedavno objavili, je u jako kratkom roku postala kultno štivo o kome se puno priča. Opisali ste jednu genraciju Beograđana koje gotovo više i nema. Da li Vas je iznenadilo interesovanje publike koje ste izazvali ?

Interesovanje za "Žvaku" me nije iznenadilo. Jedino sam mislio da će biti mnogo manje. Kad sam pisao roman, imao sam na umu ciljnu grupu kojoj sam se obraćao, kojoj je "Žvaka" namenjena. Pisao sam je za “scenu”. Nisam računao na nesto širu publiku, nisam mislio da bi se to moglo svideti ljudima koji nisu imali veze sa “scenom”. To, da se i njima svidelo, me veoma pozitivno iznenadilo i obradovalo. Iznenadile su me i sigurno obradovale i dobre kritike. Mislio sam da sa te strane niko neće obratiti pažnju na knjigu a ako i bude, onda samo zato da je pljune. Dok sam pisao bio sam hrabren od prijatelja. Sigurno da sam je dao na čitanje pre no što je uzeta u štampu. Pripovetke sam svojevremeno i objavljivao na internetu, kod Papića na PLJUS listi i bilo je svih mogućih reakcija, mada je, uglavnom, "Žvaka" bila veoma pozitivno primljena.

Ne živite u Beogradu već više od dvadeset godina ali relativno često dolazite. Kako bi ste uporedili današnji i Beograd Vaše mladosti ?

Beograd je postao mnogo veći po prostoru i po broju ljudi koji žive u njemu. Tih interesantnih 60ih i 70ih godina Beograd je počeo da se polako oslobađa krute i asketske partizanske discipline. Mada kao glavni grad SFRJ Beograd je morao da emituje specifičnu sliku koja ce jasno dati do znanja da je to glavni grad socijalističke države. Za mlade interesantne novosti nisu stizale iz SSSR-a već sa trulog i korumpiranog kapitalističkog zapada. Pocetkom 60ih počinju da se izdaju individualni pasoši i sa putovanja na Zapad u Beograd stžu prve ploče Little Richarda, Elvisa, Everly Brothers. Polako se ta muzika probija i na radio program zahvaljujuci Nikoli Karaklajiću kao prvom. Onda se pojavljuju Bitlsi i sve počinje mnogo brže da se odvija. U starom "Dadovu" u jednoj vili u Molerovoj ulici arhitekta Vladan Krasić na specijalnim kružocima pušta muziku i pokazuje časopise koji su se bavili tom novom muzikom. Uskoro u "Dadov" stiže i prvi Dzubox. Pojavljuju se prvi domaći bendovi, kao Iskre, Siluete, Zlatni dečaci, Elipse koji polako počinju da komponuju sopstvene kompozicije. Gradi se i otvara Dom omladine u Makedonskoj ulici. Počinju da se otvaraju diskoteke, prvo u Ljubljani i Zagrebu da bi se na kraju i u Beogradu oslobodili da otvore par. Prva je bila privatna diskoteka Laze Šećerovica u porodičnoj kući pored Ateljea 212 sa strogo kontrolisanim ufurom. Ubrzo posle toga arhitekta Ilija Gligorijevć radi na uređenju "Cepelina" u stadionu Tašmajdan i nešto kasnije otvara "Monokl" u Skadarliji. Obe diskoteke preko noći postaju kultna mesta. Svakako treba pomenuti prelepi klub na Likovnoj Akademiji koji su radili studenti primenjene i koji je bio mnogo puta otvaran i od strane vlasti ubrzo zatvaran zbog specifičnog novog oblika ponasanja na koji su vlasti morale da se prilagodjavaju teškom mukom. Tu je radio neko vreme i klub na Filoloskom fakultetu (interesantan prostor koji je izgleda zaboravljen).

Šta je incijator promena o kojima govorite ?

Sve se donekle rešava pobunom mladih proleća 68 i od tada su okupljanja na ulici i coškarenja dozvoljena, policija prestaje da rasteruje.

Kako to mislite “dozvoljena ćoškarenja” ?

Pa policajci nisu više rasterivali ljude koji bi stajali u grupama ili sedeli oko ulaza u diskoteku ili ispred Akademije, kod “Konja” ili na “Ploči” preko puta bioskopa “Jadran”, kod expres restorana “Zagreb” (Ruski Car), kod gornjeg i donjeg “Kolarca”. To ne znači da nije bilo legitimisanja i privodjenja...

Ono što je vašno je da se, zahvaljujući demonstracijama, osvaja se SKC koji će iznedriti scenu 80ih. Početkom 70ih se formira i policijska kartoteka za narkomane

Zanimljivo je da ste to pomenuli. Svedok ste dolaska droge u Beograd. Kako je to sve počelo ?

Sve se dešava na bazi fatraktora koji funkcionišu u određenom vremenu kao duh pokretač.
Onda to otvara neke kodove kod određenih ljudi koji su bili kao u hibernaciji do tada
Nas je nekoliko upisalo Likovnu Akademiju 1965 i kako je tih godina provaljeno da je u Skandinaviji seksualna revolucija odradjena još u 19. veku za razliku od ostalih evropskih zemalja gde devojke još “nisu davale” i kako se tada desila velika seoba momaka iz južnih krajeva Evrope za Skandinaviju, tako je i jedan naš drug otišao u novembru 1965 za Švedsku i odatle nam javio da se može kod nas u apotekama kupiti super spid bez recepta.
Tako je sve počelo.

Odonda se promenilo par "sistema", bio je rat i mobilizacija, mnogi Beograđani su otišli u emigraciju, govori se o cifri od 350 000 ljudi. Nekih lica nema više a neki su promenili lica. Stigla su i nova lica. Desio se bum kafića i splavova, sišlo se na reke ovog puta masovno. Ponovo je Beograd postao uzbudljiv i lep i za strance. To je bilo jednom i u 70im i evo ponovo postoji veliko interesovanje za Beograd. Apsurdno je to da nam je taj rat uradio neverovatan "PR" u inostranstvu.

Jedan ste od prvih putnika na istok. Bili ste na GOI kada je tamo bilo 100 ljudi. Iako su sva hipi odredništa u međuvremenu komercijalizovana i idustrijalizovana preko granice dobrog ukusa, ona su 60tih i 70 tih imala snažnu ulogu. Na koji način ste Vi to kapirali ?

Put na istok kao metafora puta ka izgubljenoj duhovnosti, hodočašće za smislom, raskid sa skučenošću eurocentrizma, osećaj da smo mnogo širi i zahtevniji u količini i kvalitetu doživljaja ove kreacije.
Mladalačka avantur inicijacije, prepoznavanje sebe u drugačijim kulturama, širenje duse.
To su bile teritorije koje tada još nisu bile pod kontrolom skučenog i prilično sterilnog američko-eurocentrističkog policijskog monoteizma.
Postojao je veoma zavodljiv osećaj sloboe. U isto vreme se imao utisak povezanosti sa pravom suštinom postojanja, sa mističnom stranom bivstovanja.

Spomenuli ste da je jako puno ljudi napustilo zemlju. Vi ste jedan od njih. Kako ste Vi doživeli život u emigraciji?

Promena sredine donosi i novi sadržaj, bila to bolnica, letovanje, zatvor ili inostranstvo. Rodiš se i odrastaš, školuješ se i imaš prijateljstva u jednom gradu i to te oblikuje i uslovljava. U emigraciji se to sve mora potvrditi, proveriti koliko je funkcionalno pod novim uslovima ako uopšte može da funkcioniše. Proverava se smisao, prilagodljivost, spontana improvizacija, karakter, identifikacije, ego smeće, predubeđenja, motivacije, razumevanje okolnosti i sebe u njima, moć revizije i revalorizacije. Dese se nova prijateljstva, nove veze, otvaraju se novi prostori, nove aktivnosti, nova iskustva, dimenzije i mogućnosti ili se vene usled nemogućnosti samoostvarenja i nefunkcionalnosti identiteta pod novim okolnostima.
Za mene je doživljaj emigracije kao završetak fakulteta. Morao sam puno energije da uložim u rad i sazrim još jednom. Udaljen od bilo kakvog "merodavnog faktora" imao sam dovoljno mira da razvijem svoj rad i shvatim šta je za mene bitno bez obzira na mesto boravka.

Generacija kojoj pripadate pocepla je istoriju i relanost sredinom 60tih. “Osećaj slobode i pobede nad silama zla i mraka” je bio široko rasprostranjen. Jedan ste od retkih autentičnih predstavnika i začetnika bitni/hipi scene Beogradu. Gde su danas ljudi koji su stvarali scenu?

Godine čine svoje pogotovo u socijalnim podgrupama "kritičnog" ponašanja. Represivna politika, AIDS, DB droga zvana heroin, nacionalna droga zvana alkohol, rat, osiromašenje ratom, emigracija, sve je to učinilo da se u jednom trenutku ekipa okrnjila, rasula po svetu, popunila novim ljudima i podmladila. To bi se desilo ovako i onako jer se radi opet o faktoru vremena. U političkom smislu ekipa nije više ignorantska kao što je bilo 70ih kao posledica razočarenja ishodom 68`. I dalje postoji onaj cinični podsmeh upućen "Tako Važnim Političkim i Javnim Ličnostima".
Dosta ljudi iz ekipe rade značajne stvari kako u Beogradu tako i u svetu, neki su postigli prelepe profesionalne uspehe i povezali nas sa sličnim grupama u svetu. Postali smo roditelji, idemo na roditeljske sastanke, imamo kučiće, mačiće i ptičurine, Družimo se i dalje a ekipa iz emigracije cilja da se u isto vreme nađe u Beogradu pa se tako cimamo zajedno po "Staroj Dobroj Kaldrmi".

Zanimljivo je da ste u main stream kulturnoj javnosti dugo vremena bili na margini. Tamo su vas poslali jos početkom sedamdesetih kroz obračun sa pro liberalnim elementima koje je inicirala '68. U međuvremenu se puno toga promenilo i čini se da imate puno poštovalaca u različitim društvenim krugovima. Kako gledate na retroaktivno priznavanje Vašeg rada ?

Mi smo posklanjani kao anarho liberali, mada niko od nas toga nije bio svestan niti je o tome razmišljao na taj način. "Objašnjeno" nam je da smo kriminalci a oni idu u zatvor.
Da se nije provociralo ne bi se desilo odbacivanje. Društvo se brani od onih koji ga kompromituju a pogotovo od onih koji se definišu kao subverzivni. Onda se desi da se kao ustanovi da takva osoba u stvari nije sramota za društvo. Nema problema. Društvo pokazuje drugu stranu lica, onu nasmejanu , ljubaznu. Društvo je oportuno, licemerno, to je u kulturi. Sve su to igre sa pravilima, bitno je preiveti. Biti odbačen je privilegija koja donosi slobodu od uobičajenih kondicija, onih koje formiraju ono očekivano, traženo, stimulisano. Odbačen i slobodan za iznenađenja samog sebe, za život i rad kao avanturu, eksperiment. Postiže se solidna zdrava distanca od krda, mir za osluškivanje sopstvenih afiniteta, oslanjanje na sopstvenu intuiciju kao težnju duši. Otvara se novo polje sinhronizovanih samopotvrđivanja, sazrevanja i katarza. Ima se mala ali prava ekipa, bratstvo, jato u kome se reflektuju rad, razmišljanja, odrađuje pripadnost ali svojevoljno i uz radost. Ponovo priznanje i prihvatanje odbačenog od strane onih koji su ga odbacili kao ponovo otkrivanje nečeg potisnutog, umalo zaboravljenog, neočekivano ipak prisutnog, zabavlja i zamara, deo je igre, može i ne mora, nije obavezno.

Postoje oni koji rade ono sto je u žiži interesovanja kultur arbitraže, javnosti, nacije, onda oni što misle da treba da tako rade, oni koji misle da je to fora. Očigledno se isplati. Čovek bude mlad i ima iluzije, očekivanja su mu velika. Onda u sukobu sa životom i realnošću u zavisnosti od kvaliteta materijala dešavaju se nastajanja, nestajanja, vaskrsenja, zaboravi i samozaboravi. Kriterijumi su pitanje obrazovanja i širine duha, samoodgovornosti i razumevanja profesije. U igri su i razna samozavaravanja, uobrazilje, kolektivne lobotomije, propagandna pranja mozgova. Pohlepa je zavera broj jedan. A u međuvremenu se kao zaboravilo u čemu je stvar. Mada kad se desi susret i doživljaj koji nas natera da zaboravimo na sebe i naš jadni ego, kad otkačimo uz komad koji nas razpameti i osetimo od onog božanskog bezvremenskog, onda veoma dobro znamo da nam se desila prava stvar, uradilo nas je. Doživljavam to kao veselu igru od životnog značaja, mešavinu molitve, terapije, interakcije sa svetom u sebi i oko sebe. Samo bez velikih pretenzija i patetike.

Jedan rad u formatu filma, knjige, slike, pozorista, muzike, baleta, arhitekture, skulpture, grafita ili stripa, je psihogenerator, u njemu je lagerovana psiho energija koja zrači i pomera ili ne pomera dupe konzumentu. Ostavlja tragove u duši. Zato je i bitno jel nas nešto fura ili ne. Svakako je bitno i gde nas fura i kako nas fura.
Čitavu veliku igru o značaju u istorijsko-nacionalno-estetskom smislu ne treba preterano ozbiljno shvatiti, jer su te ideje lenger koji ti neko uvaljuje u letu, poziv na samoubistvo.
Odnos prema profesiji je pitanje lične higijene.
Ako nismo akteri onda smo svedoci raznih sukoba koji se vode sa neistomišljenicima a deo su globalne svakodnevice i očigledno su veoma bitna karakteristika ljudske vrste.
Sitne duše su globalna pojava, vecni i svetski trend. Mafija mediokriteta je najbrojnija. Nekompetentnost, zavist, pohlepa, strah od gubitka na kvarno stečenih povlastica, strah od drugog, drugačijeg, arogancija koja odkriva glupost, sve je to, mora se priznati, i impozantno i monumentalno u svojoj monstruoznosti. Opasni virus, moćna infekcija. Bez potcenjivanja, nije za zezanje, veliko je čudo da se ova nasa planeta jos okreće.

Nedavno ste povodom 60. rodjendana LSD/a sa Klod Štajnerom organizovali izložbu u Cirihu i Amsterdamu, gde su izlagali internacionalni umetnici, i objavili monografiju sa reprodukcijama radova sa te izložbe . Kakav je uticaj psihodelične kulture na Vas lično i na Vaš rad ?

Na mene je veoma uticalo, sto znači i na moj rad. To nije nikakva tajna. Koliko je stara kultura toliko su stare i veze ljudi sa biljkama, gjivama, mineralima i njihovim supstratima. Radi se o simbiozi različitih vrsta ove realnosti.
Stimulacija stanja svesti pripada sistemu kulta plodnosti, instituciji inicijacije i iluminacije, izbalansiranom odnosu sa okolinom, društvu partnerstva i solidarnosti.
U jednom trenutku društvenog razvoja taj je sistem zamenjen sistemom kontrole i “second hand dogme”. Sopstveni doživljaj mistične strane života je postao društveno subverzivan i kriminalizovan a tolerisan samo daleko od matice kao nužnost koja ipak jedina daje potvrdu o živom bogu, o mentalnoj strani univerzuma kao bića i mističnoj strani života, o svesti koja je u nama ali i oko nas.
Svakako kult plodnosti je bilo moguće zameniti, zabraniti, kao zaboraviti, kao nestati ali on se sakrio daleko od očiju "Cezara", u podzemlje društva u marginu gde je trenje, mešanje, raspadanje i vrenje najjače, odakle stižu uvek sveži impulsi koji najčešće kroz umetnost pozitivno odkačinju, oduševljavaju, oplemenjuju čak i dominantnu "kulturu". U zadnje vreme se ustanovljava da je i solidan broj veoma važnih otkrića u nauci, isto kao i u umetnosti, postignuto uz psihodeličnu stimulaciju.

Kada pogledate svoj zivot unazad, da li biste nesto promenili ?

Živim sa ženom koju obožavam, ženom koja mi je najbolji drug i majka naše troje dece.
Zadovoljan, odnosno srećan sam i privatno i profesionalno.
Veoma mi je jasno da nisam prošao kroz sve ono kroz šta sam prošao da ne bih ni stigao gde sam sada.
Dakle i pored proživljenih teških i mučnih perioda ja ne bih ništa promenio. Ukratko rečeno, ja sam čak ponosan na svoj život i rad isto kao što je srećan i ponosan neki vrhunski sportista.
Ne bih se nikad ni sa kim menjao ni u bunilu.

Goli odmor

2009-10-04T05:16:00.000-07:00

Mršava gospodja koju život nije mazio panično je tražila kartu. Redom je podizala sve putnike u kupeu sa svojih mesta pokušavajući da reši problem koji je opsedao. Svojom histerijom uspela je da potisne konflikt koji se istovremeno odvijao. “Čekajte da nađem svoju kartu pa onda rešite to” usplahireno je govorila prepipavajući po svojim stvarima. Za to vreme dva muškarca raspravljali su se sa starijom romkinjom koja je sa svojim sinom zauzela njihova mesta. Sin je imao oko pet godina i bio je sklupčan na sedištu. Nosio je veliki zavoj na temenu, jedno oko mu je bilo zatvoreno a čitavo lice prepuno oteklina i hematoma. Majka je objašnjavla muškarcima, na čijim mestima je sedala, da je mali dva meseca proveo u bolnici i da sada ide kući nakon pete operacije. Psovala je život, bolnicu, doktore i železnicu koja joj nije dala rezervaciju. Pred slikom razbijenog deteta muškarci su se nevoljno povukli u hodnik ispred kupea i gunđali za sebe pušeći na prozoru. Pojavili su se kondukteri koji su ženu sa detetom premestili u drugi vagon. Mršava gospođa je pronašla svoju kartu i trumfalno je predala kondukterima. Odmah po njihovom odlasku zgrčila se na dva sedišta, zaspala i u tom položaju priovela sledećih 8 sati. Ostali muškarci su se seli na svoja mesta i pokušavali da odspavaju dovijajući se da pronađu najudobniji sedeći položaj. Ja sam sedeo na svom mestu i posmatrao čitav događaj. Prijale su mi scene koje su se odigravale ne toliko zbog njihovog sadržaja koliko zbog promene koje je putovanje nosilo sa sobom. Značajnost te promene nije mogla da umanji ni činjenica da je u pitanju bio prljavi, smrdljivi, voz koji se raspadao i kome se te noći vozio samo onaj ko je morao. Taj voz išao je na more i u tom trenutku mislio sam da je to sve što mi je bilo potrebno.

Polazeći na Adu Bojanu mislio sam da ću tamo pronaći delove izgubljenog fantazma sa čijim nestankom je otišao i jedan dobar deo mene. A taj deo mi je strašno nedostajao i njegove sam fragmente očajnički pokušavao da sastavim uporno odbijajući da prihvatim činjenicu da su neke stvari jednostavno neponovljive i po svoj prilici zauvek izgubljene. Razmišljajući o plaži za koju sam se odlučio potpuno intuitivno pokušavao sam, paradoksalno, da se oslobodim bilo kakvih očekivanja potpuno svestan opasnosti koje ona nose sa sobom. Ipak, nadao sam se da ću na tom mestu naći malu ali probranu gomilu lutalica koju je neka sila baš u tom trenutku dovela na to mesto, gladne života, iskustva i sa viškom ljubavi koju su želeli da podele sa nekim. Priodno, mislio sam na sebe.
I tu sam se opasno zajebao.
Jedina lutalica kilometrima unaokolo bio je pas koji je po ceo dan i noć jurio hladovinu na plaži i koji je se, prepoznavši srodnu dušu, već prvog dana pilepio uz moju ležaljku.
Druga pogrešna pretpostavka bila je da je plaža dugačka kilometrima i da ću imati mogućnost izbora da li želim da se zabavljam sa srodnim dušama (iz prve pogrešne pretposavke) ili da se posvetim meditaciji, čitanju i gledanju zalaska sunca.
Međutim, čekala me je plaža dugačka nekoliko stotina metara koja je sa jedne strane bila ograđena bodljikavom žicom, koja je predstavljala granicu sa Albanijom i iza koje su se videle krave koje su tumarale unaokolo, a sa druge strane oivičena ušćem reke Bojane u more. Između te granice, na peščanoj plaži nalazilo se tridesetak golih parova mahom starije životnih dobi. I medju njima ja-kreten koji je odlučio da demonstrativno ode sam na more misleći da time rešavam sve probleme i teram strahove koju su pretili da me uguše. Potpuno suprotno, prokleto sam i go na toj plaži okružen raskrečenim genitalnim organima u koje sam pokušavao da ne gledam saterao sam se u ćošak sopstvene egzistencije. Ni more, ni meditacija ni muzika ni ništa drugo nije moglo da odagna patetičnu autorefleksiju mene u senci suncobrana dok se kompulsivno mažem kremom za sunčanje i gledam u svoj smežurani penis.

Pre dolaska nisam imao predstave o Adi Bojani. Znao da je jedan deo plaže rezervisan za nudiste ali vođen slepom nadom nisam mario ni za šta. Bio sam spreman na sve kompromise. Pošteni taksista koji me je dovezao od Bara do Ade za 17 eura u velikoj meri je kriv što sam završio u nudističkom kampu. Već od Ulcinja je krenuo da me loži kako će mi bito prelepo, kako ima puno gostiju, kako on često pobegne kad može tamo i kako ima svega, kako je tamo dza ili bu, kako je puno Ruskinja i Čehinja. Nisam se opirao kada mi je predložio da me odveze u centar nudističkog naselja. Moju odluku učvrstila je i ponuda prijatelja od prijatelja da mi kuću na period od 5 dana izda za 100 evra. Polupansion sa smeštajem u velikom apartmanu sa pogledom na more koštao me je 31 euro. Stvar je bila svršena, postao sam nudista. Nakon taksistine priče očekivao sam u najmanju ruku čopor devojka kako gole igraju odbojku u pesku i veselo se kikoću. Prirodno, ja sam bio sudija u toj fantaziji. Zamišljeno sam gledao u pravcu mora i divio se sopstvenoj proceni da dođem u kamp van sezone kada je tu prava ekipa, jebala me ekipa.
Smestio sam u se u prostrani bungalov koji je umesto pogleda na more koji mi je obećan gledao na žbunje daleko od mora. Plafon je bio u obliku kupole sa velikim ventilatorom na njegovom svodu. Na sredini se nalazio veliki krevet i ja sam ga setno odmerio. Odlučio sam da ne gubim vreme i brzo sam navukao lanenu uniformu sa putovanja bodom, za svaki slučaj obukao kupaće gaće i uputio se ka plaži. Sva ta gola tela su me usplahirila i ja sam teatralno odbacio odeću sa sebe pokušavajuči da u tom činu osetim neko istinsko oslobađanje. Zamalo mi je u tome uspelo. Zaleteo sam se u vodu ali me je njena hladnoća naterala na povlačenje i konsolidovanje. Kvasio sam deo po deo i kuražio se da zaplivam. Kada sam konačno skupio hrabrost zamahnuo sam nekoliko puta reda radi i pobegao napolje. Pokušavao sam da otkrijem čari nudizma i zaista sam se trudio da uživam u tome kad sam već tu. Ali nisam. Čitav život proveo sam kupajući se u gaćama i ova promena nije bila zanemarljiva, pre svega sa praktične strane. Genitalije su se prosto otimale kontroli a posebanu zabrinutost zadavalo mi je nameštanje na bok ili stomak. Ta zabrinutost ili preciznije rečeno neprijatnost ogledala se pre svega u prizorima kojima sam bio okružen i nastojanju da ne izgledam tako odnosno da svojom raskrečenom zadnjicom ne uznemiravam druge ljude. Razmišljajući kasnije o tome shvatio sam da sam bio jedini uznemiren na tom mestu. Bez obzira na pola sveta koji sam obišao dečak iz provincije koji letuje sa roditeljima u radničkim odmaralištima bio je jak u meni i njemu je sve ovo teško padalo.

Iako je plaža bila dugačka par stotina metara svi ljudi nalazili su se na zbijeni u prečniku od sto metara, zbog suncobrana koji su bili fiksirani. Nije bilo govora da se idem bez suncobrana jer je sunce za mene bilo podjednako opasno kao i rak. Sedeći tako na plaži i posmatrajući ljude shvatio sam da nikada nisam video golu ženu sa kojm nisam spavao. Moram priznati da zapravo nisam ni imao potrebu da vidim nago žensko telo ukoliko ne mogu da se igram sa njim. Ženska tela su za mene zaista bili samo objekti zadovoljstva i njihova demistifikacija, uz egzibicionizam mog sopstvenog, opasno me je frustrirala. Ubrzo sam shvatio da su svi ljudi na plaži zapravo parovi i da jedini koji nisu bili parovi su neki mladići koji su se nacrtali tačno ispred mene tako da sam svaki put kada sam pogledao u more video njihova dupeta. Gledajući taj veličanstveni prizor razmišljao sam šta jebeno natera tri muškarca koji nisu pederi da odu na nudističku plažu i tamo leže jedan pored drugog, igraju se sa loptom u plićaku i pričaju o životu. Opasno se nisam uklapao na ovo mestu i morao sam da priznam sebi da to nisam ni želeo. U odluci da je vreme za evakuaciju pomogla mi je i noć. Uputio sam se ka plaži kako bih svirao usnjak uz zvuke talasa kada je na mene naleto roj komaraca koji su me istovremeno grzili na deset mesta. Bukvalno sam otrčao u pravcu aperitiv bara. Tamo sam zatekao jedan mladi par iz Beograda. Mladić mi je nešto dobacio i potom rekao da sam mu poznat iz klabinga. Kako čitav dan ni sa kim nisam razgovarao, ta konstatacija bila je dovoljna da počnem nezaustavljivo da trtljam o sebi i svim stvarima koje radim. Mislim da sam u tih pola sata izgovorio ja i ja sam radio više od pedeset puta. Osetivši zadovoljstvo nakon razgovora sa njima shvatio sam da je taj razgovor isključivo imao za svrhu rekonstrukciju mog ega koji se topio u tišini i bespuću u kome sam se nalazio. Sutradan sam ustao u sedam sati i odlučio da meditiram na obali mora. Nisam uspevao da se isključim iz konteksta u kome sam se nalazio i sećam se da sam u jednom trenutku uplašio da će me dok tako žmurim i pokušavam da se koncentrišem na disanje neki talas poklopiti i udaviti. Naravno, pomislio sam na cunami. U sred meditacije pored mene je prošlo i neko terensko vozilo koje je oteralo i poslednju nadu da ću se opustiti. Jedina osoba koja mi je u ludilu koje me je ispunjavalo pomogla bio je pokojni Hunter Thompson čiji sam roman “Dnevnik Ruma” čitao na plaži. Zastao sam kada sam pročitao pasus:

“ Delio sam optimizam lutalice koji je nagoveštavao da neki od nas možda ipak napreduju, da smo izabrali pošten put, i da će najbolji među nama ipak dospeti do samog vrha.
U isto vreme delio sam i mračnu sumnju da je život koji smo vodili propala stvar, da smo svi glumci koji sebe zavaravamo u jednoj besmislenoj odiseji. Napetost koja je vladala između ta dva pola-nemirnog idealizma sa jedne strane i osećaja predstojeće katastrofe sa druge-terala me je napred”

Osećao sam se identično i kada me je pred kraj tog dana pozvao prijatelj, Francuz koji je radio u Podgorici, i predložio da dođem da ga posetim euforično sam zavrištao u slušalicu i shvatio sam da sam završio sa nudizmom. Sledećeg jutra odlučio sam da se još jednom okupam i prošetam plažom. U toj šetnji bilo je zaista nečeg oslobađajućeg a to nešto bila je svest da idem dalje i da sam sa ovim mestom završio. A onda sam ugledao nju. Stajala je sama na obali, naga i nekako ustreptela. Pogled na njeno telo me je uznemirio i uzbudio. Osetio sam kako me odmerava dok sam ja prevaći se nezainteresovan gledao u pravcu mora. Moja nezainteresovanost bila je potpuno demaskirana izdajom od strane maestralnog organa i istovremeno sam osteio neprijatnost i zadovoljstvo što konačno mogu da se predstavim u pravom svetlu. Produžio sam dalje i seo dvadesetak metara od nje. Pušio sam i grozničavo razmišljao da li da odem ili ostanem još jedan dan. Dobro sam odmerio njenu poziciju. Bila je sama daleko od svih i bila je na jednom peškiru. Dobrih petnaest minuta sam odmeravao prisustvo drugih mužijaka. Nikoga nije bilo u blizini. Pomislio sam da je to verovatno to. Sudbina mi se osmehnula. To je verovatno ta Ruskinja ili Čehinja o kojoj je taksista govorio. Biće nam divno. Krenuo sam ka njoj i razmišljao o prelepim danima koji nam predstoje na ovom mestu. Kockice su se konačno složile. Prišao sam joj dok je ležala pokušavajuči da izbalansiram uzbuđenje koje je bilo očigledno. Pogledao sam je iz gornjeg rakusa i izgovorio verovatno najimbecilniju rečenicu koju sam mogao:

“E ćao, da te pitam nešto...”

“Pitaj”, odgovorila je iznenađenim osmehom.

“Da li si sama ? ”, izgovorio sam i shvatio da govori naš jezik te da samim tim sigurno nije Ruskinja ili Čehinja.”

“Nisam”, kratko je odgovorila.

“Ništa onda”, čuo sam sebe kako izgovaram tu kretensku rečenicu i bežim što dalje od nje i tog prokletog mesta na kome sam ja jedini idiot koji je došao sam. Ne računajući naravno onu trojicu muškaraca koji su mi jedini izgledali kao veći luzeri od mene. Ubrzano sam spakovao stvari, odjavio se na recepciji i pobegao glavom bez obzira sa tog mesta.

Dok je kombi, koji me je vozio do Ulcinja, odlazio iz kampa ugledao sam onu devojku sa plaže kako se gola šeta sa dve prijateljice po travnjaku.
“Pa da, nije bila sama” pomislio sam u sebi i dobio neopisivu želju da se ujedem za sopstvenu zadnjicu.

Krv, suze, znoj i amfetamini- Intervju

2009-10-04T05:13:00.000-07:00

Krv, suze, znoj i amfetamini

GORDAN PAUNOVIĆ_DJ, sound artist, novinar, doajen beogradske klupske scene. Muzikom se bavi još od 1989, kada je počeo na radiju B92 gde je radio kao muzički urednik. Od deep housa do electro-punka, Gordan je jedan od retkih koji zna da napravi balans između prljavog i sofisticiranog, robusnog i iznijansiranog. Redovno nastupa po evropskim klubovima. Poslednjih godina radi na poziciji menadžera za korporativnu društvenu odgovornost na RTV B92.

VLADA JANJIĆ_Uz Gordana Paunovića jedan od veterana BG klabinga. Janjić je aktivan već deceniju i po kao DJ i muzički urednik etikete B92, na kojoj tokom godina predstavlja ključna ostvarenja sa domaće klupske scene u seriji kompilacija Radio Utopia i Belgrade Coffe Shop. Kao DJ Janjić se kreće u okvirima suptilnog deep i minimal house zvuka, a nastupao je u brojnim evropskim klubovima kao što su Flex u Beču, Batofar u Parizu, Ultraschall u Minhenu i Propaganda u Moskvi.

Odrastali ste i sazrevali u Beogradu 80-ih. Taj period je u međuvremenu mitomanizovan kao autentičan i neponovljiv urbani pokret. Bez obzira na činjenicu da sve generacije gledaju unazad s pozajmljenom nostalgijom, čini se da je New Wave zaista bio poslednji organizovani umetnički izražaj na ovim prostorima. Na koji način je taj period uticao na vaše kasnije formiranje i rad na sceni?

Gordan: U Beogradu se u vreme New Wavea desio jedan uobičajeni ciklus: faza prvobitnog uzbuđenja koja se onako, dosta brzo pretvorila u neki šablon, ponavljanje pod uplivom proste činjenice da je Beograd oduvek bio jedna provincijalna sredina, koliko god mi ulepšavali sliku o njemu. I danas kad razmišljam o Beogradu 80-ih i onome što se dešavalo u periodu 1981–1983, primećujem da je to bilo potpuno istovetno onome što se dešavalo s nastankom klupske scene od 1993. do 96. godine. Postoje određene tendencije u tim procesima, gde taj avangardni kulturni model koji stvore umetnici prihvataju najpre snobovi, gradska elita, pa se onda to dalje širi i omasovljava, spušta na niže nivoe, do potpunog razvodnjavanja u labilnijim socijalnim grupama. To ti je klasična srpska, beogradska priča: uporedi prvu i poslednju tačku tog koncepta i možeš samo da staneš da se prekrstiš i da se zapitaš kako je to moguće. Ja zbog svega toga nisam izlazio. Prebrzo se New Wave pretvorio u tipično neinventivno beogradsko poziranje, repeticiju mediokritetske muzike i opštih mesta. Ta priča da je Beograd bio klabing metropola potpuno je preterana. To su isticali isključivo oni koji su imali potrebu da se potpišu na čitavu scenu.

Sve ovo važi i za Akademiju, na kojoj je stanje zavisilo isključivo od napunjenosti gradskih baterija. Kada je grad uzmicao, Akademija je bila dno. Pa je opet vaskrsavala.

Vlada J.: Ja bih se nadovezao na rane osamdesete s jednim zapažanjem vezanim za protok energije i kreativnosti, tada upoređen s ovim našim vremenom. Tada je nekoliko proba i meseci delilo bend od koncerta i prve ploče. Sve se munjevito dešavalo. Ljudi su instant reagovali na podsticaje okoline. Sve se dešavalo u real timeu, a ne u slowmotionu, u koji se kasnije, 90-ih, taj rock’n’roll model pretvorio. Nov talas je bio autentičan, urbani pokret koji je lansirao autore kao što su Vlada Divljan, Milan Mladenović, Koja, Gile itd. I ubrzo zatim preneo je energiju tada vrlo mlade urbane alternativne scene i široj publici, nije ostao kapsuliran, što je inače tako tipično za alternativne pokrete. Neke kultne ploče tog vremena možda su jedva dosezale tiraže od nekoliko hiljada primeraka, ali ne zaboravimo da su postojale i one, ne manje značajne kada gledaš dvadeset i više godina unazad, koje su prodavale nekoliko desetina hiljada, čak i 100.000 primeraka a da nisu bili Riblja čorba. To je bilo fantastično, zaista, na nivou dinamike kojom se dešavalo, muzička i životna svežina koju je i nov talas, uprkos zamerkama za svirački amaterizam, doneo i promovisao.

Gordan: Beogradski New Wave bio je veoma manipulisan od strane jedne grupe ljudi koji su činili razni umetnici, sociolozi, istoričari umetnosti itd. Bilo je tu raznih ljudi, između ostalih i Moma Rajin, Nebojša Pajkić, Goranka Matić, Dragan Papić i mnogi drugi koji su bili iza cele te priče.

Kad kažem manipulisali, ne mislim ništa negativno. Može se tačnije reći – vođen.

To je bio jedan od načina da ljudi koji su bili omeđeni nekim koordinatama, koje su postojale u ustrojstvu funkcionisanja sistema obrazovanja, Univerziteta, omladinskih krugova, svoje znanje, kulturno iskustvo i sve ostalo što se povezivalo s time, popularišu i prevedu na neki živi nivo, nivo scene. Zato je beogradski New Wave bio zanimljiv sa sociološke tačke gledišta. Ali zato na muzičkom nivou nije bilo nešto naročito kvalitetno. Nažalost, loše je što je bilo jako malo ljudi koji su muzički bili posvećeni svemu tome. Bavili su se forama da bi pokazali odmak od prethodne generacije muzičara koji su bili svirači. To što su oni bili kreteni ne znači da se mogla održati muzička scena bez muzike. Zato je sve propalo u najstrašnijim mukama, sa gomilom likova od kojih je vreme napravilo karikature.

Vlada J.: Pa, ne znam, ne bih se sasvim složio. Ti ljudi su imali neku ozbiljnost i oštrinu i bar su jasno znali šta hoće da kažu u nekom poetskom smislu. Možda ne u sviračkom i inženjerskom, ali u poetskom mnogo više nego rock autori ovih dana ili devedesetih. Ako se ti kao slušalac na neki način identifikuješ s tekstovima i porukama, to onda ima neku težinu i utiče na tebe. U mojoj osnovnoj i srednjoj školi svi su slušali rock’n’roll. A imamo situaciju da od 90-ih do danas, recimo, imaš svega nekoliko autora koji umeju da artikulišu neki stav ili čiji tekst uopšte možeš da razumeš. Mislim, da provališ šta je čovek hteo da kaže. OK, vremena se menjaju kao i rock’n’roll izrazi i forme i ja sada možda zastupam neku konzervativnu tezu, ali mi od devedesetih do danas imamo svega nekoliko rock albuma koji su se zaista nekom i obraćali a da su izdržali test vremena. Kao pomalo primitivna sredina imamo za posledicu da od 90-ih do danas deca u školama slušaju turbo folk, euro dance i svaku drugu, uglavnom jeftinu muziku, u najboljem slučaju hiphop, a rock’n’roll je postao sasvim marginalan.

Krajem 80-ih dolazi do zasićenosti i diskontinuiteta s relativno zdravom rokenrol scenom i New Waveom. Negde u to vreme otvaraju se i prvi klubovi koji promovišu drugačiji koncept zabave. Da li je DJ scena koja nastaje u to vreme bila nusefekat pomenutog zasićenja ili je njen razvoj nezavisan od tih procesa?

Vlada J.: U Beogradu su 80-ih bili aktivni klubovi Akademija i Zvezda u Rajićevoj, jedan preko puta drugog. Krajem osamdesetih počela je Buha, kao i Fuzija, koje su bile više orijentisane na plesnu muziku, uglavnom komercijalnu. Prvi, za mene značajni, DJ-evi na Akademiji bili su Koja i braća Steva i Marko Glušac. Koja je imao neredovnu rezidenturu četvrtkom, kada je puštao crnu plesnu muziku kroz neku njegovu rokersku prizmu. On je uveo funk i sirovi hip-hop u igru. Do njega je na Akademiji hit bio npr. Tainted Love od Softcell, u najboljem slučaju She’s In Parties od Bauhaus. Eto, probaj da zamisliš onda muzičku koncepciju koju su kasnije pratili Steva i Marko Glušac, potom samo ovaj prvi, koji su puštali uglavnom autentičnu crnu, ili r’n’b belu plesnu muziku, bez obzira na to da li je aktuelno ili 25 godina staro. Znači KRS-One i Afrika Bambaataa, ali i Lyn Collins ili Canned Heat. Međutim, u smislu neke konsekventnosti i praćenja bilo kakvih svetskih trendova čitav taj period bio je dosta siromašan.

Gordan: Ako hoćeš da praviš neku istoriju DJ-inga, onda ne postoji neka uporišna tačka na koju možeš da se osloniš u Srbiji 80-ih. Možeš eventualno da se hvataš za tu Italo-Disco školu Dragana Kozlice. On je imao emisiju na Beogradu 202 koja se zvala Disco Susreti. Taj čovek je fanatično kupovao maxi singlove u Americi. Njemu je nedeljno stizalo bar 20–30 vinila. Tada je JAT leteo za New York, koji je bio na dobar dan. Trebalo ti, ej, sedam ili osam sati i nije ti trebala viza. Išlo se potpuno normalno.

U Srbiji je bilo fanatika koji su bili na toj liniji. Ali problem je bio u tome što ni oni nisu imali veze s tim što su puštali i nisu mogli da uspostave nikakav odnos, nisu znali šta je od te muzike stvarno istorijski i muzički zanimljivo, već je to za njih bila jedna amorfna masa disco hitova. Prosto, Billboard Top 100 lista maxi singlova.

I tako je tu je bilo raznih stvari, i Gap Banda, i Giorgio Morodera, i Done Summer, ali i Modern Talking. I sve, ali zaista sve između toga… I današnji klasici, i težak trash. To je bio fazon te emisije koji niko normalan i urban nije mogao da sluša.

Bilo je i klubova u gradu gde si to mogao da slušaš. On i ta njegova ekipa imali su rezidencije u diskoteci Klub 54 u Svetozara Markovića, o kojoj dovoljno govori ime.

Zato što se, eto, ta Billboardova lista mehanički prenosila, zato mi nikada nismo dobili jednog Davida Mancusa ili Larrya Levana. Ovde je muziku s ritmom prvi skapirao Koja. Milivoje Erić i Boža Podunavac su u Klubu 54 prvo počeli da rade, kao klinci od 15–16 godina. Oni su se isto tako fiksirali na beat mix. I isto tako, kao što je ova ekipa robota DJ-eva koji su se fokusirali na tehniku miksa, samo deset godina ranije…Tada se isto tako znalo kako se miksuje. Kad radiš u disku i zabavljaš seljake na dance flooru, miksuješ na 16 bitova pre refrena tako da, kad izađeš iz miksa, na čistom si, kreće refren, svi vrište i na plafonu su, i celu noć praktično vrtiš refren na refren. Orgijanje traje i samo iznose mrtve s floora.

Šta vas je motivisalo da se uključite u stvaranje „scene“ i počnete da radite kao DJ-evi?

Gordan: Meni je prelomno iskustvo bilo odlazak u London 93. godine.

Tada samo otišao u klub Lost, koji je bio i ostao simbol underground klabinga. Njihov koncept bio je totalni underground, probrane zabave, ne prečesto, tj. jednom mesečno. Oni su zakupljivali industrijske prostore po južnom Londonu, po Brixtonu.

Kasnije su se preselili u svetionik koji je konvertovan u neki umetnički prostor gde su se održavali Lost večeri. U svakom slučaju, to je bio prvi, pravi beskompromisni underground techno koji sam video i gde imaš tri stagea i gde na prvom stageu vrti Richie Howtin, Carl Craig, Sven Vath, na drugom njihovi engleski kompanjoni tipa Mr. C, Mark Broom i Steve Bicknell i na trećem chillout flooru Mixmaster Morris.

Ja sam bio iz fazona da mi to moramo da preselimo u Beograd jer je to toliko genijalno. Bilo je prisutno i mnogo droge, ali ti vidiš da to nije samo droga, već da tu ima puno strasti i energije, da ih vozi energija nove scene, kao i da je sve to – industrijsko okruženje, underground ekipa – nespojivo sa Beogradom gde klabing ima neku formu poze i šminke, gde ne postoji suštinsko interesovanje za muziku i gde se sve završava na nivou jedne društvene igre – pokazati novac, pokupiti ribu.

Istovremeno sam radio na Radiju B92 od 1989. godine, a Vlada od 1990. i dozirano smo punili program acid houseom i ranim tehno stvarima.

Gde prvo počinjete da radite?

Gordan: Mi smo dosta brzo počeli da radimo u KST-u i na Akademiji, kao i u Domu omladine. Ali mi smo odmah u odnosu na te straight postavljene večeri (indie, komercijala, domaća) imali problem da se uklopimo. I onda sam ja smislio nešto što se iz današnje perspektive zvalo do jaja glupo – Urban Extavaganza. To su bile večeri gde je koncept bio da nema koncepta. Tu smo puštali esid house, KLF, Moby, rani Prodigy, pa Public Enemy i Body Count, Nirvanu, kasnije Rage itd., sve i svašta što ima energiju zabave na flooru i smrdi na pobunu. Posle sam našao da je Larry Levan u Čikagu crncima puštao usred disko klasika i Led Zeppelin, da ih trgne iz te gay opuštenosti.

Vlada J.: U Beogradu tada već postoje nagoveštaji onoga što će se kasnije razviti u scenu. Nekoliko techno partija su Bitefu radili Velja Mijanović i Boža Podunavac, a Mark Wee je 1993. krenuo da povremeno radi na Akademiji večeri pod nazivom United DJs of Trance ili samo Trance. Tamo su nastupe imali lokalni rave techno pioniri Kole Kojot i Ptica Trkačica, a debitovao je i DJ S.T.R.O.B, kasnije najpopularniji DJ tog prvog talasa techna i trance-a u Srbiji. Te godine se otvara i Soul Food, koji je bio prvi klub s definisanom muzičkom koncepcijom baziranoj isključivo oko plesne muzike. Funk, acid jazz, hip hip, rani house i garage. Iako ga se mnogi koji su tada imali između 20 i 30 sa setom prisećaju, Soul Food je obavio svoju ulogu prvog žanrovskog i profilisanog underground kluba u gradu, postojao svega tri ili četiri sezone i, što zbog okolnosti, što zbog generalne poslovne orijentacije vlasnika koji je taj klub praktično otvorio za sebe i svoje prijatelje, da imaju gde da izlaze i puštaju ploče, nikada nije doživeo tu harizmu koju je imala Industrija.

Gordan: U Soul Foodu bila je naročito popularna rezidentura DJ Eyea četvrtkom. On je puštao New Yorkšku plesnu, gay muziku, nekakav dark house, wild pitch zvuk i slično, i interesantno je da se na taj četvrtak nalepila čitava gay ekipa, koja će, kao i prethodna generacija beogradskih pedera, uglavnom skončati po sudoperama londonskih barova. U svakom slučaju menagment je odlučio da škartira DJ Eyea sa tog četvrtka zato što mu je vukao po njegovom mišljenju narkomane i gejove u klub. Tu se onda otvorio prostor za Industriju. Dakle, tada i u nekom sociološkom smislu počinje da se nešto dešava, ali i dalje to nema neku ozbiljniju dimenziju pokreta.

To je jako bitna godina jer je to je vrhunac nekog ludila i dekadencije u društvu. Rat u Bosni, ovde je sve na 20 maraka, u prodavnici imaš samo senf, turšiju u tegli i, recimo, imalin. Kupuješ benzin na ulici, snalaziš se, preživljavaš, a jednostavno ništa ne funkcioniše. Međutim, u 11 sati uveče kreće takvo divljanje u gradu kao da si ne znam gde, to sam video samo kada sam 1996. otišao u Lisabon.

Bilo kakvu zanimljivu formu klabinga u Beogradu pratila je tada erupcija uspeha.

Mi tada taj koncept koji smo imali u KST-u selimo u Dom omladine i nazivamo ga Jam. Te večeri je promovisao Srđan Anđelić i mi svi živi s radija smo puštali muziku tamo.

Postoji urbana legenda koja kruži po gradu, a koja se odnosi na gostovanje prvog stranog DJ-a u Beogradu 1990. godine koje je organizovala Zona ritma. Možete li kao svedoci iz prve ruke reći nešto malo više o tom događaju?

Gordan: Zonu ritma činili su Loka, Sergej, Ivan Karadžić, još neki njihovi ortaci… Oni su organizovali jednu istorijsku žurku, od nekoliko koje su uradili, koja je po nekim mišljenjima mogla da promeni sve što se kasnije dešavalo u klabingu da se nije desio rat. To se sve dešava u decembru 90. godine, kada je trebalo da dovedu prvog stranog DJ-a. Oni su otkrili onaj famozni Prostor u Sarajevskoj ulici, gde je kasnije bio XL. Oni su ga otkrili kada je to bio ogroman magacin. Bili su zapravo prvi ljudi koji su u taj prostor ušli posle 40 godina. Sergej je bukirao nekog DJ-a u Londonu. Oni su napravili neviđeni hype u gradu kako je to prva acid house žurka u Srbiji. To je sve trebalo da se desi u subotu, međutim, krene neka magla i oni nesrećnici slete u Zagreb i nastane katastrofa jer se ne pojave, ali to verovatno niko nije ni provalio. Ovi likovi sutradan prvim letom dođu iz Zagreba u Beograd kada je sve prošlo. Organizatori se malo iscimaju i odluče da naprave VIP žurku u klubu Nana kod Bigza, koji je tada funkcionisao kao čudno, polu VIP, polu krimosko mesto. Ali ti tadašnji krimosi nisu bili kao ovi današnji i postojala je ta neka zanimljiva hemija između nekih potpunu apartnih socijalnih grupa. Dakle, tamo sede kriminalci u separeu s flašom viskija i sa po pet riba. Dolazi ovaj DJ i počinje da pušta muziku. Ovi kriminalci gledaju, zbunjeni, i u tom trenutku MC, kojeg je ovaj poveo sa sobom, vadi mikrofon i počinje da loži ekipu. Ribe počinju da skaču iz krila krimosa i kreću da đuskaju, MC ih loži. Ovi kriminalci gledaju onako, malo u ribe, malo u ovog MC-ja i ne znaju da li sad da izvade pištolj i da ga ubiju što im cima ribe iz krila ili da ustanu i odu. Međutim, popušta tenzija, ribe u potpunoj ekstazi, vide crnca ispred sebe. Kriminalci se polako opuštaju i raspomamljuju, pa kreću da vade novčanice od po 100 maraka da kite MC-ja kao da su na svadbi.

Organizatori gledaju sa strane, MC šokiran, nikad mu se to nije desilo, daju mu signale da uzima pare koje će kasnije podeliti, srpsko vaćarenje. Tu je nastao raspad sistema i to orgijanje je trajalo do 10 ujutru i sve se završilo u potpunoj euforiji.

To veče se pročulo i tu su se krimosi primili na celu tu priču…

Da nekoliko meseci nije krenuo rat i da ti tri godine nisi mogao da dovedeš nikoga, možda je ta stvar mogla da ide u pravcu u kome je u Španiji sada, u kojoj imaš tu neku miroljubivu koegzistenciju raznih socijalnih grupa a sve to nadgleda mafija, tj. kriminal čiji profit garantuje da je sve mirno. Moguće je da je to mogao da bude naš scenario, ali došla je izolacija.

Iako je na prvi pogled u poslednjih 20 godina Beograd bio pun klubova, retki su oni koji su svojom postojanjem ostvarili neku značajniju socijalnu ulogu ili uticali na definisanje i unapređenje muzičkog ukusa posetioca. Industrija je bila jedan od njih. Šta je po vašem mišljenju uticalo na kultni i gotovo mitski status koji taj klub danas uživa?

Vlada J.: Industrija je imala revolucionarnu ulogu jer je u pravom trenutku na jednom mestu okupila manje-više sve što se do tada u gradu dešavalo u vezi s elektronskom muzikom i tehnom i relativno brzo generisala veliko interesovanje publike. Nakon otvaranja Industrije rane 1994, a da se razumemo, nije prvenstveno otvorena s namerom da bude klub za elektronsku muziku, trebalo je pola sezone da se tehno infiltrira, prvo nedeljom, potom četvrtkom. To novo muzičko dešavanje, do tada skoro potpuno neotkriveno javnosti i široj publici, prvi put u Industriji dobija formu pokreta.

Gordan: Industrija je funkcionisala kao komercijalni klub, ali s određenim ideološkim i kulturnim otklonom. Industrija je bila fer u tom smislu što je poštovala scenu. Ona je imala taj utopijski karakter i dugo ga je održala zahvaljujući Vladislavu Tomaniću, koga su pare zanimale u jednom normalnom ljudskom obliku i koji nije dozvolio da ga pohlepa vodi na način na koji je to bilo s ekipom koja je prva otvorila i posle četiri meseca sahranila Industriju jer su bili u fazonu – može sve, samo da tovarimo pare u džakove. Pa, kad je tako, onda u taj klub prvih mesec-dva ne može da se uđe, a onda unutra možeš da igraš fudbal, znači prazno. Stvari su se zbog Tomanića u Industriji dešavale onakve kakve jesu. Niko te nije tapšao po ramenu da te pita da li je muzika primerena trenutku ili da te menadžer zamoli da pustiš nekoliko hitova jer je 15 do 2 i uskoro kreću poslednji noćni autobusi.

Mark W, DJ STROB i Velja Mijanović su imali emisiju na Yu radiju i dobili su nedelju u Industriji, gde su puštali taj neki rani trance koji se referisao na muziku koja se puštala u klubovima u Frankfurtu. To je zapravo bio neki melodični trans, klasična ekstazi muzika. Zvali su se United DJs of Trance.

Vlada J.: Tako se film odmotava, nedelja naglo počinje da bude popularna i posle nekoliko meseci i nas pozivaju da četvrtkom krenemo da radimo naše večeri u Industriji.

Gordan:Vlada, Boža i ja smo u početku radili te Cosmic večeri. Mi smo uveli underground techno u celu priču. Do tada si mogao da slušaš taj trance nemački ili happy house, a mi počinjemo da puštamo SLAM, Undergound Resistance itd. Moram priznati da je to zvučalo poprilično heavy, ali smo mi imali žvaku i podršku od radija. Jednostavno smo rekli – ne radimo komerc, mi smo za Beograd ono što su UR za Detroit. Industrija je otvorena kao komercijalni klub, ali to kako je otvorena, bila je potpuna katastrofa i uskoro je bila zatvorena. Posle propasti te prve Industrije otvara se nova Industrija, u kojoj su sve večeri bile elektronske, komerc DJ-evi poput Debelog Duleta ispadaju iz kombinacije i stvari dolaze na svoje mesto.

Vlada J.: Tada počinje muzička diferencijacija i žanrovska podela na house, techno, trance, publika počinje da razlikuje underground i komercijalnu koncepciju. Generiše se scena i pojavljuju se novi DJ-evi neverovatnom brzinom. Bavljenje tim poslom ili hobijem 1994/95. definitivno je podrazumevalo dozu ezoterije, ali i sumanutosti. Trebalo je pre svega imati vinile u to vreme.

Te godine vi ste organizovali i čuvene žurke u REX-u?

Vlada J.: Kako nam Industrija kao platforma nije bila dovoljna, u rano proleće 1995. mi rešavamo da napravimo seriju techno matinea u Cinema Rexu, tri tematske žurke (Godzila, Star Track i Maradona party), koje su počinjale u pet po podne i završavale se u deset uveče. Bilo je to pomalo bizarno dešavanje, gde smo mi puštali to naše najstrašnije beskompromisno peglanje od muzike, imali smo iznajmljen tada solidan saund sistem, dim mašinu iz koje kulja da se ništa ne vidi, projektor koji na zid baca Godzilu ili Maradonine golove i svuda ljude koji plešu. Dakle, 500 ljudi u Rexu, u tom dimu, neka neverovatna energija i samo jedan pripadnik obezbeđenja koji cepa karte.

Gordan: Zanimljivo je da su se i te žurke poklopile s velikim otkrićem mladih rejvera – tzv. obedijala. Obedijali su bili neki lekovi za mršavljenje koji su u sebi imali neku dozu amfitamina. I svi ti mladi rejveri bili su izgutani na 15 obedijala da skaču metar u visinu. Potpuno ludačka energija.

U tom trenutku čini se da Beograd ima pravu elektronsku scenu. Šta su po vašem mišljenju prelomni događaji koji su uticali na definisanje pravca u kome će se stvari kasnije odvijati?

Gordan: Te iste godine organizovan je i prvi pravi veliki rave na Košutnjaku, na kome je bilo 5.000 ljudi. Enlitement u organizaciji Zone ritma, 24. jun 1995, u kulisama Studija 1 zaostalim od snimanja neke TV serije. To je bila odlično produkcijski ispraćena žurka s revolucionarnim setom Lady B. koji bi po današnjim parametrima mogao da se odsvira u bilo kom underground klubu.

Taj događaj je bio bitan jer se tada prvi put zaradila ogromna lova, i to je nekim ljudima pokazalo da u ovom poslu mogu da se uzmu velike pare. Nažalost, to su shvatili i neki pogrešni ljudi koji su i dan-danas u ovoj priči i ne prestaju da truju svojim uskim pogledom da je klub mesto na kome je jedino bitno izotimati pare publici. S obzirom na to da svako ko ima gram mozga to odmah provali, onda se sistemom negativne selekcije biraju nesrećnici kojima se jedino možeš dodvoriti najgrđom komercijalom. Da ne pominjemo imena, znamo o čemu pričamo. Sve to počinje sa Bitefom, pa prvom Industrijom, a traje do danas.

Vlada J.: Vrlo brzo kreće disperzija energije i cele priče. Pojavljuju se novi klubovi, ponovo se otvara Zvezda, potom Underground. Figuriše čitav niz rejvova i događaja. Međutim, 1995. godine su se desila i prva dva ozbiljna gostovanja, Voja Nesić i HMK dovode Laurent Garniera u okviru F Communications partija u novobeogradskim hangarima, tamo gde je danas Airport City, a potom i Prodigy u Halu Pionir, i to je bio najmasovniji rave do tada.

Gordan: Prodigy je bio naročito zabavan. Oni su rasprodali i preprodali Pionir. Bilo je more ljudi unutra. Niko ništa nije video ni čuo jer tada u Srbiji ne postoji ozvučenje koje može da ozvuči rejv u Pioniru, a ovi su obaška uzeli neki kragujevački svadbarski krš razglas. Sve se, pri tom, dešava u kontekstu povezivanja tehna i rejva s drogama. Oni nameštaju da gradski sekretar za kulturu primi Prodigy i uruči im plaketu za doprinos borbi protiv narkomanije. Ovi ljudi sede unutra odvaljeni, freak show u gradskoj skupštini i verovatno im je to najsmešniji događaj u karijeri, ako ga se uopšte sećaju. Ta dva događaja već prevode scenu u zonu normalnosti biznisa u Srbiji, a na televiziji vlada Dušan Kaličanin sa svojom Technokratia pričom, koja je jako raširila tehno i trance po Srbiji, ali nažalost i spustila kriterijume, što će se osetiti tek koju godinu kasnije. Mi tada počinjemo da dovodimo neka veća imena koja su bila relevantna za to vreme. Prvo nekoliko opasno opskurnih underground bukinga – Riccardo Rocchi i DJ Warlock, na primer, pa Charlie Hall, Colin Favor, Brenda Russel, Misjah, Hell, Francesco Farfa.

Vlada J.: I sad se tu negde polako sve širi i počinju da se pojavljuju nove generacije i uspostavlja se jedan zanimljiv fenomen, a to je relativno kratak dah cele priče. Na godinu ili dve smenjuju se generacije. Klinci brzo ulaze, brzo sagorevaju i brzi izlaze iz klabinga. I tu polako ljudi počinju da odustaju. Odlaze ljudi koji su isfurali godinu-dve taj fazon kao trend, vraćaju se u svoj normalni model života u Srbiji, socijala, šljaka, crnilo. Tu nije bilo sredine i sve je funkcionisalo u ekstremima. Ili uzmeš, odvališ se, raspadneš se i zaboraviš na pola mozga za ceo život ili odustaneš.

Kada već govorimo o novim generacijama, njihovi predstavnici bili su u to vreme TTP koji su se pojavili i munjevito zavladali scenom. U tom trenutku vi ste već poluveterani. Kako ste gledali na njih?

Gordan: Marko Nastić i Dejan Milićević pojavljuju se 1997. i polaku sa sobom vuku svoju novu publiku. Oni su bili prvi DJ-evi koji su po godinama koincidirali s publikom. Osamnaestogodišnjaci za osamnaestogodišnjake. Mi smo bili skoro duplo stariji. Na njih se lepe klinci za koje su ovi idoli jer vladaju jednom veštinom koja je njima apsolutno strana i od samog starta puštaju ekstremnu muziku, jako tvrdu koja savršeno korenspodira s njihovim i mentalnim stanjem publike koja odrasta u Srbiji ekstrema. Ta publika je odrastala u potpuno degenerisanom sistemu – jesu sankcije, nisu sankcije. Ima milka čokolade na ulici, nema milka čokolade u radnji, možda je smešno, ali to su ozbiljna pitanja u odrastanju koja nisu uopšte naivna. Ja taj problem nisam imao kada sam bio mali.

Sa druge strane televizija je otvorena, sateliti rade, klinci vide šta se dešava napolju, vide šta se dešava na ulici i to je jedan ozbiljan rascep između relanosti koji dovodi do toga da klinci idu u klubove i drogiraju se zastrašujuće. Sve to dodatno ubija muziku, vuče je u ekstrem, tvrđe, brže, napetije. Raste goa trance, raste minimal techno u najekstremnijem vidu kao dvotaktni ritam, klasično čekičanje. Marko i Deki vladaju scenom i vuku klince za sobom. Oni su imali odličnu komunikaciju s publikom. Oni jesu bili momci s ulice, ali sve na njima, od načina na koji su govorili do načina na koji su izgledali, upućivalo je na to da su oni momci sa asfalta Miloševićeve ulice 90-ih. Ovo nije negativna konotacija, niti ima bilo kakav vrednosni kontekst. To je prosto bilo činjenično stanje. Tu negde počinje da pada kriterijum i počinju da puštaju decu u klubove. Tada je bio trenutak za izlazak iz svega. Ja sam se tu maksimalno smorio, a šlag na torti je da je i napolju muzika bila loša.

Vlada J.: Oni su to s druge strane videli kao svoju životnu šansu. Marko je to shvatio sa svojih 18, 19 godina. On je razumeo suštinu koji mnogi nisu shvatili i sa 30 i kusur godina – da mora da bude koncentrisan, disciplinovan i da radi vredno sve vreme bez obzira na neki imidž u javnosti. Tako je korak po korak napravio karijeru, a za njim je na ovaj ili onaj način, krenuo i ostatak ekipe.

Gordan: Zanimljivo je da je on preuzeo obrazac ponašanja po modelu crnačkog geta, u kome klinac koji dobro igra basket zna da mora da odigra na tu kartu i, uspe, ili će završiti kao klošar.

Ne bih da prejudiciram, ali čini se da se taj period poklopio i sa sunovratom prvobitnog entuzijazma i energije koja je karakterisala scenu. Šta su po vašem mišljenju bili uzroci?

Vlada J.: Mi nikada nismo bili u fazonu elitizma, ali situacija je negde 1996. postala toliko drastična da su neki DJ-setovi zvučali groteskno ispred gomile iskrivljene dece na 50 i vise stepeni u Industriji. Pokušali smo da petkom pravimo selekciju publike na večerima koje su se zvale DIVINE. Deo tima je bila i Suzana Zlatanović (Luna Lu), koja je povremeno radila i eye check na vratima, rešavala ko može da uđe u klub. Probaj samo da zamisliš danas neku osobu njenog formata na vratima kluba i sve što to sa sobom donosi, i shvatićeš koji je bio nivo požrtvovanosti i namere da se klub pročisti. A ko prođe na vratima morao je da proguta znatno mirniju i mekšu, najčešće deep house, muzičku koncepciju. Plus je DIVINE bio i neoficijelno gej veče u gradu. Trajalo je tako do 1998. uz varijacije Dirty Divine, El Divine Revolucionario ili Misterija Divajna, uz uspone i poneki pad, a onda smo se prosto umorili.

Gordan: Meni je cela ta stvar ozbiljno otišla u qrac 1998 godine. To je već četiri-pet godina Industrije, što je u životu klubova vreme kada umiru ako se ne menjaju na pravi način. Postoji trenutak kada klub moraš da zatvoriš i da dovedeš popa da ga okadi i istera sve demone, koliko se tu energije stvorilo. Dakle, tada ili da mešalicu za beton istovariš i zaliješ ceo klub ili da kreneš sve iz početka. To je ta godina kada ulazi jeftina droga u klubove i tu je Industrija bila apsolutno na udaru. U klub je mogao da uđe svako ko je hteo, klinci od 14 do 15 godina su tu, raznose se Zarubičinim amfetaminima i lažnim ekserima. Bili smo deo scene, ali i van nje. Uvek smo imali taj pogled sa strane i uvek smo se trudili da je korigujemo. Tu situaciju imaš ponovo od 2000. godine naovamo kada se vraćamo u igru. Mi jesmo kao ona dvojica matoraca iz Mapetovaca koji sede na balkonu i svima kenjaju, s tom razlikom što oni matorci nikad ne siđu s tog balkona, a mi svakih mesec dana siđemo. Imamo taj problem što odavno ne pripadamo svetu beogradsko–srpskog klabinga, koji sa jedne strane čine naivni zaluđenici koji ništa ne kapiraju, a sa druge strane nekoliko ajkula i ajkulica, ili možda neka niža forma te vrste riba, ne znam, kečiga ili moruna, jer da bi bio ajkula, moraš da budeš šmeker. Toliko ne pripadamo tom svetu da je potpuno neverovatno da smo mi i dalje u tome.

Tranzicija je donela biznis pristup klabingu. Izgleda da ste se vi u njemu dosta dobro snašli. Istovremeno, vaše žurke gotovo i da nemaju konkurenciju u produkciji i relevantnosti DJ-eva koje dovodite. Kako vama izgleda srpski tranzicioni klabing?

Vlada J.: Klabing kao biznis u Beogradu najčešće je pogrešno koncipiran. Kao biznis definitivno jer nije dovoljno dobar biznis da bi donosio zaradu u brzom ciklusu koji se ovde u ugostiteljstvu doživljava kao jedina validna biznis formula. A upravo se tako projektuju i klubovi i programske ideje, u pravcu brze zarade. Najčešće je pogrešna i dimenzija kulturnog događaja ili misije, zato što te misije skoro nikada i nema. Ti danas ovde imaš klubove u kojima vikend sadržaji uopšte ne liče na ono što bi trebalo da predstavljaju klubovi koji se ambiciozno referišu na neki londonski, berlinski ili milanski klub. Oni u svom muzičkom i programskom sadržaju, da uopšte ne ulazimo u sferu amaterizma kod elementarnih zanatskih ugostiteljskih normi, uglavnom imaju stvari koje nemaju skoro nikakve veze s onim klubovima koji im predstavljaju uzor ili referencu.

Gordan: Ovde se desila jedna veoma zanimljiva stvar – degeneracija sponzorskog koncepta dosegla je razmere koje sam jedino viđao u nekim manifestacijama kojima je Milošević rešavao socijalno pitanje penzionera u Srbiji tako što je na Terazijama istovarao kamion vrućeg hleba. Ove poslednje žurke sa deljenjem 10.000 karata i šlepera energenata podsećaju na te scene s hlebom na Terazijama. To je totalno dno i apsolutna beskrupuloznost organizatora.

Kada se taj neki sponzor povuče jednog dana iz svega, klabing bi trebalo da nastavi da postoji i neko ko organizuje žurke bi trebalo to da nastavi da radi na nekim relativno zdravim principima. Sa takvim stvarima to je nemoguće, pa nije čudo što takva rejv posela i završavaju u masovnim tučama mandrila zalutalih tamo.

Vlada J.: Eto, s jedne strane imamo ekonomski marginalnu klupsku scenu, a s druge velike sponzorisane muzičke događaje kao paradoks naše lokalne situacije. To govori dosta i o prirodi i namerama korporativnog kapitala koji muziku koristi samo kao sredstvo iniciranja kontakta s potencijalnim mušterijama a scenu sasvim zanemaruje. Ali govori i o nama kao društvu i pojedincima jer nismo u stanju da se s tim izborimo i eventualno korporativni novac bar delom kanališemo i usmeravamo tamo gde bi od toga postojala neka dugoročna korist za one koji ostaju i ono što ostane kada sponzori jednog dana odvuku svoje scenografije i kulise na deponiju.

Ispravite me ako grešim, ali mi u Beogradu više nemamo nijednu referentnu rezidenturu vikendom u bilo kom iole većem klubu, gde se pušta i sluša slična muzika kao u drugim gradovima u Evropi i svetu na koje umemo da se referišemo. Apsolutno ne postoji to lice, DJ, promoter ili grupa ljudi koja promoviše tu vrstu muzike i atmosfere.

Gordan: Ovde klabing ne može da ima tu dubinu zbog društvenog stanja i zbog istorije koja te stalno opominje da je ovaj grad jednom davno bio turska kasaba na granici i da je do dana današnjeg ostao provincijski, granični grad kroz koji cirkulišu ljudi tako što kvalitetni odlaze, a nekvalitetni dolaze. Ti imaš jednu grotesknu situaciju da nas dvojica dovodimo neke DJ-eve u prostore koji nisu klubovi i koji koštaju bezumno puno da bi to produkcijski izgledalo pristojno. I realno, nema nikakve alternative tome. Mi smo otpadnici iz cele te priče jer se ne uklapamo ni u jedan od tih klišea – otmi pare i beži. Dovodimo imena koja su elita, avangarda i krem krema ove muzike, ono što je najbolje i što je drži da se ne pretvori u kaljugu. Ne uklapamo se u kliše klubova, ne uklapamo se u sponzorske klišee. Ja ne kažem da smo mi nešto posebno dobri, ali mi ne prostituišemo celu priču zato što nam je, kao i 1993, bitnije nešto više od para.

Šta je to?

Vlada J.: Da imamo koga da slušamo u 5 i 15 ujutru sa dance floora i da nam u tom trenutku bude najbolje na svetu.

Gordan: Postoje dva velika problema. Jedan je kontinuirani problem klubova koji su po mom mišljenju nepovratno otišli do đavola. Mislim da je to nepopravljivo kao kada ti vrisne hard disk na kompu i ne postoji način da spaseš hard ni ono što je na njemu. Ovo ide nekim svojim tokom na koji ništa ne može da utiče do trenutka kada se neko ne bude sabrao, otvorio ispravan klub i postrojio ostale.

Poseban problem je u koncepciji po kojoj je broj gladnih ljudi kojima treba takav klub potreban toliki da će i taj klub nepopravljivo da ode do đavola jako brzo. Kao kada dovedu čoveka koji nije jeo mesec dana u pekaru, pa on pojede četiri kifle i umre.

Ako otvoriš klub po parametrima po kojima se kubovi prave, da ne bude preveliki, da ima relativno tvrda vrata, da ima ljude koje zanima ili muzika ili neka urbana, civilizovana kultura komunikacije, da se oko toga napravi vibe i scena, pa da se nakon toga napravi biznis, ti ćeš imati situaciju da će ispred tog kluba brzo biti 2.000 ljudi jer u ovom trenutku ima mnogo onih koji ne izlaze i koji se zabavljaju između četiri zida. Pun ih je Beograd.

Vlada J.: Beograd kao kvazimetropola nema adekvatan odgovor na kulturu koja prati elektronsku muziku u klubovima i izvan njih. Ne postoji sistematsko usmeravanje, informisanje ili neka vrsta edukacije onih ljudi koji bi prirodno težili tome kao modelu zabave i društvene komunikacije. Ekonomija kao zaostala ne može da isprati svetski trend razvoja klupske scene, što dovodi do razlika između mogućnosti i očekivanja, svejedno da li je u pitanju publika ili menadžment kluba, i to brzo dovodi do umora i zasićenja. Imali smo proces opšte degradacije u Srbiji u kome se sve vratilo nekoliko koraka unazad i dalje imamo permanentni trend da se nešto što je malo pretvori u ništa, a nešto što je relativno veliko i značajno utapa u prosečnost…

Ako, recimo, hoćemo da na primeru malo bolje sagledamo razmere našeg hendikepa, možemo da poredimo Beograd kao srpsku prestonicu i Berlin kao nekrunisanu svetsku prestonicu klabinga i da povučemo nekoliko zanimljivih paralela koje se suštinski odražavaju na kvalitet klabinga, noćnog života, kulturnog života, života uopšte. Oba grada su na neki način prošla kroz period izolacije i promene društvenog sistema, socijalne i demografske strukture stanovnika. Iz Beograda se tokom prethodne dve decenije iselilo nekoliko stotina hiljada mladih motivisano ekonomskim i političkim razlozima, što je u trenutku nakon pada Zida bio slučaj i tamo. Žitelji nekadašnjeg istočnog Berlina iseljavali su se usled loše ekonomske perspektive grada. Od kraja 90-ih u Berlinu je na delu obrnut proces i grad je, iako ekonomski na krhkim nogama ali sa relativno prihvatljivim rentama, liberalnim zakonima u sferi noćnog života i generalno vrlo tolerantnom atmosferom i duhom, postao magnet za desetine i stotine hiljada mladih Nemaca, Evropljana, Amerikanaca i drugih. Tako da u sferi klupskog i noćnog života tamo imaju stalni priliv publike, dok se odavde ljudi i dalje iseljavaju. I još jedna, tamo su klubovi i noćni život uglavnom locirani na obodu centra i na periferiji, u, za njih, ekonomski prihvatljivoj zoni, dok kod nas klub nema skoro nikakvu perspektivu ukoliko nije u krugu dvojke. Eto, tako to otprilike izgleda kada pokušamo da se poredimo.

Kako vidite budućnost elektronske scene i njenih konzumenata?

Gordan: Modernu Srbiju danas predstavljaju koji imaju između 16 i 20 godina. To su ljudi koji su se rodili 1989/90. godine i koji su odrastali 90-ih. Oni prihvataju kulturni model ekstremnog nacionalnog konzervativizma. Oni su budućnost i ja se plašim da će se stvari promeniti tek kada stasa generacija koja će biti odgovor na te klince. Sve to, naravno, mora da prati poboljšanje ekonomske situacije. Ako se to ne desi, njih će zameniti još gori.

emo huligan

2009-10-04T05:10:00.000-07:00

PRESTUP, mart 2008

Pre par meseci hodao sam, nešto malo posle ponoći, Svetogorskom ulicom u centru Beograda, kada su mi u susret naišla dva militantna pripadnika neke navijačke grupe. Jedan od njih vojnički oštro je viknuo na mene: "Sram te bilo, ustašo, stidi se! ", i produžio dalje. Nihovo ludilo odbilo se od moje ludilo i svako je nastavio svojim putem.
To veče pamtim po tome što mi je sledećeg jutra u pola osam ujutru u stan upao pomahnitali komšija optuživši me da se iz mog stana širi miris marihuane. Naglo probuđenm histeričnim zvonjenjem i pretnjom da će pozvati policiju otvorio sam paranoiku vrata u donjem vešu, žmirkajuči na jedno oko, pustio ga da uđe u stan i lično onjuši sve prostorije. Vođen grižom savesti čak sam paranoiku ponudio da omiriše nezapaljni mirišljavi štapić i to upredi sa mirisom koji ga opseda. Okrenuo se bez reči izvinjenja i napustio stan. Više me nije smarao.
Te večeri, kada su me navijači optužili za pripadništvo fašističkom pokretu iz drugog svetskog rata u Hrvatkoj, setio sam se opet na dan nelegalnog, jednostranog, samoporoglašenja lažne države koja je u stvari srce, duša i esencija kulturnog identiteta naše države zbog čega je mi nećemo nikada priznati a svako ko bude priznao biće suočen sa našom spektakularnom spoljnopolitičkom strategijom pod radnim nazivom "ZAJEBANI SMO KAD POLUDIMO". Te večeri sam naime pokušavao da gledam svoja posla i odem do trafike po cigarete kada sam se susreo sa momcima u sportskom fazonu koji su se kretali u manjim grupama. Bilo ih je stotinak i nervozno su se muvali po ulici. Stan u kome sam se nalazio bio je sticajem okolnosti na strateškom mestu za njihova kretanja te večeri, kada se na aparatu za Milk shake vežbao patriotizam. U trenutku kada sam izašao iz ulaza jedan mladić je usplahireno i egzaltirano viknuo: "HRAVAT, ENO GA HRVAT". Prirodno, odmah sam se osetio prozvanim. Sve na meni, od mog kicoškog kaputa do moje napadne šiške naspram njihovog trenerka-kožnajakna-dukssakapuljačom stila činilo je da se osećam kao Hrvat. Trebalo mi je nekoliko sekundi dok sam shvatio da mladi patriota nije ukazivao vriskom na mene već na neki auto, ali tada sam već bio ispred ulaza panično zvoneći na interfon i histerično grebući po ulaznim vratima kao mačka. Sakupio sam hrabrost, otišao do trafike da bi nakon povratka u stan sa prijateljima izvršili stratešku evakuaciju. Naše pozdravljanje bilo je puno solidarnosti i zabrinutosti.
"Ideš na Vračar, tamo je mirno, molim te javi se kad stigneš i nemoj da nosiš tu coca colu sa sobom ", rekao sam prijateljici.
"Uvuci tu jaknu u pantalone i stavi kapu preko čela", kuražio me je prijatelj.
Bila je ponoć i grad je već bio pust. Na terazijama je goreo Mac Donald s. Osećao se miris neke teške kiše i sve to bilo je nekako pervezno ubzbudljivo.
Sledećeg dana odlučio sam da više ne rizikujem i ne provociram patriote svojom neobičnošću. Rešio sam da se prilagodim situaciji i iz svog ormana sam izvukao duks sa kapuljačom i neki kožni sako koji je izgledao kao strukirana jakna. Obukao sam neutralne, jednobojne pantalone i obuo agresivne patike, marke NIKE i stavio brze naočare. Bio sam spreman za ulicu.
A na ulici su neki studenti vikali na trgu preko skupog ozvučenja. Nosili su transparent na kome je pisalo OSTAĆE NAŠE i nazimenično pevali pesme u kojima se pominje bog, hladni grob, krst, klanje, otadzbina, pravda, ljubav i šiptar. Držali su vatrene govore, razbacivali se rečima i nudili svoje mlade živote tvorcu i premijeru. Delovali su motivisano i nedojebano. Bilo je jako malo devojaka među njima pa je po tom tmurnom vremenu sve izgledalo nekako izvitopreno-gay. Moja maska je delovala i niko nije obraćao pažnju na mene. Osećao sam se licemerno ali sigurno. Jedna od posledica moje stilske transformacije bila je dramatična promena odnosa sa prodavačicom iz obližnje radnje. Ona je moja demonska Anima, antipod mog društvenog statusa. Ona je niska, zdepasta, prešminkana plavuša koja svaki put kada uđem u radnju telefonom razgovara o ludom provodu na Hua-Hua, rezerviše separe na Ambisu, govori o Ceci ili prepričava neki ludi provod i teško pijanstvo od predhodne noći. Imali smo prećutni sporazum u kome oboje glumimo ljubaznost uz potajni prezir prema postojanju onog drugog. Osim sklonosti ka fiksacijama VIP tretmana nismo imali ni jednu zajedničku vrednost i oboje smo to znali. Međutim, kada sam se pojavio maskiran u huligana, mašući unaokolo testosteronom pokupljenim na ulici progutala me je pogledom, podigla jednu obrvu, potkočila se rukama na kasu i kao nikada do tada mi se obratila svojim dizelaškim dijalektom: "Izvoli, komšija ". Pun prezira, sramote i nadmenosti sam pokupovao par neophodnih namirnica i odlučio da neko vreme ne izlazim iz stana.
Iz sigurnosti svog doma sam posmatrao kako su svi na keca odlepili toliko da sam ja deleovao kao stabilna i uravnotežena osoba. Palile su se ambasade, ministri su raspuštali škole, fakultete i radne jedinice, pljačkale su se prodavnice, jurili izdajnici, bombe su bacane na strane kompanije, Premijer je vrištao ispred skupštine, predsednik je zapalio u Rumuniju, teniseri su se saosećali preko video bima, reditelji i glumci pretili su i zapomagali a dvesta hiljada ljudi uživo i par miliona preko televizora je slušalo Amfilohija kako vodi kolektivnu molitvu. Konačno sam spoznao šta znači moleban. Aleluja.
Na kraju se sve smirilo i ućutalo. Pustim i razbijenim gradom se nezaustavljivo širio miris ugljenisanog leša koji je prolazio kroz zidove i ulazio pravo u nozdrve ljudi. Negde na pola puta do mozga miris se odbijao o otupele nervne receptore i spuštao u digestivni trakt. Analni otvori konačno su izbacivali mešavinu fekalija i narod je nastavio da kao živi.
Onda je počeo Veliki brat, došlo je sunce, lepo vreme i za nekoliko nedelja svi su zaboravili da se bilo šta desilo. U međuvremenu su se samo malo palili granilčni prelazi, ubijali ljudi i otimali vozovi. U toj atmosferi došlo je proleće i pala je Vlada.
Pre proleća došao je 12. mart. Tada su, čini se, svi na trenutak stali, duboko uzdahnuli i spustili glave. Prošlo je 5 godina od njegovog ubistva i samo potpunim idiotima nije jasno koliko je ova zemlja sistematski sjebana u međuvremenu. Ljudi pričaju kako je on i dalje tu i kako njegova vizija živi ali ja ne plačem više kada čujem njegov glas i nemam snage za bes. Plivam kroz ovu ustajalu, smrdljivu vodu potpuno naviknut na prljavštinu, zlo i agresivnost svuda oko sebe. Kada dođe 12. mart bude mi samo još odvratnije jer me podseti koliko mnogo je izgubljeno i koliko je nenadoknadiva praznina koja je nastupila njegovim ubistvom. Beograd se pretvorio u provinciju, provincija se pretvorila u selo, selo je postalo selendra. Klinci se lože na radikale, dvotakni techno i narodnjake. Ulicama hodaju ružni, namrgođeni ljudi koji se odmeravaju pogledima punim mržnje. I svi se prave kao da je sve u redu pa se pravim i ja.
Trošim usput polako sve svoje reči a osećanja se sve teže probijaju iz utrobe dok radim svoje poslove, mazim svoje klijente, pišem svoje tekstove, sprovodim svoje projekte, širim aktivistiki duh optimizma, vodim zdrav zivot i verujem u bolju budućnost. Verujem u sebe i verujem u usnjak HOHNER kojeg ću polako izvaditi iz kutijice negde u Central Park-u ili na obali okeana. Staviću ga nežno na usne i odsvirati blues temu. Mahnuću rukom u kameru i okačiti film na youtube da ga svi vide. Ima nade.

They call me Kicosh

2009-10-04T05:04:00.000-07:00

PRESTUP. zima 2007 (valjda)

Petak je veče a mogla bi biti i bilo koja druga noć. Rutina je ista.
Istuširao sam se i oprao kosu. Pažljivo sam očešljao svoje ravne šiške i obrijao jedan dan staru bradu. Stavio sam aftershave i namazao se mlekom za telo.
Oprao sam zube i potom obrisao mokar pod kupatila.
Polako sam počeo da se oblačim.
Za mene je veoma važno da lepo i neobično izgledam.
Moje želje su na žalost u raskoraku sa mojim mogućnostima. Vremenom sam sam naučio da se snalazim i dovijam na različite načine.
“Zajebano je kad dođeš iz malog grada u veliki grad pa moraš da se snađeš” odbrusio mi je jednom maliciozno poznati beogradski DJ. Bio je u pravu, bez obzira na obim njegovog problema.
Međutim, kada se jednom snađeš, posle sve ide samo od sebe i nebo je granica.
Nakon što sam obukao svoj kostim za to veče shvatio sam da sam od svih stvari na sebi kupio samo malu crnu kravatu koja se vezuje lastišom. Sve ostalo stiglo je na mene sticajem čudnih okolnosti.
Krenimo redom.
Na nogama sam imao crne cipele sa šnalom marke Roberto Botticelli koje mi je poklonio ljubavnik moje mecene. On mi često poklanja firmiranu garderobu koja mu nije potrebna. Imao sam i crno bele HM kockaste čarape koje mi je prijatelj doneo na poklon iz Londona. Prečesta upotreba tih čarapa dovela je do njihovog pucnja ali sad nisam imao vremena da razmišljam o alternativama. Bolje je imati lepu čarapu sa rupom na peti nego obični crnu čarapu koja je cela.
Situacija sa pantalonam nije bila ništa bolja. Spolja su pantalone izgledale veoma otmeno. To su crne pantalone sa belim štraftama koje sam dobio od nekadašnjeg cimera. Međutim problem je što su prednji dzepovi u potpunosti pocepani sa unutrašnje strane. No, to se ne vidi pa samim tim nije ni bitno. Situacija sa pantalonama dodatno je zakomlikovana predhodne večeri kada se rajfešlus zaglavio. Pokušavajuči da se oslobodim pantalona, sapleo sam se, pao i pritom pokidao mehanizam zakopčavanja.
Taj problem sam rešio tako što sam rašio donji deo rajfešlusa i sastavio dva kraja a zatim pričvrstio sa unutrašnje strane bedž kao kočnicu. Dakle, situacija sa mojim donjim delom garderobe je puna kontrasta i kontarverzi. Na sebi sam imao i belu košulju sa crnim prugama koju mi je poklonio prodavac ukradene garderobe. Pored te delatnosti on radi kao eye cheek-er u nekim klubovima gde smo se i upoznali. Kada sam jednom prilikom kupio neki sako od njega, poklonio mi je nekoliko svojih košulja koje su mu postale male. Iz nekog razloga ljudi zaista vole da mi poklanjaju garderobu. Preko košulje sam imao uski dzemper od pamuka koji se zakopčava po sredini i izgleda kao rolka. Njega sma dobio od svoje prijateljice, slikarke. Diskretno sam otkopčao dzemper kako bi mi se videla mala, crna kravata koju sam morao da vezem u čvor jer je mehanizam zakopčavanja takođe pokvaren. Obmotao sam crni šal sa crvenim prugama, koji sam kupio za 3 evra u HM radnji u Hagu, oko vrata i obukao kaput koji mi je sašio neki krojač iz Kraljeva. Sam sam dizajnirao kaput ali nakon dve godine, koliko ga imam, osećam se zasićenim tim modelom. Pritom je šal probušen na dva mesta cigaretom pa uvek moram da prebacujem tu stranu iza leđa, van dometa pogleda. Odlučio sam da večeras ne nosim šešir. Svi danas nose šešire u klub i to je bezveze. Pijani ljudi imaju tendenciju da u ekstazi svoje deinhibiranosti probaju moj šešir, što me užasava na jedan specifičan način. Stavio sam 120 dinara u zadnji dzep pantalona i izašao u noć. Bez obzira na sve unutrašnje implante na sebi osećao sam se dostojanstveno. Sve je to pitanje stila a ja sam se za svoj izborio spontano i hrabro. Ežen de Rastinjak bio bi ponosan na mene.

Prijatelj me je čekao u taksiju ispred zgrade. Kupio sam cigarete i krenuo put neke NGO zabave. Volim NGO i političke zabave mnogo više nego tzv. fashion zabave i koktele povodom kulturnih manifestacija. Ne zna se da li se više štedi na keteringu u modnoj ili kulturnoj delatnosti. Piće je uvek ograničeno i brzo se popije. Najčešće ne postoji ni mogućnost kupovine istog već se gosti snalaze po principu nepotizma.
U NGO-u situacija je mnogo konkretnija. Pije se dok ima potrebe za alkoholom. Na takvim zabavama uvek pijem Long Island. Neki Indus barmen otkrio mi je jednom prilikom da Long Island u sebi ima najveći broj alkoholnih pića. To je naručito korisna informacija u barovima u kojima su cene svih koktela iste. Ovde je piće besplato pa i nema neke razlike. Dva koktela su dovoljna da okruženje postane podnošljivo. Nakon tri zabava je svuda unaokolo. Ljudi iz NGO-a i iz omladina politiičkih partija imaju specifičan stil oblačenja koji dopunjava autentični smisao za humor koji ti ljudi poseduju. Čitav taj kod mladih i ambicioznih medioka preslikava se na fine plave i teget nijanse njihovih košulja uz jednobojne pantalone. Neko ima dzemperić ispod kojeg se vidi košulja, sa obavezno otkopčanim jednim dugmetom jer je noć. Ne znam kako bih opisao devojke osim kao fine. One su diskretne i izgledaju pametno. Previše pametno možda.
Potpuno neočekivano, odlično sam se uklopio među njih. Vreme prolazi brzo dok raspravljamo o ovim i onim projektima i ovim i onim akcijama. Situacija u zemlji je strašna ali večeras slavimo rođendan i možemo sebi da priuštimo opuštanje. Vidim puno poznatih i dragih lica. Razmenjujemo osmehe i poljupce. Pred polazak, od prijatelja sam uzeo dve hiljade dinara kako bih nesmetano nastavio noć. Pomenuo je neke evre koji su mu potrebni ali sam brzo zaboravio o čemu se radi. Nastavili smo dalje u noć.

U Underground-u je koncert Ah Ahileja. Čudan dan i prostor za njihov dekonstruktivni koncept nastupanja. Ispred je gomila klinaca hormonski preneglašenih. Devojčice su na štiklama i napadno našminkane. Dečaci imaju strukirane jakne i kratke frizure. Na spisku smo pa prolazimo preko reda. Na ulazu nas zaustavljaju i vraćaju nazad jer svi moraju da čekaju u redu. Nemam kredit na telefonu pa uzimam prijateljev I PHONE da pozovem manager-a. Pripadnik obezbeđenja ugleda apple model telefona, namigne kolegi i pusti nas unutra. Dok ulazimo u klub čujemo eksploziju ispred susednog kluba. Kasnije ćemo saznati da je u pitanju bomba. Zadovoljan što nisam poginuo ispred Sargona gubim se u klubu.

U klubu je čitava uža i šira ekipa mojih čudnih i stilizovanih prijatelja. Ljudi nas gledaju čudno kad se krećemo gradom. Imaju potrebu da nas “ispoštuju” agresivnim pogledima punim prezira. Mi se pravimo da ne primećujemo. Najveći broj ljudi koje u Beogradu posmatraju kao ekscentrike zapravo to nikada nisu želeli da budu. Mentalna i vrednosna uniformisanost većine prenaglašava svako odstupanje od stilskih matrica. Sa druge strane ekcentričnost i egzibicionizam u odevanju povezani su najčešće sa nedostatkom samoaktualizacije ili sa zabludom o istoj. Bilo kako bilo, nije teško ali je opasno biti različit u Srbiji danas.

U “Anderu” sam popio par pića praveći se da flertujem. Sedeo sam i posmatrao. Svi su tu. Jedini problem je što su svi uvek tu i tačno znaš šta od koga možeš da očekuješ.
Ustao sam u jednom trenutku i pretenciozno odigrao uz disco hit. Nakon toga smo krenuli dalje, put Plastic-a.
Plastic je, sticajem bizarnih okolnosti tokom godina ,postao najbolji klub u gradu i to govori puno o gradu. Nema više dragog “Bassmenta” ali tu je “Energija” da kompenzuje. “Industrija” je davno prežaljena, ugušena u alavosti i nezaustavljivom omasovljenju. “Kuća” je nestala preko noći ali se pojavila “Gajba”. Niču kao pečurke po gradu mali klubovi za ekipe iz krajeva. Smenuju se velikom brzinom generacije na podijumu. Smenjuju se i smanjuju podijumi. Ruše se se zidovi, okreću šankovi, prevrću DJ pultovi, postavljaju se igračice. Kao kuglice vrte nas šibicari ispod šarenih kutija i disco kugli. I nama je kao lepo.

Plastic je renoviran. Postavljen je i crveni tepih ispred i nova niska ograda od mesinga sa kanapima. Izgleda otmenije. Lepota je u oku posmatrača. Periodično se muzika iz kluba prenosi na radiju B92 i to je kul. Novi su i izbacivači ali oni nekako uvek izgledaju isto. Na otvaranju su čak nosili i odela ali to nije moglo sakriti nedostatak vratova. Tu foru sa odelima su pokupili od Vlade i Gordana. Nijove žurke produkcijski i muzički se razlikuju se od svih ostalih po kvalitetu. Ali “masovke” nisu isto što i klub pa čekam njihov klub.
Vratimo se na uvek zabavno obezbeđenje. Oni su uvek obučeni u crne jakne i izgledaju veliko. Raditi na vratima u klubu nije lak posao a gazde klubova imaju tendenciju da na tim mestima zapošljavaju ljude sa niskom sposobnošću verbalizacije misli. Kako je moja sposobnost verbalizacije prenaglašena došao sam u sukob sa menagmentom i obezbedjenjem Plastica ali ipak ulazim uz prećutni kompromis na svim nivoima hijerarhije.
Nekada sam voleo da se u kaputu sa šeširom prošetam klubom kada udjem. Sad uredno ostavim garderobu i neprimetno se odšunjam do šanka. Onda sednem i uglavnom ne ustajem. Nekada sam se puno više kretao i plesao po klubu. To je delimično bilo uslovljeno i spontanim nameštanjem ljudima koji mi plaćaju piće. Danas uglavnom sam sebi plaćam pića i to je dosadno. Nema više uzbuđenja koje donosi besplatan provod. Stvari sada imaju svoju cenu.
Smenjuju se lica i fizionomije. Generacija “ekstra” odrasta. Neki od njih se zaista trude da izgledaju šašavo ali ja ih razumem. Posebnost se artikuliše iskustvom a oni su tek na početku. Fake naočare za vid, crna kosa sa oštrim krajevima i ravnim šiškama, kravate, tregeri, šeširi, narukvice, prsluci samo su oruđe u rukama ega.
Vremenom sve dođe na svoje mesto. Valjda. Mnogo veći problem od njih su horde jednoličnih i istih. Ta neinventivena urabana copy paste dečurlija istrajno radi na promociji palanke i njenog duha. I to se oseća svuda. Ni novo ozvučenje, ni novi zidovi, šankovi i rasporedi ne mogu da nadomeste hroničan problem beogradskog klabinga-nedostatak zabave i dobre muzike uz over doze agresivne šabanije. I to je dijagnoza. Štiklice, šljokice, batice, gužvice, šminkice, okice...
I svi hodamo levo desno, napred nazad, gore dole...
I onda svi svi idemo kući.
I kao da iza baš sledeceg ćoška čeka zabava koja se nikako da počne.
I tako u krug, valcer i klub.
Kakva noć, kakav grad, kakva zemlja.
Ne postoje mesto na planati sa tako specifičnim šmekom kriminaliteta
i represirane seksualnosti.
Nezadovoljan učinkom odlazim kući. Moja kuća je preko puta Plastica i to je svojevrsna kletva. Iz kluba u krevet. Ostajem do uspavljivanja i odvlačim se kući.
Odvezujem kravatu i nežno otkopčavam pantalone. Ostavljam stvari koje smrde na duvan da se peru i perem zube. Gledam svoje pocepane kockaste čarape i razmišljam da ih bacim. Ne bacam ih jer će mi sigurno zatrebati. Mogu ih i ušiti ako nabavim iglu i konac. A možda kupim i nove. Spavao sam lepo.
Subota noć bila je gotovo identična kao i petak.
Probudio sam se u nedelju raspoložen i rešio da operem sudove.

Čupanje iz korena

2009-10-04T04:59:00.000-07:00

U avgustu i septemebru 2006 godine proveo sam 5 nedelja na brodu ploveći od Indije do Barselone. Ovo je integralni brodski dnevnik. .

INDIJA, AFRIKA i pomalo BROD...

Zakucan negde u sred Indijskog okeana pokušaću da sublimiram sva ova bombardovanja iskustvima i opažajima u neku razumnu formu. Nisam pisao do sada jer ne umem da se zaustavim i razmislim...Osećam se kao novorodjenče kome su i najbanalnija opažanja beskrajno zanimljiva...

Elem,

potpuno omamljen tabletama za smirenje osvestio sam se negde iznand Mumbajia kada je stjuardesa objavila sletanje. Pogled na Mumbaiji noću bio je adekvatan pocetak ovog putovanja koje me je počupalo iz korena...

U Mumbaiju sam proveo desetak sati i za to vreme imali smo bomba-uzbunu, kvar motora na avionu kojim sam leteo i niz bizarnih situacija vezanih za beskrajno simpatične i ljubazne ali strašno konfuzne Indijce. Nakon turbulencija koje su mi približile religioznu stranu moje lićnosti, ljute hrane koju ne možete zamisliti i advanced obuke ponašanaja u vanrednim situacijama (kao što je prinudno sletanje u okean) nekako smo uspeli da sletimo u Cochin, mesto mog ukrcavanja na brod, negde na krajnjem jugoistoku Indije

Na aerodromu me je sačekao simpatični Indijac Manoc. Obučen u belo pored belog oldtimera marke ambasador, najpolularnijeg auta ovde, izgledao je kao andjeo spasilac. ..

Od aerodroma do hotela ima 45 km tako da sam mogao da se upoznam sa šizofrenijom indijskog saobraćaja.

Taj haotični sistem zasnovan je na neprekidnom mahnitom pritiskanju sirene. Saznao sam da je to deo vozačke obuke u Indiji. Ukoliko dodje do sudara a vozač nije trubio on je odgovoran. Rezulatat toga je nenosnosna buka koja dolazi od automobila, bezbroj motora i čudnih vozila koja se zovu tak/tak a koja su u stvari motor sa tri točka i kabinom...

Cenkanje je way of life ljudi u Indiji. Vrlo brzo smo se navikli da pregovaramo oko svega od voznje taksijem do kupovine najbesmislenih suvenira. Šetnja gradom ume da bude nepodnošljiva jer sa svih strana kao dosadne muve saleću najrazličitiji karakteri nudeći sve i svašta. Jedna šetnja po gradu i 20$ bili su mi potrebni da u potpunosti promenim svoj stil i maskiram se u Indijca.

Jedini problem je što ljudi u Indiji ne izgledaju kao Indijci već kao naturalizovani bušmani ali da ne gušim sada sa stilskim fašizmom.

Prvog dana smo imali organizovani festival mira posvećen 60 godišnjici bombradovanja Hirošime i Nagasakija. Bilo je puno govora i poruka mira...Bio je i hor indijske verzije pionira koji je pevao neke mirovne pesme...na kraju je nekoliko hiljada ljudi upaljenih sveća formiralo simbol peace/a. Nedostajao je samo John Lennon da bi ova hipi manifestacija bila potpuna...

Drugog dana uputili smo se na plazu gde lokalni ribari love uz pomoc specijalnih kineskih mreža.

Riba se priprema na licu mesta u divljim restoranima. E sada, od trenutka kada kročite u taj deo grada svi pokušavaju da vas uteraju u svoj restoran nudeći vam razne pogodnosti medju kojima je i alkohol (inače ilegalan u restoranima) Elem, vrlo brzo smo se sprijateljili sa lokalnim mangupima...Tako se mi nismo ni gotovo ni okrenuli a već smo sedeli u birtiji na obali mora pijući n belo vino koje stoji ispod stola u rancu jer je u lokalu zabranjeno piti. Da ne bude zabune, sve vreme sa nama je sedeo animator koji je sipao piće. Ubrzo nakon toga stiglo je i lokalno podrška i te su se boje Arapskog mora dobila zanimljive kontarste. Zavaljeni u stolice razgovarali smo sa mladim meštanima.

Oni su simpatične lokalne barabe koji se trude da uživaju u životu koji imaju. Nevidjeno su ljubazni i potpuno konfuzni. Sta god da ima zatražite njih pet do deset će se odmah angažovati. Njih 15 bilo je uključeno u otvaranju moje flaše vina...

Ima medju njima živopisnih karaktera ali je podela posla i mesto u socijalnoj hijerarhiji očigledno. Manje više, sve je isto kao i na bilo kom drugom mestu. Ostali smo u birtiji čitav dan topeći se od sreće...

Zalazak sunca i zamagljena pecepcija bilo je sve što mi je u tom trenutku trebalo od Indije. Te večeri ukrcali smo se na brod...

Rećiću vam nešto o brodu...

Brod je zapravo hotel od osam spratova u kome živi 1000 ljudi, uglavnom Japanaca i 300 zaposlenih iz 20 zemalja. Na brodu postoje dva restorana, dva kafea jedan klub, bioskopop, pozorište, nekoliko prodavnica, bazen, djakuzi.......

Gotovo svi putnici plaćaju za svoje tromesečno putovanje oko svetta 20 i više hiljada dolara. To je puno novca.

Drugi deo price vezan za brod je aktivistički i tiče se peace boat staff/a. Peace Boat je japanska NGO koji ima specijalni status kod Ekonomskog i socijalnog saveta UN. Oni izdržavaju sebe i svoje programe komercijanom stranom putovanja. U okviru velikog broja programa koji imaju na brodu je takozvani IS. (International students). Oni pokupe četvoro aktivista iz sjebanih zemalja dovedu ih na brod da im pričaju o svojim sjebanim zemljama i iskustvima u borbi za slobodu, demokratiju, šta god...

Ja sam u grupi sa Palestincem dizajnerom i multimedijalnim umetnikom Bazelom, 19 godišnjom izraelkom veganom i anarhistom u razvoju i devojkom iz Bosne Lunom.

Nema šanse da vam objasnim fundamentalne razlike između japanske i zapadne kulture u ovom formatu ali ću pokušati da vam docaram kroz neke primere. Kada su bolesni oni nose maske kako bi zaštitili druge.U drugom svetskom ratu oni su verovali u imperatora. Imperator je bio oni, oni su bili imperator. Posle drugog svetskog rata nije bilo suočavanja sa prošlošću. Amerikanci su ih uzeli pod svoje i preveli isti politički establišment iz jedne epohe u drugu. Poslednjih pedeset godina na vlasti je jedna jedina partija LDP. Amerikanci ih štite na sve načine tako da im je bezbednost zagarantovana a njihova interesovanja za spoljnu politiku svedena su na minimum.

Njihov ludački privredni uspon u posleratnom periodu je neverovaran. Kompanija u kojoj rade za njih nešto lično, poput porodice.

Oni su kao zaista kao neka vanzemaljska rasa koja isto diše i misli. Rejmond, glam-gej iz Australije koji živi tamo, kaže da je to jedan od razloga zašto se svaki pop-kulturni fenomen tamo prima tako lako. Dovoljno je da se jednom nešto objavi u prime time/u i oni to kolektivno usvajaju. Japanci su zapanjujuća rasa...

Ovde ima previše dogadjaja i opažaja da bih mogao da ih hendlujem. Dovoljno za sedam dana bi bilo da vidim pun hodnik našeg hotela na vodi kako šeta levo desno sa jedne strane na drugu u skladu sa kretnajem broda.

Ali ne...Od moje sobe koja je na sedmom spratu do krova broda gde je bazen, djakuzi i plaža mogu se videti najsumanutije scene.

Ja sam Bill Murray u Linch/ovo filmu...

Trebalo bi dodati da jako malo ljudi govori engleski na brodu ali da veliki broj njih ima potrebu da komunicira...Rezultat je urnebesno nestvaran. Na brodu se 24h nešto dešava. Ljudi su potpuno deinhibirani...

Jos nešto o brodu...

Sedeli smo na pramcu broda meleskinja Kya, palestinac Bazel i desetak Japanaca kada je meteor pao...Bio je mala tačka koja je svetlela i koja je postajala veća i sjanija. Na kraju se rasprsio poput vatrometa negde usred Indijskog okeana...Poskakali smo sa palube kada je kapetan, jedan sprat iznad nas, povikao da se smirimo i da ljudi spavaju dole...Vratili smo se u predhodni položaj kontemlacije i nastavili da gledamo u nebo....Mislim da smo bili privilegovani...Nešto veliko palo je iz svemira i nisam siguran koliko ljudi je to moglo da vidi...Nastavili smo dalje...Kya said that every moment on the boat is just perfect....Basel puno misli o sjebanoj Palestini ali sa nekom čudnom toplinom govori o povezanosti zemlje i naroda...Mislim da preteruje...Kya kaže da je azijska kultura intuitivna a ne autistična jer ljudi sa istoka u tišini zapravo osluškuju druge ljude...U tišnini pokazuju da ne mare samo za mali egoistični prostor sopstvenog postojanja...Basel govori kako veruje u reinkarnacije...takodje razmišlja i da zavešta organe...zna samo da u sledećem životu ne bi želeo da bude pas..Kya je novinarka...Intervjuisala je dosta ljudi na brodu...ima puno starih ljudi na brodu...Kya kaže da su joj rekli da žele da vide svet svojim očima pre nego što umru....Basel je zaspao na pramcu....oko mene je lepo, ne vidi se kraj.

Ima neverovatnih ljudi na brodu...Minaro melez polu Meksikanac/Japanac dvadesetogodišnji kolega kicosh...Sandy barmen iz Indije koji je uvideo da ću se upropastiti finansijski pa mi daje savete o životu na brodu i besplatna pića
...Aja, Japanka koja je odrasla u Španiji, crni pojas u karateu i sklonost ka porocima. Ona je naš menager...Tomy, filipinac/japanac iz San Franciska...John/ Kinez iz USA koji se ne odvaja od svoje gitare...Mai Bell nigerijka koja živi u USA i koja oseća Afriku kukovima...

E da... Afrika

Probudio sam se sa glavoboljom od predhodne noći kada je moj cimer Bazel uzviknuo: Fuck, we are in Africa...

Otkotrljali smo se nekako do autobusa koji nas je odvezao pravo u sirotište gde živi 300 napuštene dece. Ta deca imaju najrazličitije priče ali većina njih je pokupljena sa ulice. Na ulicu su dospeli iz različitih razloga a zivot na ulici u Africi pun je nasilja, prostitucije, droge i AIDS/a...

Kenija je jedna od razvijenih zemalja u Africi ali se se sjebanost zivota vidi na svakom koraku. Ne vredi da opisujem predgradja od blata i rešetke na svim prozorima, neosvetljene ulice i groznu hranu. Saharana, pored koje smo prošli bila je puna mladih ljudi i dece. U stampedu, oni trče za kovčegom iz nekog razloga...

Stigli smo u sirotište 100 Japanaca i nas četvoro IS/ovaca. Čekala su nas deca koja su nas, po nekom automatizmu, hvatala za ruke. I to je bilo to..Izrežirana predstava koju ponavljaju. Neverovatna je sposobnost te dece u rukovanju digitalnim aparatima.

Prvih par sati osećao sam se srecno što provodimo vreme zajedno i što se igramo. Posle sam samo želeo da odemo. Nažalost, ja nisam jedan od onih ljudi koji reaguju na instant empatiju. Izgledalo je kao sastanak sa "majkama srebrenice". Mi smo tu da razumemo njihovu tugu i bol. A one ni same više ne znaju da li bol toliko puta prepričani zaista i osećaju...

Ručak u sirotištu bio je zaista nešto posebno. Naime poslužili su nas skromnim jelom kada sam uvideo da nememo pribor. Pribor nam nisu poslužili zato što se on u ovom delu Afrike i ne koristi već se jede rukama.Setio sam se da u torbi imam stapice koje sam dobio na poklon od prijatelja japanca...I evo me kako sedim u sred Afrike u sirotištu i jedem pirinač štapićima...Smešno.-

Sutradan smo krenuli na safari koji se nalazi 100 km u unutrašnjosti Afrike. Naime, radi se o jednom od mnogih nacionalnih parkova koji postoje u Keniji. Park u kome smo bili prostire se na 30 000 kilometara. U njemu žive sve moguće životinje. Safari je definitivno jedna od najvažnijih privrednih grana ove zemlje.

Kako to izgleda...

U biti nije zanimljivo previše. Izmedju 5 i 8 ljudi nalazi se u jednom vozilu koje ima otvor na krovu...Mi stojim gore i kad naiđemo na životinje onda stanemo i slikamo i gledamo...

Videli smo gomilu slonova i majmuna, poneku žirafu i antilope ili kako se to već zove.Bilo je i puno zebri. Sticajem okolnosti spasili smo jednog bambija od orla. Na žalost nismo videli lavove. Nas vozač Muhamed je rekao da lavovi ne vole da se šetaju po vrućini...

Nakon nekoliko sati tumaranja po savani imali smo zakazan ručak. To je bio šok. Zamislite fensi restoran koji se nalazi uklesan u jedino brdu u savani...

Potpuno se uklapa u taj prostor a istovremeno deluje vanvremenski i van prostorno. Pogled se prostire stotinama kilometara duž savane. Ako postoji raj onda izgleda poput tog mesta. Te večeri smo se vratili na brod. Krenuli smo put Eritreje...

Uzivam u osećanju budjenja u nepoznatoj zemlji.

Noć pre nego što smo se probudili u Eritreji, negde u vodama crvenog mora na 38 stepeni koji su nas topili po palubi moji novi prijatelji priredili su mi zabavu sa tortom, svećicama i happy birthday na pet jezika...Nakon zabave smo na palubi gledali u zvezde i topili se od nekog enzima koji ni jedan instant supstrat ne moze proizvesti. Kao da se energija svih mojih rodjendana cuvala za ovaj 25/ti. Ja sam hipik okružen hipicima...

Probudili smo se u Eritreji

Čuo sam da su u Srbiji velike vrućine indukovane toplim vazduhom iz Afrike. E pa taj vazuh sigurno dolazi iz jebene Eritreje, najtoplije zemlje na svetu. Kada smo izašli iz broda u gradu je bilo izmedju 45 i 50 stepeni. Ta klima se može se uporediti sa klimom u rerni šporeta. Uzasno klaustrofobična vrućina. Pet minuta provedenih na takvom vremenu pretvaraju telo u tost a sve vreme se osećate kao da vam na glavi stoji samo sunce.

Mosawa je jedan od dva grada u ovoj zemlji koja ima 3, 5 miliona stanovnika sa sve dijaspore. Eritreja je najmlađa država u Africi (1993) a svoju nezavisnost skupo je platila 30godišnjim ratom za nezavisnost od Etiopije. Međutim, taj rat ućinio je da se devet etničkih grupa koje ispovedaju nekoliko monoteističkih religija osećaju kao kompaktna grupa-stanovnici Eritreje. Za sjebaniju i ponosniju zemlju nisam čuo do sada. Nakon što su se izborili za nezavisnost Etiopija je opet napala 1998 zbog nerešenog pograničnog pitanja. U ratu koji je trajao dve godine nije bilo pobednika a žrtve na obe strane su ogromne. Zanimljivot vezana za taj rat je da Eritreja ima 3,5 miliona stanovnika a Etiopija 75 !

Rat je završen 2000. godine ali su odnosi izmedju dve zemlje i dalje ratni. Ne postoji nikakav komunikacija. Između ove dve zemlje ne funkcioniše ni telefonski saobraćaj a duž citave granice su rasporedjeni vojnici. Cela zemlja je u stanju pripravnosti. Usled populacione neproporcionalnosti ogroman broj stanovnika zemlje je na granici a vojna obaveza traje za Eritrejce od 18te do 40te godine. Grad u koji smo pristali zove se Masawa a ja mislim da je to najpribliznije Iraku sto sto sam do sada video. Razrušen grad u sred jebene pustinje izgleda kao grad duhova. U centru grada ponosno stjoji razrušena palata cara Hajla Selasija- znamenite figure cele afričke zajednice.

Za Bob Marly/ja on je bio mesija i svetac. Za gradjane Eritreje on je bio obican diktator.

Naša odrednica bio je glavni grad-Asmara.

E sad...

Fora je u tome što se Asmara nalazi na 2 500 metara nadmorske visine. A svuda okolo je pustinja. Put ide strmoglavo uzbrdo a njegove performanse su takve da Kanjon Morače izgleda kao autoput sa šest traka. Na putu se mogu videti filmske scene.

Pusta zemlja puna nomada koji se sa stokom sele od jedne zelene površine do druge. Zaboravite sve što ste mislili da znate o zelenim površinama. U Eritreji su one rasuđeno grmlje.

Put je više nego neobičan. Ima nekoliko stotina krivina a vozaci najavljuju svoje prisustvo mahnitim pritiskanjem sirene. Delić je nedostajao da nas nakon sto vozač nije najavio svoje prisustvo izvesni kamion nije survao u provaliju. Imali smo nekoliko blokada puta. Jedna od strane naoružanog čoveka, od kojeg se jedino moj cimer Palestinac nije uplašio, za kojeg se ispostavilo da samo hoće da se slika (jebo mu pas mater, deset godina života mi je skratio).Druge dve blokade bile su od strane kamila kojima nije padalo napamet da se pomere i kolonije majmuna.

Ja u zivotu nikada nisam video toliko majmuna (mada sam prvi put majmuna van zooloskog vrta video pre sedam dana u Keniji)). Vise od trista majmuna stajalo je na sred i okolo puta. To su neki crevenogologuzi babuni koji su izgledali kao neka razbojnička grupa. Nekoliko ''najludjih'' stajalo je na putu mrko nas gledalo (neki su i piškili ka nama) dok je ostatak kolonije bacao zemlju na nas. Ludilo.

Nakon tri sata uspona konačno smo došli u prestonicu i tu sam se malo šoknuo. Kao da su sokovi prirode bili isisani iz cele zemlje u tu oazu. Razlog za postojanje grada na ovakvom mestu bio je očigledan. Spektakularna flora i temperatura koja je preko dana oko 20 stepeni a noću se spušta na 15 izgleda nestvarno u poredjenju sa pustinjom u kojoj se nalazi ova zemlja. Na ulazu u grad su nas dočekali predstsavnici ministarstava turizma i policijska pratnja koja nas je uvela u grad. U ovoj zemlji nema turista osim hiljadu Japanaca koji dodju svake godine sa Peace Boat/om. Grad je spektakularan. Eritreja je nekoliko stotina godina bila italijanska kolonija a taj duh se oseca na svakom koraku. Asmara vazi za najbezbedniji grad u Africi a ljudi su prelepi i divno obučeni za razliku od ostatka trećeg sveta u kome ljudi izgledaju kao da ih je neko gadjao odećom koju nose. Eritrejci zovu ovaj grad drugi Rim, mada mislim da malo preteruju (by the way saznao sam da idem i u Rim).

Zaostavština Italijana je spektakularana kafa, jedina prava koju sam popio u poslednjih mesec dana.

Nas četvoro IS/ovaca imalo je sastanak sa loklanim NGO/om-Citizens for Democrasy. To je ekipa sjajnih ljudi koji su školovani po inostranstvu koji se bave problemom proteranih Eritrejaca iz Etiopije iz 1998. Veseli Etipoljanji su potrpali 100 000 ljudi u kamione i ostavili u sred pustinje i poslali ih u Eritreju. Oni su dokumentovali zločin i trenutno se bore za promovisanje ovog problema pred medjunarodnom zajednicom. Medjunarodna zajednica ih ne jebe ni dva posto.

Svašta se tu dešavalo u medjuvremenu ali je spektakal počeo kad smo se uputili na mesto našeg počinka. Ceo dan smo bili zaštićeni od stvarnog života ljudi ovde jer su nas vodili po najboljim restoranima i kafićima. Naše spavanje u kuci bogatog profesora univerziteta je bilo otkazano tako da smo se uputili u kolektivni smeštaj gde je spavalo oko 200 mladih Japanaca. Na putu do tog mesta naš vozač se izgubio tako da smo se u noci 21. avgusta nalazili izgublejni u sred Afrike u brdima desetak klinaca iz geta iz Bruklina, nekoliko beskrajno živopisnih likova iz celog sveta i ja.

Tumarali smo neko vreme po blatu dok nismo stigli do nečega što je kao akademija za učitelje u Eritreji. U stvarnosti to izgleda kao kasarna sa desetak baraka i centralnom prostorijom za ručanje i predavanje. Sirotište u Keniji izgleda kao hotel spram ovog mesta. Nakon sto smo čekirali naše ''sobe'' shvatili smo da nema šanse da zaspimo tu te se nas desetak entuzijasta mahnito šetalo po tom komleksu.

..[ Kako nismao imali apsolutno šta da radimo nekako smo došli na ideju da zapalimo vatru (jezivo). Dušmani su nam to jedino zadovoljstvo uskratili obrazloženjem da ne ide da internacionalni direktor broda, većina koordinatora i ugledni IS/ovci pale vatru jer bi to moglo da da loš primer putnicima i naruši najvažniju vrednost japanske kulture-koncept kolektivne hamonije WA (o tome više u nekom od nastavaka).

Potpuno slomljenog duha naviknitog na more koga nije bilo u blizini od nekoliko stotina kilometara odlucili smo se na očajnički potez. Jedino mesto koje je bilo otvoreno u tom kompleksu bila je kuhinja u kome su afričke žene pripremale dorucak za 200 japanaca. Neko je došao na genijlnu ideju da im pomognemo.

I eto nas...

U sred Afrike u dva posle ponoći, Palestinac, Japanka, Indijka, Meleskinja, Bosanka, Japanac, Amerikanac i tzv Srbin kako sa ženama Afrike pripremamo doručak-ljuštimo krompire i šargrepe, pevamo kao sumanuti i ludimo potpuno trezni.

Ne znam za ostale ali ja sam to radio ne zato što sam empatičan sa narodom Eritreje već zato što nije postojalo apsolutno nikakvo drugo dešvanje u krugu od nekoliko kilometara a soba je izgledalo kao samica zatvora dok su se o toaletu prenosile stravične priče. Moj cimer Bazel kao opsednut mleo je neku namernicu sat vremena ne progovarajuci ni reč...

Bio je strašno razočaran kada ujutru nije dobio to sto je spremao. Kada smo završili sa svim obavezama bilo je tek tri sata posle ponoći a sadržaja nije bilo na vidiku. Svi su se razbežali na pokušaje spavanja ja sam ostao da gledam u jebeno nebo.

Odzavanjali su zvuci koji dopirali iz okolne pravoslave crkve (o da... od 50% hrišćana koji žive u Eritreji 45%je pravoslavne veroispovesti). Ali ti zvuci ne liče na posmrtna zavijanja "naših" sveštenika. Ne, to je bio zvuk bubnjeva i neke ponosne melodije. Pevaju cele noći jer je sutradan praznik.

Pevali su i pevali dok sam potpuno obučen sa šeširom navučenim preko glave pokriven do očiju pokušavao da zaspim... Za to vreme zajebano opasni komarci zujali oko moje pametne glave sa namerom da me ujedu. Osećao sam se čudno...

Rano ujutru imali smo oproštajnu ceremoniju i povratak na more. Prebledeo sam dok smo jurili niz taj kanjon smrti. U povratku smo stali da čekiramo jedini spomenik u Masawi. U pitanju su tri tenka (kao onaj u KV/u) iz čijih cevi izlazi voda. Jebeni revolucionarni kič. Trčao sam od muke kako bih ublazio vrelinu koja se sručila na nas.

Sat vremena kasnije sedeo sam sa prijateljima u sigurnosti klimatizovanog broda i prepričavao dogodovštine kada je jedan od njih uzviknuo: We are in the middle of the moving... Izašli smo na palubu da mašemo ljudima na kopnu.

So Long jebena Eritrejo, zemljoludačkih kontrasta...

Nećemo se više videti.

Secanja beze na brodu. Mala je memorija i procesor je almost sagoreo.

Verovatno postajem dosadan ali probudili smo se u Suetskom kanalu. To što gotovo nikada ne stojimo u mestu, što se budimo u različitim kontinentima, što smo okruzeni okeanom, zaglavljeni u realnost naše male japanske zajednice, čudno se odražava na svakodnevnu percepciju...

Suetski kanal je širok dvesta metara i dugačak jedan dan plovidbe. Stotinu godina istorije, par ratova rezultirao je punom suverenošću Egipta nad istim.

Na početku kanala bili smo okruženi pustinjom sa obe strane. Onda su počeli da se pojavljuju prvi znaci civilizacije. Potom su usledili putevi pa autopotevi i zgrade. Osećaj poprilicno bizaran imajući u vidu da smo se nakon mesec dana okeana odjenom našli izmedju dve trake autoputa. Mogli smo da vidimo ljude u automobilima. Kao da smo uplovili u nečije dvorište. Oko sedam sati uveče stigli smo u civilizaciju. E kakva je to samo civilizacija...

Port Said je grad i luka u koju smo pristigli. Petak je u islamskom svetu nedelja ali je grad na naše iznenađenje i nakon ponoći prepun ljudi. Na prvi pogled grad izgleda kao kao Las Vegas ali ono sto je najupečatljivija karakteristika ovog mesta je ISLAM. Na svakom koraku, potpuno spojen sa državom ova zemlja pulsira u ritmu vere. Ljudi se mole na svakom koraku. Bazel mi je skrenu paznju na crne tačke kod nekih ljudi. Nakon toga vidjao sam ih na svakom koraku. Pet puta dnevno nekoliko godina naslanjanja glave na zemlju ostavlja nešto kao trag vere u vidu crnih tačaka na celu vernika. Kod nekih ljudi to nisu tačke već rupe, deforimiteti-znak odanosti bogu.

Gender issue je zanimljiva stvar jer su žene sve do jedne obucene kao nindze sa marama preko glave tako da ima se samo oči vidi (jedva ponekad) Muškarci su, sa druge stane, vrlo fashionable i u onim uskom košuljama izgledaju kao stilizovani gejevi. U izlozima prodavnica kojih ima bezbroj imate delove za odecu nindza i neopisivo sexy žensku odeću. Bazel kaze da ''nindze'' nose tu odeću po kuci....Dakle, Egipat je jedno prosperitrtno, lepo uredjeno društvo u potpuno- Muhamed fazonu.

Petak je inače dan za svadbe u Egiptu. Čitavu noć grad je bio pun svadbi. Tumarajući ulicama našli smo na tradicionalnu svadbu na kojoj smo se bogami i zadržali na poziv domaćina. Ja nisam igrao ali japanci jesu.

Bilo je tu svega i svačega...

Najbolji mango djus koji sam probao...Frank Sinatra instrumental na drugoj svadbi, na koju smo nabasali tražeći toalet, punoj muškaraca u odelima i ženama u svečanim nindza haljinama...

Sutradan su nas spakovali u autobuse

Krenuli smo u svitanje. Egipatske vlasti su nas konvoj od desetak autobusa, stavile pod policijsku pratnju. U svakom autobusu bio je po jedan pripadnik službe bezbednosti. To nije bilo dovoljno pa su blokirali sve poprečne ulice u Port Saidu iz kojeg smo krenuli put Kaira. Na putu smo overili piramide.

Jebene piramide su jedno od najnepodnošljivijih mesta koje sam video.

Piramide se nalaze na početku Sahare pa je i temperatura adekvatnih 48 stepeni. Svuda okolo piramida je hiljade odvratnih turista iz celog sveta. Svuda unakolo je bezbroj prevaranata koje se služe najprljavijim trikovima i podlostima (npr. jahanje kamile je besplatno tj penjanje na kamilu je besplatno ali silazak sa kamile može mnogo da košta) Sve u svemu, odradili smo to, napravili smo fotografije koje ce krasiti nase domove.

Deset hiljada domova svakog dana je bogatije za slike piramida. Milioni ljudi svake godine bogatije je za iskustvo ove turističke prostitucije.

.
..

Dokopali smo se nekako Kaira te smo Bazel i ja otpalili u pravcu kvarta iz proslog veka.

Kairo je najveci grad posle New Meksika. Arhitektura je zapanjujuća. Nema tu ni traga bilo kakvom zapadnom uticaju a izgleda veličanstveno.

Bazel govori Arabian te me je to spasilo silnih nedaća kojima su turisti u Kairu izloženi. Sedeli smo u nekom kafeu pušili shish iz nargila, pili limunadu i arapsku kafu kada su se odnekud pojavili klinci iz Bruklina. Ugostitelj im je naplatio vodu pet dolara. Naša pića i duvan bili su free of charge. Bazel je na svakom koraku ulazio sa ljudima u razgovore. Svi do jednog kazu da žele da idu u Palestinu da se bore. Bazel se smeje. Na Bliskom Istoku smo..

Izraelka Ilil nasla je dečka u Egiptu. Rekla mu je da se zove Luna i da je iz Bosne. U Egiptu ne vole Izrael.

Bazel me je ostavio samog na dva sata. U tom periodu su me prevarili dva puta. To me je koštalo 30 dolara. Zajebano je biti turista u Egiptu.

Policijska pratnja nas je sprovela nazad u luku. Isplovili smo te večeri...

Nakon dva dana probudili smo se u Bosforu. Pogled kroz prozor je bio spektakularan. Bili smo parkirani u blizini mosta koji spaja dva kontinenta. Dobro jutro.

U Istanbulu je sutradan bio državni praznik tako da smo u punom sjaju uživali u zaostavštini ATATURKA o jeeeee.

..
.

Naime, ne znam koliko ste upoznati sa Ataturkovim delima koje u Turskoj zovu duboke reforme ali Ataturk je 20tih i 30tih godina prošlog veka zaveo zajebane reforme koje su iz korena izmenile jedan deo ove zemlje. Njegove reforme bile su vrednosne i estetske. Od uspostavljanja sekularizama do naredbe da svi moraju da nose šesire i cilindre umesto turbana i fesova.

Danas je njegovo Lord Hanry/jevsko lice svuda.

Zoran Djindjic leži na Novom groblju u Aleji zaslužnih gradjana. Plašim se da dve godine njegovih reformi neće biti dovoljne da studenti BU za 80 godina sa fanaticnom žestinom brane njegove ideje.

Naime,

bili smo u poseti najboljem univerzitetu u Istanbulu koji se nalazi u veličanstvenom delu Istanbula na uzvisenju koje gleda na Bosfor. Univerzitet su osnovali amerikanci 60/tih i izgleda kao kampus iz bajke. Hocu da studiram u Istanbulu i da se "osvetim" turcima.

Citav dan smo proveli sa studentima ovog univerziteta. Tema je bila religija.

Na vlasti u Turskoj je prodesnicarska vlada za koju oni kazu da ima dugorocni plan da tursku pretvori u Iran. Oni zele da to sprece. Beskrajno su simpatichni dok govore o idejama ''vodje'' Ataturka. Oni dobro znaju sta je sekularizam. Oni zanju sta se oko njih desva. Jasno ima je da su neobrazovani ljudi kocnica progresa. Znaju da su privilegovani zivotom u glavnom gradu. Oni su EU, vecina Turaka nije. Zvuci poznato ? Mentalitet...

Uvece sam pobegao od ljudi sa broda i nasao se sa studentima u delu grada koji se zove TAKSIN.

Kada smo krocio u glavnu ulicu sve mi je bilo jasno.

..
.

U Istanbulu zivi vise od 15 miliona ljudi a u Taksinu, koji je party zone zivi 5 miliona.

Reka ljudi, stotine restorana, kafea i klubova...

Africke vukojebine ucinile su da potpuno zaboravim koliko volim grad. Zabava je mogla da pocne.

Nasao sam sa Yumom, japancem koji vec godinu dana studira u Istanbulu, perfektno govori turski i engleski a poslednja dva meseca putovao je po Jugoistocnoj evropi...Upoznao sam ga na univerzitetu tog jutra.....

On me je proveo malo.

Cekirali smo najmanje 15 klubova. Kao malo dete skakutao sam iz jednog u drugi. Od minimal techno, pussy house, compost etikete, bendova, turske muzike, gorana bregovica i electra...

Clabbing je jak u turcima.

Turcin je jak u meni.

Malo je zajebamo na nekim mestima jer su turski izbacivachi imaju pravilo kojeg se drze kao ludi. Nema ulaska bez female. Uzalud nas clockwork nastup. Uzalud sve...nije lako biti VIP u Istanbulu...

Sve u svemu, bila je to spektakularna noc cija paradigma bi mogao da bude. Japanac-Turcin i kicosh moreplovac, greskom u klubu prepunom trandzi i gejeva. Pogledali smo se i pobegli glavom bez obzira...

Nisam mogao da nadjem brod pa sam otisao na gajbu kod Yame.

Malo memorije a procesor sagoreva. Treba mi reinstalacija mada je zivot na brodu sam po sebi reinstalacija. Ali mnogo je komponenata a sve kombinacije su moguce...

Ujutru opet nisam mogao da nadjem brod neko vreme dok mi ljubazna turska policija nije pomogla.

Tog istog dana proveo sam dva sata sa 45 godisnjim prodavcem nakita, njegovim sinom i rodjakom koju u Grand bazaru, u kome je vreme stalo, imaju sedam radnji. To su spektakularne fizionomije i mentalni sklopovi...Tip sa kojim sa caskao ozenio se za bogatu zenu cija familija drzi te radnje, uziva u ponocnim seansama letenja cokoladnim turskim stilom, govori pet jezika i sa najvecom preciznoscu koju sam do sada video pogadja psiholoske profile prolaznika i sadrzaj novcanika. Nije ni pokusao da mi proda bilo sta.

U starom gradu u Grand bazaru bio sam sa prijateljicama sa razlicitih kontinenata. Razdvojili smo se i ja samo otisao da provedem jos malo vremena u prelepom Taksinu. Zalazak sunca u Istanbulu je nesto lepo. Dobro vece.

Vracam se tamo...

I want to be part of it...

Malo je memorije a procesor je sagoreo.

Pre neki dan sam video japance kako na pramcu vriste svoje zelje moru.

So many sunsets so little memory...